Глаук

Умјетничко дјело из 1779. год. (Ницолас-Ренé Јоллаин), Пир упознаје Глаукијаса, 1779

Метална статуа краља Глаука као експонат на Изложби илирских краљева

Глаук (грч. Γλαυκίας) је био илирски краљ (325-302. пне), посвједочен као краљ Тауланата 335. год. пне (Аријан).

Борба против Александра Великог

Глаук се 335. год. пне придружио Клиту у побуни против Александра Великог. Послије заједничког пораза код Пелиона, његова држава је остала независна. У изворима (Плутарх, Јустин, Диодор), који се односе на период 317. – 302. год. пне Глаук се изричито назива као краљ Илира. Папазоглу сматра да је након смрти краља Клита, Глаук свом краљевству присајединио земље свог бившег савезника. Престиж илирског имена био је такав да је оно преовладало у уједињеном краљевству. Од тог времена илирска краљевина се простирала од Епира и Македоније до јадранске обале.

Касандер, насљедник Александра Великог је поразио Глаукијаса у бици из 314. године п. н. е. Након пораза, грчке колоније Дyррацхиум (данашњи Драч у Албанији) и Аполонија које су Илири раније освојили, враћене су Македонцима а Глаукијас је приморан на споразум којим је обећао мир Македонцима и њиховим савезницима. Поново је 312. год неуспјешно ратовао за Аполонију, али је уз помоћ Коркирана вратио Епидамн, а Аполонија је постала независна.

Глаук и епирски краљ Пир

Глаук се помиње у хроникама античких хисторичара у вези са Пиром (319-272. п. н. е.), принцом и касније, краљем Епира. Наиме 317. године п. н. е. Пиров отац Еакид је уклоњен са трона а породица и Пир (тада беба) су нашли уточиште код краља Глаука. Наиме, Глаук је био ожењен Берхоејом, молосијанском принцезом из краљевске породице Еакида тако да је Пир био безбједан код своје тетке. Касандер је нудио 200 талената (мјера за тежину и вриједност у злату или чешће сребру, око 26 кг) за Пира али је Глаук то одбио. Касније је помогао Пиру да се врати на пријесто 306. године п. н. е.

...Након што су побјегли од прогонитеља, упутише се к Глаукијасу, краљу Илира. Затекоше га како сједи код куће са женом па положише дијете на под између њих двоје. Краљ је био веома замишљен, јер се плашио Касандера, смртног непријатеља Еакида и дуго је ћутао. Тада је мали Пир сам допузао до Глаукијаса, ухватио се за његов огртач и уздигао на кољена. Краљ се на то насмијешио и сажалио на дијете... Кажу и да Пир није пришао Глаукијасу већ се ухватио за олтар што је можда навело Глаукијаса да помисли да малишана води неко божанско провиђење. Потом је Глаукијас дао Пира својој жени да га узгаја скупа са њеном дјецом. Убрзо се појавио и непријатељ, тражећи да му се преда дијете; Касандер је чак понудио 200 талената али је Галукијас то одлучно одбио и кад је Пиру било 12 година повео га је с војском у Епир и вратио на пријесто...Плутарх, Пирова биографија, III

Без обзира на Глаукијасово доброчинство Пир је касније као краљ, присајединио таулантску територију у епирско краљевство. Тауланти су нестали заувијек из историје.. Посљедњи пут Глаук се у изворима спомиње 302. год. пне.

Литература

• Миочевић, Дује Рендић (1968). Илирски владари у свјетлу нумизматичких и епиграфских извора. Хисторијски зборник, Повијесно друштво Хрватске, Загреб. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-30. Приступљено 2020-02-26. 
• Папазоглу, Фанула (1969). Поријекло и развој илирске државе. АНУБиХ - ДЈЕЛА КНЈИГА XXX , ЦЕНТАР ЗА БАЛКАНОЛОШКА ИСПИТИВАНЈА Књига л. САРАЈЕВО. Архивирано из оригинала на датум 2020-07-14. Приступљено 2021-08-24. 
• Месиховић, Салмедин (2014). Хисторија Аутаријата. Филозофски факултет Сарајево. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-21. Приступљено 2020-02-26.