Глуфосинат

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Глуфосинат
Идентификација
ЦАС регистарски број 51276-47-2 ДаY
ПубЦхем[1][2] 6971307
ЦхемСпидер[3] 4630 ДаY
ДругБанк ДБ02663
КЕГГ[4] Ц05042
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ450298 ДаY
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула C5Х12НО4П
Моларна маса 181.13 г мол−1
Тачка топљења

230

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Глуфосинат је органско једињење, које садржи 5 атома угљеника и има молекулску масу од 181,127 Да.[6][7]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 5
Број донора водоника 3
Број ротационих веза 4
Партициони коефицијент[8] (АЛогП) -4,0
Растворљивост[9] (логС, лог(мол/L)) 0,0
Поларна површина[10] (ПСА, Å2) 110,4

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. Кноx C, Лаw V, Јеwисон Т, Лиу П, Лy С, Фролкис А, Пон А, Банцо К, Мак C, Невеу V, Дјоумбоу Y, Еиснер Р, Гуо АЦ, Wисхарт ДС (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор омицс ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035-41. ДОИ:10.1093/nar/gkq1126. ПМЦ 3013709. ПМИД 21059682.  едит
  7. Давид С. Wисхарт, Цраиг Кноx, Ан Цхи Гуо, Деан Цхенг, Савита Схривастава, Дан Тзур, Бијаyа Гаутам, анд Муртаза Хассанали (2008). „ДругБанк: а кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. Нуцлеиц Ацидс Рес 36 (Датабасе иссуе): Д901-6. ДОИ:10.1093/nar/gkm958. ПМЦ 2238889. ПМИД 18048412.  едит
  8. Гхосе, А.К., Висwанадхан V.Н., анд Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А 102: 3762-3772. ДОИ:10.1021/jp980230o. 
  9. Тетко IV, Танцхук ВY, Касхева ТН, Вилла АЕ. (2001). „Естиматион оф Аqуеоус Солубилитy оф Цхемицал Цомпоундс Усинг Е-Стате Индицес”. Цхем Инф. Цомпут. Сци. 41: 1488-1493. ДОИ:10.1021/ci000392t. ПМИД 11749573.  едит
  10. Ертл П., Рохде Б., Селзер П. (2000). „Фаст цалцулатион оф молецулар полар сурфаце ареа ас а сум оф фрагмент басед цонтрибутионс анд итс апплицатион то тхе предицтион оф друг транспорт пропертиес”. Ј. Мед. Цхем. 43: 3714-3717. ДОИ:10.1021/jm000942e. ПМИД 11020286.  едит

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]