Гранични поремећај личности
| Гранични поремећај особности | |
|---|---|
| Синоними |
|
 | |
| Идеализатион видљива на слици Едварда Мунцха Брош. Ева Мудоцци (1903)[1] | |
| Специјалност | Психијатрија |
| Симптоми | nestabilni [[interpersonalni odnosi], сенсе оф селф, анд емотионс; импулсивитy; рецуррент суицидал бехавиор анд селф-харм; феар оф абандонмент; цхрониц феелинг оф емптинесс; инаппроприате ангер; феелинг детацхед фром реалитy[2][3] |
| Компликације | Самоубојство[2] |
| Време појаве | Рана одрасла доб[3] |
| Трајање | Дуготрајно[2] |
| Узроци | Неразјашњено[4] |
| Фактори ризика | Фамилy хисторy, траума, абусе[2][5] |
| Дијагностички метод | Басед он репортед сyмптомс[2] |
| Слична обољења | Идентитy дисордер, моод дисордерс, пост трауматиц стресс дисордер, цптсд,субстанце усе дисордерс, хистриониц, нарциссистиц, ор антисоциал персоналитy дисордер[3][6] |
| Лечење | Бихејвиоралн терапија[2] |
| Прогноза | Ублажава се с временом[3] |
| Фреквенција | 1.6% оф пеопле ин а гивен yеар[2] |
| Класификација и екстерни ресурси | |
Гранични поремећај особности, или гранични поремећај личности, познат и као емоционално нестабилна личност, [7] је ментална болест коју карактеризира дуготрајан образац нестабилних односа, искривљен осећај себства, те јаке емоционалне реакције. [3] [8] Захваћене особе често се самоповређују и показују друга опасна понашања. [2] Такве особе такођер се могу борити са осјећајем празнине, страхом од напуштања и одвојеношћу од стварности . [2] Симптоме могу изазвати догађаји који су другим особама нормални. [2] Понашање обично почиње у раној одраслој доби и јавља се у различитим ситуацијама. [3] Злоупотреба супстанци, депресија и поремећаји исхране обично су повезани са БПД-ом. [2] Око 10% погођених људи умре од самоубојства. [2] [3]
Узроци граничног поремећаја личности су нејасни, али чини се да укључују генетске, неуролошке, околишне и друштвене факторе. [4] Јавља се око пет пута чешће код особа које имају захваћеног блиског рођака. [2] Чини се да штетни животни догађаји такођер играју улогу. [5] Вјеројатно је да основни механизам укључује фронтолимбичку мрежу неурона . [5] Гранични поремећај особности је препознат у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ) као поремећај личности, заједно с девет других таквих поремећаја. [3] Дијагноза се заснива на симптомима, а медицинским прегледом искључују се други проблеми [2] као што су проблем идентитета или поремећаја употребе супстанци. [3]
БПД се обично лијечи терапијом, као што је когнитивна бихејвиорална терапија (ЦБТ) или дијалектичко- бихејвиорална терапија (ДБТ). Дијалектичко-бихејвиорална терапија може смањити ризик од самоубојства. [2] Терапија се може одвијати индивидуално или у групи . [2] Иако лијекови не лијече БПД, они се могу користити за помоћ код повезаних симптома. [2] Неким захваћеним особама потребна је болничка скрб. [2]
Учесталост граничног поремећаја особности у опћој популацији је 1,6%, а према неким процјенама и до 6%. [2] [3] Код жена се дијагностицира око три пута чешће него код мушкараца. [3] Учесталост се смањује с порастом доби. [3] У око половице погођених људи стање се побољша током десетогодишњег периода. [3] Погођени људи обично користе велику количину здравствених ресурса. [3] У току је дебата о именовању поремећаја, посебно о прикладности ријечи гранични . [2] Поремећај је често стигматизиран, како у медијима, ако и на психијатријском пољу. [9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Едвард Мунцх : тхе лифе оф а персон wитх бордерлине персоналитy ас сеен тхроугх хис арт. [Данмарк]: Лундбецк Пхарма А/С. 1990. стр. 34–35. ИСБН 978-8798352419.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 „Бордерлине Персоналитy Дисордер”. НИМХ. Архивирано из оригинала на датум 22 Марцх 2016. Приступљено 16 Марцх 2016.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 Диагностиц анд статистицал мануал оф ментал дисордерс : ДСМ-5 (5тх изд.). Wасхингтон, D.C.: Америцан Псyцхиатриц Публисхинг. 2013. стр. 645, 663–6. ИСБН 978-0-89042-555-8.
- ↑ 4,0 4,1 Цлиницал Працтице Гуиделине фор тхе Манагемент оф Бордерлине Персоналитy Дисордер. Мелбоурне: Натионал Хеалтх анд Медицал Ресеарцх Цоунцил. 2013. стр. 40–41. ИСБН 978-1-86496-564-3. »Ин аддитион то тхе евиденце идентифиед бy тхе сyстематиц ревиеw, тхе Цоммиттее алсо цонсидеред а рецент нарративе ревиеw оф студиес тхат хаве евалуатед биологицал анд енвиронментал фацторс ас потентиал риск фацторс фор БПД (инцлудинг проспецтиве студиес оф цхилдрен анд адолесцентс, анд студиес оф yоунг пеопле wитх БПД)«
- ↑ 5,0 5,1 5,2 „Бордерлине персоналитy дисордер”. Ланцет 377 (9759): 74–84. Јануарy 2011. ДОИ:10.1016/s0140-6736(10)61422-5. ПМИД 21195251.
- ↑ „Бордерлине Персоналитy Дисордер Дифферентиал Диагносес”. емедицине.медсцапе.цом. Архивирано из оригинала на датум 29 Април 2011. Приступљено 10 Марцх 2020.
- ↑ Бордерлине персоналитy дисордер НИЦЕ Цлиницал Гуиделинес, Но. 78. Бритисх Псyцхологицал Социетy. 2009. Архивирано из оригинала на датум 12 Новембер 2020. Приступљено 5 Аугуст 2020.
- ↑ Цхапман, Алеxандер L. (Аугуст 2019). „Бордерлине персоналитy дисордер анд емотион дyсрегулатион” (ен). Девелопмент анд Псyцхопатхологy (Цамбридге, Енгланд: Цамбридге Университy Пресс) 31 (3): 1143–1156. ДОИ:10.1017/S0954579419000658. ИССН 0954-5794. ПМИД 31169118. Архивирано из оригинала на датум 4 Децембер 2020. Приступљено 5 Аугуст 2020.
- ↑ „Бордерлине персоналитy дисордер, стигма, анд треатмент имплицатионс”. Харвард Ревиеw оф Псyцхиатрy 14 (5): 249–56. 2006. ДОИ:10.1080/10673220600975121. ПМИД 16990170.