[go: nahoru, domu]

Пређи на садржај

Х.D.

Извор: Wikipedija
Верзија за штампање више није подржана. Користите уобичајену функцију штампања у прегледачу.
За остала значења, види Х.D. (разврставање).
Х.D.
Спомен-плоча Х.D. подигнута на зиду лондонског стана у коме је живјела
Биографске информације
РођењеХилда Доолиттле
(1886-09-10)10. 9. 1886.
Сједињене Америчке Државе Бетхлехем, Пеннсyлваниа, САД
Смрт27. 9. 1961. (доб: 75)
Швицарска Зüрицх, Швајцарска
Опус
Књижевни правацимагизам
Језикенглески

Х.D. (Бетлехем, Пеннсyлванија, САД, 10.9., 1886. – Зüрицх, 27.9. 1961.), рођена као Хилда Доолиттле, била је америчка пјесникиња, списатељица романа и мемоара.

Најпознатија по чланству у авангардној имагистичкој групи пјесника почезком 20. вијека, иако се њен каснији опус одмакао од имагистичког модела према женској варијанти модернистичке поезије и прозе. Као харизматична фигура, била је штићеница модернистичког песника Езре Поунда, који је био кључан у изграђивању и продубљивању њене каријере. Од 1916-17 била је књижевна уредница часописа Егоист, док је њена поезија објављивана у часописима као што су Енглисх Ревиеw и Трансатлантиц Ревиеw. Током Првог светског рата, Х.D. је претрпела два губитка, најпре смрт свог брата, а затим и развод брака са песником Рицхардом Алдингтоном,[1] и оба догађаја су оставила значајан траг у њеној поезији. Спријатељила се са Сигмундом Фреудом током 1930-их, и постала је његова пацијенткиња у циљу да разуме и изрази своју бисексуалност.[2]

Гајила је дубока интересовања за класичну грчку књижевност и њена поезија је често позајмљивала мотиве из грчке митологије и класичне поезије. Х.D. се два пута удавала и имала је неколико лезбејских веза. Била је непомирљива у вези са својом сексуалношћу и постала је икона како феминистичког, тако и геј покрета када је њена поезија поново почела да се чита током 1970-их и 1980-их. Током овог периода феминизам се бавио родним тумачењем модернизма и мизогиније психоанализе, те ју је ова генерација списатељица и писаца видела као икону раног феминистичког покрета.[3]

Извори

  1. Феатхерстоне, Симон. "Wар Поетрy: Ан Интродуцторy Реадер (Цритицал Реадерс ин Тхеорy & Працтице)". Роутледге, 1995. 164
  2. Бертрам, Вицки. "Кицкинг Даффодилс: Тwентиетх-центурy Wомен Поетс". Единбургх: Единбургх Университy Пресс, 1997. 39. ИСБН 0-7486-0782-X
  3. Моррис, 12

Вањске везе