Халил Џубран
Халил Џубран (Бшари, 6. просинца 1883. - Неw Yорк, 10. травња 1931.), такођер и Кахлил Гибран и Кхалил Гибран (арапски: جبران خليل جبران), био је либанонски, маронитски, арапски и амерички пјесник.
Живот и дјела
[уреди | уреди извор]Родио се 6. просинца 1883. у мјесту Бшари, стотињак километара од Бејрута у обитељи маронитских кршћана. Када је имао 12 година, заједно с мајком, двије сестре и полубратом емигрира у Бостон. Његов отац остаје у Либанону.
Халил у Бостону 1896. упознаје фотографа Фреда Холланда Даyа, који му постаје приљатељ и врши јак утјецај на њега. 1897. враћа се у Бејрут и почиње похађати ал-Хикмах гимназију те усавршава свој арапски. 1902. поновно је у Бостону и упознаје младу пјесникињу Јосепхине Пеабодy, у коју се ускоро заљубљује. Исте године, његова мајка, сестра и полубрат умиру од туберкулозе. Џубран налази духовну потпору у другој сестри и Јосепхине.
1905. објављује есеје у арапским новинама, а након тога почиње објављивати пјесме. Своју прву књигу, Нимфе из долина, објавио је 1906. у Неw Yорку, а другу, Побуњени дуси 1908. Враћа се у Бостон 1910. и придружује Друштву златних веза, удрузи арапско-америчких писаца и интектуалаца. Свој једини роман, Сломљена крила, објављује 1912. Арапска антологија његових пјесама из новина објављена је 1914. у Неw Yорку под називом Суза и смијешак.
Његова прва књига на енглеском језику, Луђак, објављена је 1918. Пророк, његово најпознатије дјело излази 1923. и одмах постиже велики успјех. Своју колекцију афоризама, Краљевство маште, објављује у Каиру 1927., а књигу Исус, син човјечји 1928. У ожуљку 1931. излазе Богови земље.
10. травња исте године Халил Џубран умире у Неw Yорку. Покопан је у родном мјесту Бшари.
