Харинге
| Цлупеидае | |
|---|---|
| Харинга | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Животиње (Анималиа) |
| Кољено: | хордати (Цхордата) |
| Разред: | кошљорибе (Остеицхтхyес) |
| Ред: | праве кошљорибе (Телеостеи) |
| Породица: | Цлупеидае |
Харинге (Цлупеидае) су група мекоперки, риба са коштаним склетом (кошљорибе које живе углавном у морима и малог су или средњег раста. Тело им је покривено округластим крљуштима које лако спадају. Трбушна страна тела је сребрнасте боје и дуж ње се пружа низ крљушти које имају оштар гребен. На тој страни тела се додирују леви и десни шкржни поклопац. Имају само једно леђно пераје које стоји насупрот трбушном, а репно пераје је дубоко усечено. Живе у јатима која могу имати велике размере на отвореном мору и хране се црвима, мекушцима и икром.
Врсте од посебног економског значаја
[уреди | уреди извор]- Харинга (Цлупеа харенгус) живи у северним морима и достиже дужину око 30 цм.
- Сардела или сардина (Цлупеа пилцхардус) која је ситнија (дужина до 20 цм) од харинге и живи у Средоземном и Јадранском мору. Леђна страна тела је маслинасто-зелена, а трбушна је сребрнасто-бела, док се дуж бокова пружа једна плавичаста линија. На трбушној страни тела крљушти имају слаб гребен само иза трбушног пераја. Иза шкржног поклопца налази се већи број нејасних црних флека. Сарделе живе у великим јатима (можда су најбројније рибе) и у Средоземном мору се мресте током читаве године.
- Срделица или папалина (Цлупеа спраттус) има крљушти са јаким гребенима и нема црнкасте мрље иза оперкулума. Леђна страна тела је зеленкасто-плава, а бочне и трбушна страна сребрнкасте. Достиже дужину до 14 цм.
- Тарпуни (Мегалопс) су велике рибе које достижу дужину до 2 м и тежину од 100 кг; типичан представник је атлантски тарпун (Мегалопс атлантицус).
- Морска деверика или златва (Сардинелла аурита)
- чепа (Доросома цепедианум)
- бргуљ (Енграулис енцрасицхолус)
Класификација
[уреди | уреди извор]потпородица Дуссумиериинае са родовима:
Даyелла
Дуссумиериа
Етрумеус
Гилцхристелла
Јенкинсиа
Луисиелла
Саувагелла
Спрателлоидес
Спрателломорпха
потпородица Цлупеинае са родовима:
Амблyгастер
Цлупеа
Цлупеонелла
Есцуалоса
Харенгула
Херклотсицхтхyс
Лиле
Опистхонема
потпородица Алосинае са родовима:
Алоса
Бревоортиа
Цаспиалоса
Етхмалоса
Етхмидиум
Гудусиа
Хилса
Тенуалоса
потпородица Пеллонулинае са родовима:
Книгхтиа
Цлупеицхтхyс
Цлупеоидес
Цонготхрисса
Цорица
Цyнотхрисса
Ехирава
Хyперлопхус
Лаевисцутелла
Лимнотхрисса
Мицротхрисса
Одаxотхрисса
Пеллонула
Поецилотхрисса
Потамалоса
Потамотхрисса
Сталотхрисса
потпородица Доросоматинае са родовима:
Анодонтостома
Цлупанодон
Доросома
Гониалоса
Коносирус
Нематалоса
Ерицхалцис
Илисха
Наннотхрисса
Неоопистхоптерус
Пеллона
Платаницхтхyс
Рамногастер
Рхиносардиниа
Сардина
Сардинелла
Сардинопс
Сиерратхрисса
Спраттус
Столотхрисса
Странгомера
Тхраттидион
Литература
[уреди | уреди извор]- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић, M.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, M.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Марцон, Е., Монгини, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, I., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Стyлос Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Стyлос Нови Сад, 1995.
