Хаттие МцДаниел
Хаттие МцДаниел (10. липња 1895. - 26. листопада 1952.), америчка пјевачица те филмска, радијска и телевизијска глумица, добитница Осцара за најбољу споредну глумицу 1939. године за филм Замео их вјетар, прва Афроамериканка добитница награде, због чега је једна од икона америчких црнаца.
Биографија
[уреди | уреди извор]Хаттие МцДаниел је рођена 1895. године у Wицхити, као најмлађе од тринаесторо дјеце. Њен отац Хенрy је био ослобођени роб, а мајка Сусан пјевачица духовне глазбе. Обитељ се 1900. преселила у Денвер, гдје је Хаттие одрасла. С оцем и браћом је наступала у путујућим представама.
Сматра се да је Хаттие први црни извођач који је пјевао на радију. То је било 1915. године на денверској радио-постаји, гдје је наступила с црначким оркестром Георгеа Моррисона (Профессор Георге Моррисон'с Негро Орцхестра). Двадесетих година је наступала као пјевачица, прво у Денверу, а затим у Цхицагу и Милwаукееју. Филмску каријеру је започела 1932. године, мањом улогом у филму Тхе Голден Wест ("Златни запад"). Слиједиле су бројне филмске улоге, преко 60 у наредних седам година, но хонорари које је Хаттие добивала били су тако мали да је и даље морала радити друге послове, примјерице као кућна помоћница. Каријера јој је ипак ишла узлазном путањом. Спријатељила се с бројним холлywоодским звијездама, као што су Јоан Цраwфорд, Бетте Давис, Схирлеy Темпле, Хенрy Фонда, Роналд Реаган, Оливиа де Хавилланд и Цларк Габле, на чију је препоруку и добила прилику на аудицији за улогу Маммy у филму Замео их вјетар.
Премијера филма у Атланти је била пуна контроверзи. Хаттие МцДаниел, која се цијелог живота сусретала с расизмом и расном сегрегацијом, није позвана на премијеру од стране студија Метро-Голдwyн-Маyер, као ни остали Афроамериканци који су се појавили у филму. Студио није желио проблеме са законима државе Георгије, која је у то вријеме подржавала расну сегрегацију. Цларк Габле је оштро просвједовао и увјетовао свој долазак доласком МцДаниелове. Она пак није хтјела даље подизати тензије и испричала се немогућношћу доласка, наговоривши Габлеа да се ипак појави на премијери.
Своју је сатисфакцију МцДаниел добила те, 1939. године на додјели Осцара, гдје је добила награду за најбољу глумицу у споредној улози. Осцара јој је предала лањска добитница Фаy Баинтер, а МцДаниел је одржала дирљив говор: "Академијо филмске умјетности и знаности, колеге из филмске индустрије, цијењени гости: ово је један од најсретнијих тренутака у мом животу. Желим се понаособ захвалити свима који су судјеловали у доношењу одлуке о овој награди, која ме је учинила врло, врло понизном, и која ће ми служити као свјетионик за све што ћу радити убудуће. Искрено се надам да ћу увијек бити на корист својој раси и филмској индустрији. Моје срце је препуно да бих вам могла рећи како се осјећам. Хвала вам и Бог вас благословио." [1]
Хаттие МцДаниел више није поновила успјех који је постигла крајем тридесетих година. Каријера јој је трајала до 1949. године, када се повукла због болести.
МцДаниел, која је, унаточ својих готово 100 кг, уживала глас велике заводнице, удавала се четири пута, но није имала среће: први јој је супруг убијен након само четири године брака, а остали бракови су завршили разводом. Брат Сам МцДаниел и сестра Етта МцДаниел су такођер били глумци, који су живјели у близини Хаттие у Сугар Хиллу, црначкој четврти Лос Ангелеса. Лик кућне помоћнице "Маммy" из цртића Том и Јеррy, којој су се видјеле само ноге, је заснован на њој.
Хаттие МцДаниел је умрла од рака дојке, 26. листопада 1952. године. Чак и након смрти била је жртвом расизма: власник гробља "Холлywоод Цеметерy", гдје је покопано много филмских глумаца, није услишио њену жељу да јој ту буде посљедње почивалиште, због њене боје коже. Неправду је 1999. године покушао исправити нови власник, подигавши на гробљу велики споменик.
Унаточ њеним пристојним хонорарима тијеком филмске каријере, власништво јој је процијењено на мање од 10.000 долара код читања опоруке. Посљедњем супругу, Ларрyју Wиллиамсу, оставила је само један долар. Опоруком је оставила кипић Осцара свеучилишту Хоwард у Wасхингтону, одакле је украден тијеком студентских немира 1960. године.
Извори
[уреди | уреди извор]Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Хаттие МцДаниел на сајту ИМДб
