Хенрy VI од Енглеске
| Хенрy VI | |
|---|---|
| |
| Портрет Хенрyа VI | |
| Краљ Енглеске | |
| Владавина | 1422. - 1461. 1470. - 1471. |
| Претходник | Хенрy V |
| Насљедник | Едwард IV. |
| Краљ Француске | |
| Владавина | 1422. - 1453. |
| Претходник | Цхарлес VI. |
| Насљедник | Цхарлес VII. |
| Супруга | Маргарета од Ањоуа |
| Династија | Ланцастер |
| Отац | Хенрy V од Енглеске |
| Мајка | Катарине од Валоиса |
| Рођење | 6. децембар 1421. Дворац Wиндсор |
| Смрт | 21./22. мај 1471. Лондонски Тоwер Лондон |
Хенрy VI. (Дворац Wиндсор 6. децембар 1421. - Лондонски Тоwер 21./22. мај 1471.), био је краљ Енглеске од 1422. - 1461. и од 1470. - 1471., те француски краљ од 1422 до 1453. године.
Био је једини син у браку енглеског краља Хенрyа V. и кћери француског краља Цхарлеса VI. Катарине од Валоиса, а који брак је склопљен Споразумом из Троyеса (1420.) након војних успјеха које је постигао Хенрy V. у Француској. Истим споразумом Хенрy V од Енглеске и његови насљедници постали су и насљедници француске круне. Како је Хенрy V. изненада, у 35. години, погинуо за вријеме опсаде француског Меауxа 31.8. 1422. године, на енглеско пријестоље долази тада деветомјесечни Хенрy. Два мјесеца касније умро је и француски краљ Цхарлес VI. па су тада ступиле на снагу одредбе споразума из Троyеса којим Хенрy постаје и француски краљ. Темељем свих тих чињеница пред младога краља постављала су се висока очекивања.
Високо енглеско племство било је сумњичаво према Хенрyевој двадесетогодишњој мајци Катарини од Валоиса те јој нису допустили да постане регент. Парламент је на њихов захтјев формирао регентско вијеће од неколико Хенрyевих рођака које је имало ограничене овласти. Хенрy је 1429. окруњен за енглеског краља, а двије године касније 1431. и за француског краља.
Током владавине регентског вијећа бројни територијални и војни успјеси које је постигао у предходном раздобљу Хенрyа V. у Француској су изгубљени. Побуњени Цхарлес VII. у Француској је искористио побједе Јеанне д'Арц за своју крунидбу 1429. у Реимсу којом добива легитимитет као краљ Француске.
Под утјецајем дијела високог енглеског племства Хенрy је 1445., рачунајући да ће то спријечити поразе у Француској, оженио Маргарету од Ањоуа, нећаку Цхарлеса VII. под неповољним увјетима за Енглеску. Како је Хенрy по својој природи био неспособан владар Маргарета је на њега имала велик утјецај.
Од тога доба рат у Француској кренуо је по Енглеску у неповољном смјеру при чему су се порази на бојном пољу редали један за другим па је до 1453. у енглеским рукама по Француској остао само Цалаис.
На унутарњем плану Хенрyева владавина довела је, због његове неспособности, до слома правног система и реда, до корупције и тешког стања државних финанција. Цјелокупна политичка ситуација и пораз у Француској утјецали су да Хенрy 1453. доживи потпуни душевни слом након којега је једно вријеме био потпуно несвјестан своје околине.
Претендент на енглеско пријестоље Едwард од Yорка искористио је Хенрyеву неспособност и непопуларност те се, започевши 1455. грађански рат који је касније назван Ратовима двију ружа, уз помоћ грофа од Wарwицка године 1461. прогласио краљем, а Хенрy и његова супруга Маргарета од Ањоуа су побјегли у сјеверну Енглеску и Шкотску гдје се крију све до његовог хапшења - 1465. Сљедећих 5 година живота Хенрy VI. ће провести затворен у Лондонском Тоwеру док му жена и једини син бјеже под окриље Француске.
За вријеме тог изгнаства Маргарета је успјела задобити подршку тамошњег краља Лоуис XI који јој пружа војну помоћ за повратак круне. Уз ту помоћ и договор с неколико племића војска Хенрyа VI. се искрцала у Енглеску и ослободила свога потпуно психички неспособног краља 3. октобра 1470. године. Та побједа је била краткога даха пошто се Едwард IV уз помоћ Бургундије искрцао у Енглеској у марту 1471. године. У двије битке које слиједе Хенрyева војска је потпуно потучена, а његов син Едwард се нашао међу убијенима. Хенрyа је затим побједник затварио и погубио у Лондону 21. маја 1471.
Од тада ће сви краљеви Енглеске, као своју титулу, до 19. века задржати и ону краља Француске, без обзира што су изгубили и посљедњи комадић жељеног краљевства (град Цалаис је био насељен Енглезима).
