Хроматин

Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним ензимима, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – хромозоми. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи цхромос што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.

Хроматин се састоји од:

• ДНК,
• мале количине РНК и
• две врсте протеина:

1. хистона и
2. нехистонских протеина.

Врсте

Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:

• хетерохроматин и
• еухроматин.

Хетерохроматин је кондензован (спирални навоји ДНК су збијени) па је због тога тамније обојен, лако се уочава у једру и неактиван је у транскрипцији.

Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки протеин имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.

Структура хроматинских нити

Структура хроматина: ДНК, нуклеозоми, соленоидне структуре, петље, траке, метафазни хромозом

На основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 нм, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији човека износи око 2 м. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μм, а њеног једра 5-10 μм. Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да, поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. I, заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.

У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у једру непосредно пре и за време ћелијске деобе. У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.

Хроматин(обрађен неким ензимима) се под микроскопом може видети као танка нит на којој су нанизане перле. Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНК и хистона названи нуклеозоми.

Паковањем у нуклеозоме, ДНК се привидно скраћује око 7 пута, али то, још увек, није довољно за смештање ДНК у једро. Та чињеница указује на постојање додатних нивоа спирализације ДНК, као што су соленоидне структуре, петље, траке.

Литература

• Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
• Маринковић, D, Туцић, Н, Кекић, V: Генетика, Научна књига, Београд
• Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
• Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
• Ридли, M: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
• Прентис С: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
• Думановић, Ј, маринковић, D, Денић, M: Генетички речник, Београд, 1985.
• Косановић, M, Диклић, V: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
• Лазаревић, M: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
• Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе

• Рецент цхроматин публицатионс анд неwс Архивирано 2012-03-13 на Wаyбацк Мацхине-у