Иштарина капија
Иштарина капија (асирски: ܕܵܪܘܲܐܙܲܐ ܕܥܵܐܫܬܲܪ транслит: Дарwаза D'Исхтар, арапски:بوابة عشتار) је осма капија за унутрашњи град Вавилон. Саграђена је око 575.године пре нове ере по наређењу краља Набукодоносора на сјеверној страни града.
Била је посвећена вавилонској богињи Иштар. Капија је саграђена од плаво глазираних опека и редова барељефа сиррусх (змајеви) и турови.
Кров и врата капије су направљени од цедровине према натпису посвећења. Криоз врата је опролазио Процесијски пут обиљежен зидовима с насликаним лавовима (око 120 њих).
Кроз Процесијски пут су сваке Нове године вођене статуе божанстава.
Капија се испочетка, заједно са Зидиниама Бабилона, сматрала једним од Седам свјетских чуда, све док је није замијенио Свјетионик у Александрији.
Реконструкцуија Иштарине капије и Процесијскох пута је направљена у Пергамон музеју у Берлину од материјала које је ископао Роберт Колдеwеy. Рад на реконструкцији је довршен 1930-их. Она укључује плакету с натписом. Висока је 14 метара и широка 30 метара. Ископавање је извршено у периоду 1902-1914 и тада је ископано 15 м темеља.
Мању репродукцију капије је у Ираку дао саградити Садам Хусеин као улаз у никада довршени музеј.
