Имуноглобулин Г

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Имуноглобулин Г представља антитело одговорно за касни серумски имунитет.

Припада гама-глобулинској фракцији серумских протеина. Изграђен је од два тешка γ ланца и два лака ланца. Као и остале врсте имуноглобулина (ИгА, ИгД, ИгЕ, ИгМ) производе га плазма ћелије (сазрели облици Б лимфоцита), које се јављају када се развије инфекција.[1]

Када патоген уђе у орзанизам човека, макрофаги "прождиру" патоген који може бити вирус, бактерија, гљивица... на својој мембрани исказује МХЦ II класу. ЦД4 ћелије или Тх (Т помоћне ћелије), које су неопходне за правилно функционисање имунитета, чија је улога подизање броја имуних ћелија и указивање ћелијама на то ко је у ствари патоген и кога треба да униште. Након што се Тх ћелија закачи за површину макрофага, прима сигнал од макрофага о томе који је патоген упитању. Након тога ЦД4 ћелије се каче за Б лимфоците и бомбардују информацијама о патогену. Након тога Б лимфоцити се брзо умножавају. Један део Б лимфоцита отаје у виду меморијским ћелијама са антителима на тај патоген у случају поновног јављања патогена, оне брзо реагују и имунитет за много краћи период створи довољан број антитела и решава се уљеза у односу на први пут., док други део ћелија сазрева и мења облик у тзв. плазма ћелије.

Плазма ћелије су одоговорне за стварање антитела. У року од једне секунде једна плазма ћеља избаци око 2000 антитела. ИгГ антитела се јављају када је инфекција већ у одмаклој фази.

Антитела имају двоструку улогу. Она лоцирају антиген и облежавају га како би га антително зависне ћелије (макрофаги, гранулоцити, моноцити) могле уништити. Друга улога је та да се везује за рецепторе на антигенима и онемогућава њихове репликовање у живим ћелијама (постоје интра и екстрацелуларни патогени. Интрацелуларни су претежно вируси, и они морају да се уграде у ћелију домаћина како би се размножавали. Антитела су ефикасна пре него што се вирус угради у ћелију домаћина. Антитела не могу да помогну уколико се вирус репликује у ћелију домаћина.Ово је најучесталији имуноглобулин и скоро једнако се дистрибутује у крв, ткивне течности, при чему чини 75% серума имуноглобулина у људском организму.

Код птица ИгГ се још зове и ИгY, и нађен је у серуму и жуманцету.

Функционисање

[уреди | уреди извор]

Ово је једини изотоп имуноглобулина који може да прође кроз људску плаценту, омогућујући заштиту фетуса у првим недељама живота, пре него што се његов имунски систем развије. Може да се веже за многе патогене организме нпр.: бактерије, вирусе и гљивице, и штити тело од истих активацијом комплемената, (класичан пролаз), везивањем за имуне ћелије и неутрализацијом токсина патогена. ИгГ може да изазове и алергију на храну, али тзв. „спору“ реакцију, док ИгЕ изазива рапидну реакцију.

Постоји више подгрупа ИгГ - а: ИгГ1 је процентуално најзаступљенији у крви (66%). Има лак пролаз кроз плаценту. Други је највећи активатор комплемената. Висок афинитет (лакоћа везивања за Фц рецепторе на имуним ћелијама. ИгГ2 је процентуално други у реду по заступљености у крви (23%). Тешко пролази кроз плаценту. Трећи највећи активатор комплемента. Веома низак афинитет. ИгГ3 је процентуално трећи у реду по заступљнеости у крви (7%). Лако пролаи кроз плаценту. Није активатор комплемента. Највећи афинитет. ИгГ4 је процентуално четврти у реду по заступљености у крви (4%). Лако пролази кроз плаценту. Није активатор комплемената. Средњи афинитет.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Тхомас Ј. Киндт, Рицхард А. Голдсбy, Барбара Анне Осборне, Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1-4292-0211-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]