Исак Бабељ
| Исак Емануилович Бабељ Исаак Эммануилович Бабель | |
|---|---|
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 13. 7. 1894. Одеса |
| Смрт | 27. 1. 1940. (доб: 45) Москва |
| Родбина | Емануел (Манус) Бабељ Фејги Швехвељ |
| Образовање | |
| Алма матер | Кијевски национални универзитет Тараса Григоровича Шевченка |
| Опус | |
| 1921–1939 | |
| Језик | руски |
| Знаменита дјела | |
| |
| Потпис | |
 | |
Исак Емануилович Бабељ (рус. Исаак Эммануилович Бабель, Одеса, 1. српња 1894. - Москва, 27. сијечња 1940.) је био украјински и руски совјетски писац, жидовског подријетла. У својим креативним књижевним дјелима врло често је знао сликовито описати свој родни град Одесу. Због ригорозне репресије Стаљинова режима, Бабељ је стријељан те је тако запамћен као једна од најпознатијих жртава немилосрдног Стаљиновог режима.
Животопис и дјела
[уреди | уреди извор]Рођен је 1894. године у Одеси. Упамтио је насиље у свом родном граду за вријеме масовног егзодуса Жидова из царске Русије 1905. године. Сурађивао је с бољшевицима за вријеме Руске револуције 1917. у Петрограду. Као припадник Црвене коњице маршала Будјонога судјеловао је у њезину походу на Пољску 1920. године. Тридесетих година, у клими стаљинизма, Бабељ је зашутио, а своју шутњу образлагао је на Конгресу совјетских књижевника 1934. максимом Банална ријеч је контрареволуционарна. Био је заступник на Конгресу за обрану културе у Паризу 1936. године. Ухићен је 1939. и оптужен за шпијунажу. По Стаљиновој наредби стријељан је у московском затвору Бутирка, 27. сијечња 1940. године. Власти су Бабељовој удовици приопћили да је умро у неком сибирском логору 1941. године.
Приче Исака Бабеља описују сурову, голу реалност рата, стварајући тако слике незамисливе свим онима који нису проживјели рат. Познатије његово дјело јест "Црвена коњица". Иако наишло на отпоре режимске критике због десакрализације рата и дехероизације војника, то је дјело које се може сврстати у ратну књижевност, али никако успоредити с осталим дјелима те врсте књижевности. I сам Шкловскиј за Бабеља каже да "једнаком снагом пише о триперима и звијездама" баш због начина на који нам Бабељ представља Октобар. "Црвена коњица" не велича рат нити ратне хероје, нити те хероје покушава наћи, она приказује суров живот (животарење) обичног човјека, па било да је он војник или грађанин, сељак. Оно што још треба истакнути јест начин на који то сам Бабељ описује. Његове ријећи као да су прожете хладноћом док описује уринирање по неком лешу, убијање (клање), силовање. Кад на једном дјелу књиге каже да су силовали неку жену и он ју проматра јер још никада у животу није видио како изгледа силована жена, читатељ може стећи дојам као да се ради о безосјећајном "путописцу" који је, ето тако, уз пут видио неко силовање, па чисто из радозналости проматра како оно изгледа.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]
- Исак Емануилович Бабељ: "Црвена коњица и Одеске приче", Библиотека Дани, Сарајево, 2004., ИСБН 9958-717-17-4
