Јосепх Пулитзер

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јосепх Пулитзер

Јосепх Пулитзер (мађарски: Јóзсеф Пулитзер; Макó, Мађарска, 10.4.1847. - Цхарлестон, САД, 29.10.1911.), амерички новинар и публицист, истакнуто је име америчкога новинарства

Животопис

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Макоу у Мађарској, као најстарији син мађарског Жидова. Његов отац Филип је био успјешни и просперитетни трговац житом, који је умро кад је Јосепх имао 11 година. Неколико година касније његова мајка се удала за Маxа Блауа, бизнисмена. Пулитзер се образовао у приватној школи у Будимпешти. 1864. године (као 17-огодишњак) емигрирао је из Мађарске у САД, у Цастле Гарден без имало новца.

Служба у војсци

[уреди | уреди извор]

Аустријска војска га је одбила због слабог вида, а није га прихватила ни Француска легија странаца, али је у новој земљи радио у I бригади Прве Неw Yорк Линцолн коњице све до краја грађанског рата. Пулитзер је течно говорио њемачки, француски и мађарски али је у почетку имао проблема са енглеским језиком. Послије рата Пулитзер је отишао на запад у потрази за срећом.

Први послови

[уреди | уреди извор]

Његов први посао утоваривача бродова у Ст. Лоуису је пропао- Пулитзер је радио као конобар, сахрањивао је умрле од колере 1866. на отоку Арсенал, затим је радио као репортер, прво у новинама Ст Лоуиса Wестлицхе Пост, које су излазиле на њемачком језику. “Био је рођени репортер”, рекао је за њега један од његових колега касније. Касније, 1872. Пулитзер купује Wестлицхе Пост за 3.000 долара. Тијеком 1860-их он је судјеловао у политичком животу и студирао право, али веома кратко. Придружује се Републиканској странци и 1869. године постаје чланом скупштине државе Миссури. 1874. Пулитзер је прешао у Wасхингтон, гдје је радио као кореспондент СУН-а из Неw Yорка. 1877. оженио се с Кате Давис, нећаком Јефферсона Дависа.

Године 1878. купује и Ст. Лоуис Диспатцх за 2.700 долара, спајајући ова два дневника (Wестлицхе Пост) у Ст. Лоуис Пост-Диспатцх, који до данашњих дана остаје најважнијим дневним листом Ст. Миссоурија.

Године 1883. Пулитзер, тада већ богат човјек, купује Неw Yорк Wорлд, новине које су пословале с 40.000 долара губитка годишње. Скандали, људске приче, сензације постају фокус Пулитзеровог интересовања. Године 1885. на само неколико мјесеци члан је Доњег дома америчког парламента. Одустаје од чланства, сматрајући да политика није за њега. Године 1887. у своје новинарске редове регрутира Неллие Блyа, чувеног новинара истраживачког новинарства. Године 1895. Wорлд представља изнимно популарног Yеллоw Кида, аутора Рицхарда Ф. Оутцаулта. Yеллоw Кид био је први стрип тискан у боји. Под водством Пулитзера тиража је с 15.000 примјерака порасла на 600.000 што га је учинило највећом тисковином у земљи.

Уредник ривалског Неw Yорк Суна 1890. у новинама је прозвао Пулитзера називајући га „Жидовом који је издао своју вјеру“ (Пулитзеров отац је био Жидов, мајка католкиња, а жена Кате Давис припадница епископалне цркве). 1895. Wиллиам Рандолпх Хеарст купује Неw Yорк Јоурнал, чиме започиње непрестано ривалство. Управо утрка с Хеарстом, нарочито тијеком извјештавања прије и тијеком Шпањолско-америчког рата, повезују Пулитзерово име с жутим новинарством.

1892. Пулитзер је Сетху Лоwу, равнатељу свеучилишта Цолумбиа понудио новац за отварање прве школе новинарства у свијету. Свеучилиште је првотно новац одбило, очито неимпресионирано Пулитзеровим бескрупулозним карактером. 1902. Ницхолас Мурраy Бутлер, нови равнатељ свеучилишта имао је више слуха како за школу тако и за награде, али испуњење Пулитзерова сна неће заживјети за Пулитзерова живота. Пулитзер је опоручно свеучилишту оставио 2 милијуна долара чија је реализација остварена 1912. године, када је свеучилиште Миссури већ имало своју прву школу новинарства. Али школа новинарства Цолумбиа свеучилишта постала је једна од најпрестижнијих у свијету.

Јосепх Пулитзер је умро на својој јахти у луци Цхарлестон. Покопан је на гробљу Wоодлаwн у Бронxу, Неw Yорк. Године 1917. према Пулитзеровој жељи први пут је додијељена Пулитзерова награда.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]