Карпати

Карпати
Карпати у Пољској
Висина	Герлацховскý штíт 2655 м м
Остали врхови	Молдовеану (2544м),
Локација
Држава	Словачка, Чешка, Аустрија, Мађарска, Пољска, Украјина, Румуњска, Србија.
Најближа мјеста	Банскá Бyстрица, Браşов, Острава, Жилина, Мисколц

Карпати (чешки, словачки и пољски Карпатy, украјински Карпати, рум. Царпаţии), су планине у средњој Европи. Пружају се на дужини од 1.500 км (ширина преко 300 км), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 м, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или Трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543м. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка. Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др.

Карпати су младе уланчане планине. Настали су током алпске орогенезе у касном мезозоику и терцијару (од 250 милијуна година). Алпска орогенеза је процес настанка младих планина (алпско-хималајски планински систем) као посљедица колизије еуроазијске и афричке, те еуроазијске и индијско-аустралске литосферне плоче. Карпати су обликовали лук и са сјевера и истока окружују Панонску низину. Дијеле се на Западне, Источне и Јужне Карпате. Према југу се настављају на Стару планину у Бугарској.

Западни Карпати

Западни Карпати су највиши сјеверозападни дио Карпата. Већи дио је унутар Словачке, а мањи у околним државама Пољској и Мађарској. Најважније планине унутар планинског ланца Карпата у Словачкој су Татре, у Пољској Бескиди а у Мађарској Мáтра. У Чешкој у Карпате спада Чешко-словачко височје уз границу Чешке и Словачке. Највиши врх Татри је Герлацховскý штíт, уједно и највиши врх цијелих Карпата. Изнад главног словачког града Братиславе се протежу Мали Карпати. У Западним Карпатима су значајна скијалишта. Највећи градови унутар Карпата у Словачкој су Банскá Бyстрица, Кошице, Прешов и Жилина, у Чешкој су Острава (око ње има много налазишта угљена) и Злíн, у Пољској су Биелско-Биаłа, Ноwy Сąцз и Закопане, а у Мађарској Мисколц.

Источни Карпати

У источном дијелу Словачке и Пољске планински ланац Карпата заокреће према југу. Тамо почињу Источни Карпати који се протежу кроз крајњи западни дио Украјине (тамо се називају Шумовити Карпати) и источни дио Румуњске гдје чине границу повијесних покрајина Трансилваније и Молдавије. У Румуњској је познати кањон Бицаз. На Источним Карпатима постоје угасли вулкани и вулканске стијене. У једном угаслом вулкану у Румуњској постоји кратерско језеро Света Ана. Значајно је планинско љетовалиште Бăиле Туşнад. Највећи градови на Источним Карпатима у Украјини су Мукачево, Ужгород и Чернивци, а у Румуњској Пиатра Неамţ, Сигхету Мармаțиеи и Суцеава.

Јужни Карпати

Јужни Карпати се протежу кроз Румуњску и источну Србију. У Румуњској се Јужни Карпати још називају Трансилванијске Алпе, те чине границу повијесних покрајина Влашке и Трансилваније. Највиши врх Јужних Карпата је Молдовеану. У Румуњској око града Плоиеşти постоје значајна налазишта нафте (једно од највећих налазишта нафте на еуропском копну). Ријека Дунав се пробија кроз Карпате између Румуњске и Србије и чини Ђердапску клисуру. У Србији око града Бора постоје значајна налазишта руда. Карпати завршавају у источној Србији, али се ланац младих планина наставља према Бугарској гдје чини Стару планину (планину Балкан). Највећи градови у Јужним Карпатима у Румуњској су Браşов, Дробета-Турну Северин, Петроşани, Плоиеşти, Решица (Реşиţа) и Сибиу, а у Србији Бор и Вршац.

Вањске повезнице

• Румуњски Карпати
• Информације о Карпатима
• Документарни филм о животу карпатских пастира у Украјини - Иванки, аутор: Борис Гришкевич, 2011.

Карпати на Wикимедијиној остави