Казимиерз III од Пољске
| Казимир III. Велики | |
|---|---|
| |
| Портрет на саркофагу | |
| Пољски краљ | |
| Владавина | 1333. - 1370. |
| Претходник | Владислав I. Локиетек |
| Насљедник | Лудовик I. Анжувинац |
| Династија | Пјастовићи |
| Отац | Владислав I. Локиетек |
| Мајка | Јадwига од Калисза |
| Рођење | 30. април 1310. Коwал |
| Смрт | 5. новембар 1370. Краков? |
Казимир III. Велики (пољски: Казимиерз III Wиелки) (Коwал, 30. април 1310. - Краков ?, 5. новембар 1370.) био је посљедњи пољски краљ из Династије Пјастовића који је владао земљом од 1333. до 1370.[1]
Зван је Велики и Сељачки краљ јер се клонио ратова, а више ослањао на савезништва и преговоре, својом трезвеном политиком ипак је успио проширити териториј краљевства према истоку (Русија) и западу (Њемачка). Ојачао је централну власт двора, кодифицирао законодавство, дао градовима право на самоуправу по узору на Магдебуршко право и основао први пољски универзитет у Кракову 1364.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Казимир је био други краљ поновно уједињене и реанимиране Пољске, која је готово два вијека била подијељена на бројна мала војводства. Његов отац Владислав, успио је ујединити Велику и Малу Пољску и обновио је давно заборављено краљевство крунидбом у Кракову 1320. Мајка му је била Јадwига, кћер Болесłаwа Побожног из Велике Пољске.[1]
Након смрти старијег брата 1312. Казимир је сматран пријестолонасљедником, и припреман за владавину од стране Јаросłаwа (каснији надбискуп Гниезна) и његов будући савјетник. Након смрти оца Казимир је постао пољски краљ 1333. Од његове три сестре, најважнија је испала Елизабета, која се 1320. удала за угарског краља Карла I, па је имала утјецаја на ондашњу политику.[1]
За своје владавине Казимир је наставио дјело свога оца, додавши двије велике и важне регије Црвену Рутенију и Мазовију, па је тако земљу учинио солидним и цијењеним партнером у земљама Централне Европе 14. вијека.
Уз све то оставио је добро организирану власт и ојачао народно јединство, па након његове смрти (иако није одредио пријестолонасљедника) није било покушаја обнове бивших војводства.[1]
