Комити

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Комити су припадници малих војних групација, који се комитским или четничким, односно герилским начином ратовања боре против окупатора, наметнуте власти или постојећег режима.

Балкански народи су често своје незадовољство исказивали организовањем комитских или четничких јединица. Комитске чете су организоване у Македонији прије Балканских ратова, у Србији за вријеме Првог и Другог свјетског рата. Такође комитске јединице су организоване и у Црној Гори које су се бориле против Аустро-Угарске, а такође и послије 1918. године као израз незадовољства према династији Карађорђевића. Послије Првог свјетског рата, и на простору Македоније формирале су се комитске јединице које су се бориле против КСХС. I послије 1945. год поједине групе комита су се крили у шуме од комуниста као Крсто Зрнов Поповић.

Комити у Македонији

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: ВМРО и Четничка акција

Комити у Србији

[уреди | уреди извор]

Комити у Балканским ратовима

[уреди | уреди извор]

Током балканских ратова комити су били озлоглашени по суровости:

Комите су, пак, сматрале да имају пуно право на све. I када још њима падне у део да управљају једним местом, може се помислити шта све могу починити људи који су отворено изјављивали, ступајући у комитске чете, да иду да се напљачкају. Издвојени обично од виших јединица, регуларних трупа, они се труде да се дуго времена тако рећи изгубе. Маса њих, немајући ни за време мира никаквих скрупула ни обзира у животу, за време рата престаје сасвим бити човек и не види пред собом ништа више до новац и нож.[1]

О четницима или комитама Туцовић је писао с најдубљим гнушањем:

Да о овоме пишемо нагнало нас је старо зло, стара рана: комитлук. Целокупно јавно мњење и многи команданти регуларне војске осудили су установу комитских чета. Са многим поквареним и злочиначким типовима који су бежали испод команде регуларних трупа да би могли слободно жарити и палити, комитске чете су нанеле много зла становништву нових крајева, а грдне срамоте српскоме народу. У те чете се увукла маса најсумњивијих типова. Они присвајају себи власт да сеју смрт немилице и над невинима. Питање не само о својини, већ о парчету леба, насушној потреби неке сироте породице за њих не постоји.[2]

Комити у Првом свјетском рату

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Топлички устанак

Радничке новине су протестовале против понашања комита према сопственом становништву након повлачења српске војске из Београда у току I светског рата:

I стара песма из прошлих ратова поновила се и овог рата. Београд на пример, морао је да се брани од њиховог беса после изласка наше војске из вароши. Крајње је време не само да се укину комитске чете, већ је срамота и грех што су оне и овог рата постојале.[3]

Комити у Другом свјетском рату

[уреди | уреди извор]

Комити у Црној Гори

[уреди | уреди извор]
  1. Ратни дневник Косте Новаковића
  2. "Стара рана", Радничке новине, 29. децембар 1914.
  3. Радничке новине, 29. децембар 1914.