Конин (град)
Конин
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 52°13′Н 18°16′Е / 52.217°Н 18.267°Е | |
| Држава |  Пољска
|
| Војводство | Великопољско |
| Повјат | Конин |
| Власт | |
| - градоначелник | Пиотр Корyткоwски |
| Површина | |
| - Укупна | 82.2 км²[1] |
| Висина | 88[1] |
| Становништво (2019.) | |
| - Град | 73,522[1] |
| - Густоћа | 894.9 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 62-500 и 62-510[1] |
| Позивни број | +48 063 |
| Карта | |
  Конин Позиција Конина у Пољској | |
Конин је град од 73,522 становника[1] у центру Пољске у Великопољског војводства.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Конин се простире дуж обала ријеке Wарте, удаљен 98 км источно од свог војводског центра Познаńа[2] и 115 км западно од Łóдźа.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Преко Конина су одвајкада ишли важни трговачки путеви, то документира пронађени миљоказ, који је означавао пола пута између Калисза и Крусзwица. Што значи да је Конин био на траси Јантарног пута.[3]
Нуклеус данашњег Конина никнуо је поред романичке парохијске цркве, па је негдје око 1283. добио статус града, по узору на Магдебуршко право као и недалеки Калисз.[3]
Теутонски витезови разорили су град 1331.[2] Обновио га је краљ Казимир Велики (1333.-1370.) и опасао га бедемом са двоја врата. У то вријеме био је сједиште суда и административни центар ближе околице. У наредним вијековима живио је трговиште и занатски центар.[3]
Просперитет је зауставила епидемија куге 1628. која је потрајала три године и десетковала становништво.[3] Од 1793. до 1806. био је под пруском влашћу[2] , а након тог дио наполеоновог Варшавског војводства. Од 1815. се налази унутар граница руске Конгресне Пољске.[3]
Пољска независност 1918. није донијела очекивано побољшање економске ситуације. Град није имао водовод и канализацију, а становници су били погођени економском кризом крајем 1920-их почетком 30-их.[3]
Побољшање се десило након изградње жељезничке пруге Познаń - Варшава и искапања Шлеског канала, којим је Wарта повезана са Језером Гопłо.[3] За Другог свјетског рата био је дио Трећег Реицха.
Након Другог свјетског рата услиједио је 1950-их и 60-их процес индустрализације, који је нагло повећао број становника. Конин је 1950. имао 12.145 становника, 10 година касније - 17.638, 1970. - 40.744, а 1998. 83 500.[3]
Уз све то Конин је био и град државне управе, јер је био административни центар војводства од 1975. све до 1999., кад је на снагу ступила реформа локалне самоуправе, па је изгубио тај статус на рачун Познаńа.[3]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Поред неколико готичких цркава из 14. вијек, Конин има и пар барокних цркава, оне су уз вијећницу и синагогу из 19. вијека највеће атракције града.[2]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Недалеки рудници лигнита оспкрбљују горивом рад велике термоелектране, а она велики комбинат за електролизу алуминија и друге метало-прерађивачке творнице.[2]
Јужно од Конина пролази аутопут А2, који повезује Варшаву и Познаń, као дио међународне руте Берлин-Москва и магистрална жељезничка пруга Берлин-Москва. Од сјевера (Бyдгосзцз) према југу иде национална цеста 25.
Преко Wарте и мреже канала и језера повезан је са Балтичким морем тако да до њега долазе и бродови са Балтика, па име потенцијал да постане велик транспортни центар.[4]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Поланд: Мајор Цитиес” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 05.01. 2021.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Конин Поланд” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 9.01.2021.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 „Хисториа” (пољски). Урзąд Миејски w Кониние. Приступљено 9.01.2021.
- ↑ „Лоцатион” (енглески). Урзąд Миејски w Кониние. Архивирано из оригинала на датум 2021-01-26. Приступљено 5.01.2021.
