Локална група галаксија

Локална група галаксија представља скуп од тридесетак гравитационо повезаних галаксија коме припада и Млечни пут. Грубо узевши, Локалној групи припадају галаксије које се налазе на око 1 мегапарсек од Млечног пута. Међутим, близина Млечном путу није довољан услов за сврставање неке галаксије у Локалну групу, неопходно је да та галаксија буде гравитационо повезана са Групом (односно да њена брзина не буде таква да ће је у неком тренутку одвести изван окружења Локалне групе). Осим Млечног пута, спиралне галаксије Андромеда, спиралне галаксије Троугао и Мафеји 1, сви остали чланови Групе су патуљасте галаксије.^[1]

Откриће

Након што је у неким „маглинама“ (М31, М33, НГЦ 6822) открио цефеиде, амерички астроном Едвин Хабл је показао да се ови објекти не налазе у Млечном путу, већ да представљају галаксије за себе. Даље је, 1929. године, показао да се галаксије удаљују од Млечног пута брзином која је пропорционална њиховој удаљености (ширење свемира). Међутим, показао је и да се неке галаксије налазе знатно ближе Млечном путу, и назвао их је Локална група галаксија, термином који је први пут употребио 1936. године у књизи Царство маглина („Тхе Реалм оф тхе Небулае“).^[2]

Чланови локалне групе

Млечни пут и галаксја Андромеда (горе десно), две највеће галаксије Локалне групе

Главни чланови Локалне групе су Млечни пут, галаксија Андромеда, галаксија Троугао и Мафеји 1. Остали чланови су елиптични и неправилни патуљци — сателити главних галаксија. Галаксије Андромеда и Троугао су најудаљенији објекти видљиви голим оком, а осим њих (и Млечног пута), од чланова Локалне групе једино су још Велики и Мали Магеланов облак видљиви голим оком.^[2]

Прва галаксија Локалне групе која је отривена телескопски је била М32. У време кад је Хабл сковао термин Локална група, било је познато 11 галаксија за које данас знамо да припадају Групи. Данас су познате 43 галаксије које су највероватније чланови Локалне групе, међутим, у одређивању чланства у постоје два проблема. Први је тај што многе патуљасте галаксије имају низак површински сјај, па је могуће да постоји доста чланова групе које постојећом опремом нисмо у могућности да откријемо. Осим тога, сам Млечни пут нам заклања простор иза себе. С друге стране, неке галаксије могу бити само физички у простору који заузима Локална група, а да нису за њу везане гравитационо — што се може установити једино познавањем њихове брзине, коју није једноставно одредити.^[2]

Галаксију Мафеји 1 (Маффеи 1) је открио италијански астроном Паоло Мафеји 1968. године у Касиопеји, у близини диска Млечног пута. С обзиром на то да међузвездана материја из Млечног пута отежава посматрање ове галаксије, није сигурно да ли се ради о елиптичној или спиралној галаксији, као ни да ли припада Локалној и Мафеји групи. Друге галаксије које је Мафеји открио у овом региону сигурно не припадају Локалној групи.^[3]

Постојећим инструментима, могуће је разлучити звезде у неколико галаксија Локалне групе.^[1]

Подгрупа Млечног пута

Млечни пут и Велики и Мали Магеланов облак (лево) — панорамска фотографија

Млечни пут, галаксија којој припада и Сунчев систем, највећа је галаксија своје подгрупе. Мање је луминозна од галаксије Андромеда, али није јасно да ли је и мање масивна — постоје индиције да Млечни пут садржи више тамне материје од М31, довољно да буде најмасивнија у Локалној групи.^[4]

Велики и Мали Магеланов облак су највеће галаксије ове подгрупе после Млечног пута. Виде се само са јужне хемисфере. Снажно гравитационо интерагују међусобно као и са Млечним путем. Ова интеракција се огледа у постојању облака неутралног гаса (Магеланска струја, енгл. Magelanic Stream) који спаја све три галаксије протежући се преко 300.000 светлосних година.^[3]^[4] Оба Магеланова облака су класификована као неправилне галаксије, мада постоје индиције да се у Великом Магелановом облаку налазе слабо дефинисани спирални краци, као и централна пречка састављена од старих звезда.^[2]^[3] Магеланови облаци су значајни јер садрже све врсте објеката — звезде од патуљастих до џинова, двојне и вишеструке звезде, расејана и глобуларна јата, маглине, нове, а у Великом магелановом облаку је детектована и једна од најскоријих супернових — 1987А. Због тога је већина савремених великих земаљских телескопа направљена на јужној хемисфери.^[3] Детаљни модели динамичке еволуције подгрупе Млечног пута показују да ће оба Магеланова облака бити „усисана“ у Млечни пута током наредних неколико милијарди година.^[2]

Најближа галаксија Млечном путу је патуљаста елиптична галаксија Стрелац (СагДЕГ, не треба је мешати са патуљастом неправилном галаксијом Стрелац — СагДИГ). Лежи на 800.000 светлосних година од Сунца а на 500.000 светлосних годиа од центра Млечног пута. Период орбите СагДЕГ око Млечног пута износи мање од милијарду година, и значајно је издужена у смеру ка језгру Млечног пута (који ће након довољно времена „усисати“ све звезде ове галаксије). СагДЕГ садржи око милион звезда, од којих су многе црвени џинови, а овој галаксији највероватније припада и глобуларно јато М54.^[4]

Чланови подгрупе Млечног пута^[2]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Млy)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ M_☉)
Млечни пут	-	17^х 45,7^м	-29° 01'	Сбц или СБбц	0,03	8300	350.000
Велики Магеланов облак	-	05^х 23,6^м	-69° 45'	Ирр	0,16	2100	20.000
Мали Магеланов облак	-	00^х 52,7^м	-72° 50'	Ирр	0,19	580	1000
галаксија Стрелац	1994.	18^х 55,1^м	-30° 29'	дСпх	0,08	18	-
галаксија Пећ	1938.	02^х 40,0^м	-34° 27'	дСпх	0,45	16	68
галаксија Лав I	1955.	10^х 08,5^м	+12° 19'	дСпх	0,81	4,8	22
галаксија Лав А	1942.	09^х 59,4^м	+30° 45'	дИрр	2,2	3,0	11
галаксија Вајар	1938.	01^х 00,2^м	-33° 43'	дСпх	0,26	2,2	6,4
галаксија Феникс	1976.	01^х 51,1^м	-44° 27'	дИрр/дСпх	1,4	0,9	33
галаксија Лав II	1950.	11^х 13,5^м	+22° 09'	дСпх	0,66	0,6	9,7
галаксија Секстант	1990.	10^х 13,1^м	-01° 37'	дСпх	0,28	0,5	19
галаксија Прамац	1977.	06^х 41,6^м	-50° 58'	дСпх	0,33	0,4	13
галаксија Мали медвед	1955.	15^х 09,2^м	+67° 13'	дСпх	0,21	0,3	23
галаксија Змај	1955.	17^х 20,3^м	+57° 55'	дСпх	0,27	0,3	22

Подгрупа галаксије Андромеда

Галаксија Троугао у вештачким бојама (лако уочљива спирална структура)

Андромедина подгрупа садржи 2 спиралне галаксије — саму галаксију Андромеда (М31) и галаксију Троугао. Обе галаксије садрже све астрономске објекте (укључујући преко 300 глобуларних јата у М31), а у Андромеди је забележена и једна супернова — С Андромеде — која је 1885. дошла до границе видљивости голим оком, али у то време се није знало да М31 није део Млечног пута. У међувремену је идентификован остатак ове супернове.^[3]^[4]

Галаксија Андромеда је доминантна галаксија Локалне групе, луминознија и (вероватно) масивнија од Млечног пута. У питању је добро дефинисана спирална галаксија класе Сб (мада ка нама окренута ивицом, тако да се не виде спирални краци), а новији снимци Хабла показују да има двоструко језгро.^[3] Млечни пут и Андромеда су се у прошлости удаљавали, али се сада приближавају једна другој, мада није извесно да ли ће доћи до колизије. Ако и дође до колизије, она се може десити тек за 8 - 10 милијарди година, мада је вероватније да ће обе галаксије наставити да орбитирају око заједничког центра масе као стабилан бинарни систем.^[2]

Најближи сателити М31 су елиптичне галаксије М32 и М110, које обе показују последице снажних плимских сила галаксије Андромеда. Неки модели динамичке еволуције Локалне групе показују да су и Мегеланови облаци а можда и Лав I настали као сателити Андромеде, а да их је касније преузео Млечни пут.^[2]

Галаксија Троугао је приближно половине величине Млечног пута, и садржи око 10 милијарди звезда^[4] а луминозност јој је око 10% луминозности Андромеде^[2]. Језгро М33 је врло слабо ако уопште и постоји, а краци су раширени, што сврстава ову галаксију у Сц класу.^[2]

Галаксија ИЦ 10 је најближи пример „старбурст“ галаксије — галаксије у којој звезде настају тако брзим темпом да, када би се такав темпо одржао, сав водоник би био потошен у времену краћем него што је тренутни животни век галаксије.^[2]

Чланови подгрупе галаксије Андромеда^[2]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Млy)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ M_☉)
галаксија Андромеда (М31)	-	00^х 42,7^м	+41° 16'	Сб	2,5	25.000	700.000
галаксија Троугао (М33)	-	01^х 33,9^м	+30° 40'	Сц	3,7	300	30.000
М32	1749.	00^х 42,7^м	+40° 52'	Е2	2,6	380	2120
М110	1864.	00^х 40,4^м	+41° 41'	Е5/дСпх	2,6	370	740
ИЦ 10	1895.	00^х 20,4^м	+59° 18'	дИрр	2,7	160	1580
НГЦ 185	1865.	00^х 39,0^м	+48° 20'	дСпх/дЕ3	2	130	130
НГЦ 147	1864.	00^х 33,2^м	+48° 31'	дСпх/дЕ5	2,3	130	110
ИЦ 1613	1906.	01^х 04,9^м	+02° 08'	Ирр	2,3	64	795
ЕГБ 0427+63	1984.	04^х 32,0^м	+63° 36'	дИрр	4,2	9,1	-
галаксија Андромеда VII	1998.	23^х 26,5^м	+50° 42'	дСпх	2,5	5,7	-
галаксија Андромеда I	1972.	00^х 45,7^м	+38° 00'	дСпх	2,6	4,7	-
галаксија Андромеда II	1972.	01^х 16,5^м	+33° 26'	дСпх	1,7	2,4	-
галаксија Андромеда VI	1998.	23^х 51,7^м	+27° 36'	дСпх	2,7	1,4	-
ЛГС 3	1978.	01^х 03,9^м	+21° 53'	дИрр/дСпх	2,6	1,3	13
галаксија Андромеда III	1972.	00^х 35,3^м	+36° 31'	дСпх	2,5	1,1	-
галаксија Андромеда V	1998.	01^х 10,3^м	+47° 38'	дСпх	2,6	1,0	-

Подгрупа НГЦ 3109

Ова подгрупа је јасно одвојена и од подгрупе Млечног пута и од подгрупе Андромеде.^[2]

Чланови подгрупе галаксије НГЦ 3109^[2]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Млy)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ M_☉)
НГЦ 3109	1864.	10^х 03,1^м	-26° 10'	Ирр	4,1	160	6550
галаксија Секстант А	1942.	10^х 11,1^м	-04° 43'	дИрр	4,7	56	395
галаксија Секстант Б	1955.	10^х 00,0^м	+05° 20'	дИрр	4,4	41	885
галаксија Пупма	1985.	10^х 04,1^м	-27° 20'	дИрр/дСпх	4,1	1,7	12

Облак Локалне групе

Регион интензивног формирања звезда у галаксији НГЦ 6822

Облак Локалне групе (енгл. Local Group Cloud) чини развучени облак галаксија без доминантног члана.^[2]

Чланови Облака Локалне групе^[2]
Галаксија	Година открића	Ректасцензија	Деклинација	Тип	Удаљеност (Млy)	Луминозност (·10⁶ L_☉)	Маса (·10⁶ M_☉)
Волф-Лундмарк-Мелот галаксија	1923.	00^х 02,0^м	-15° 28'	Ирр	3,0	500	150
НГЦ 6822	1864.	19^х 44,9^м	-14° 48'	Ирр	1,6	94	1640
ИЦ 5152	1895.	22^х 02,7^м	-51° 18'	дИрр	5,2	70	400
галаксија Пегаз	1958.	23^х 28,6^м	+14° 45'	дИрр/дСпх	3,1	12	58
СагДИГ	1977.	19^х 30,0^м	-17° 41'	дИрр	3,4	6,9	9,6
УКС2323-326	1978.	23^х 26,5^м	-32° 23'	дИрр	4,3	5,3	-
галаксија Водолија	1959.	20^х 46,8^м	-12° 51'	дИрр/дСпх	2,6	0,8	5,4
галаксија Тукан	1985.	22^х 41,8^м	-64° 25'	дСпх	2,9	0,6	-

Окружење Локалне групе

Две најближе групе Локалној групи су група галаксија Вајар и група галаксија Мафеји, које се налазе готово дијаметрално једна од друге у односу на Земљу.^[2] Обе групе снажно гравитационо интерагују са Локалном групом, а границе између ових група и Локалне групе није могуће прецизно одредити, па се галаксије из граничних области некад сврставају у Локалну групу, а други пут у Вајар односно Мафеји групу.^[2]^[4] Групом Вајар доминира спирална галаксија НГЦ 253^[4], а Мафеји групом М81, због чега се понекад назива и М81-Мафеји група^[2]. Група Вајар нема галаксија великих попут Андромеде или Млечног пута и значајно је мање масе од Локалне групе, па трпи јаке гравитационе ефекте и издужена је ка Локалној групи.^[2]

Први заиста велики сусед Локалној групи је галактичко јато Девица кога чини око 2000 галаксија и у коме се налази центар масе Локалног суперјата. Највећа галаксија јата у Девици је М87, џиновска елиптична галаксија која је и снажан радио-извор. М87 је такође занимљив због млаза материје који избацује.^[2]^[4]

НГЦ 253, спирална галаксија која доминира групом Вајар
М81, спирална галаксија у Великом медведу која доминира Мафеји групом
М87, џиновска елиптична галаксија која доминира јатом у Девици
Млаз материје избачене из М87 у рендгенском, радио и видљивом делу спектра

Значај Локалне групе

Док се уобичајено посматра зрачење које долази из удаљених галаксија како би се открило како је изгледао свемир и формирање звезда у раним стадијумима еволуције, дотле се проучавањем галаксија Локалне групе може открити како изгледају релативно старе звезде и галаксије, као и последице различитих процеса, укључујући колизије галаксија. Досадашња истраживања Локалне групе су показала да је у нормалним галаксијама настанак звезда и комплексан али и врло разнолик процес. Неке оближње патуљасте сфероидне галаксије се готово у потпуности састоје од звезда насталих непосредно након Великог праска, друге садрже звезде различите старости које су настајале поступно током еволуције галаксије. У патуљастим неправилним галаксијама звезде се формирају и данас, а у неким галаксијама звезде настају по први пут од формирања галаксије.^[2]

Што се тиче судара галаксија, већина судара се десила у давној прошлости, мада данас можемо да пратимо процес колизије (или припајања) Патуљасте елиптичне галаксије Стрелац и Магеланових облака са Млечним путом. Анализа ових судара/припајања би требало да помогне у осветљавању природе тамне материје као и услова у раном свемиру.^[2]

Магељанови облаци

Главни чланак: Магељанови облаци

У најближем сусједству наше галактике су патуљасте галаксије неправилног облика: Мали и Велики Магељанов облак, названи по Магељану, првом еуропљану који их је угледао. Велики Магељанов облак се налази у звијежђу Дорадо и удаљен је око 170 000 с.г., док се Мали Магељанов облак, удаљен 210 000 с.г., налази у звијежђу Тукан.

Ове двије мале неправилне галактике пролазе кроз диск млијечног пута сваких милијарду година, при чему губе масу и енергију. Посљедица тога је да нам се спирално приближавају. Судар се очекује за десетак милијарди година. Између наше галактике и ових сателита се протеже 200 000 лy дуги ток неутралног водика који је посљедица плимних међудјеловања.

Новооткривени сателити Млијечног Пута

Све до 1994. године мислило се да су Магељанови Облаци нама најближе галаксије. Тада је група знанственика (Родриго Ибата, Герард Ф. Гилмора и Мицхаел Ј. Ирwин) сасвим случајно набасала на галаксију у Галаксији. На само 80 000 с.г., сакривени иза средишта Галаксије, налазе се остаци патуљасте галактике назване Стријелчев Патуљак (Сагиттариус Дwарф) која се у далекој прошлости сударила са нашом галаксијом. Плимне силе Млијечног Пута расточиле су ову патуљасту галаксију, па се данас може препознати само њен компактни центар који би се, да није тамо гдје је, видио под кутем од чак 20° (чак 40 пута шире од пуног мјесеца). Дуљина остатака ове галактике износи, по најдуљој оси, чак 28 000 с.г., око четвртину промјера наше галактике Млијечног Пута. Маса јој, међутим, износи само тисућити дио масе наше галаксије.

Ова мини-галаксија је већ направила око 10 пуних кругова око наше галаксије, због чега би већ требала бити потпуно асимилирана, што се очито није догодило. Постојање веће количине тамне твари која би јаче везивала мини-галаксију би могло објаснити ову чињеницу. Процјењуе се да ће се звијезде Стријелчевог Патуљка стопити у Млијечни пут кроз идућих 100 милијуна година док ће његове остатке у облику група звијезда које се крећу заједно бити могуће препознати још најмање милијарду година. Чак се тврди да је хало наше галактике настао усљед низа оваквих судара са мини-галаксијама, те да су многи кугласти скупови заправо придошлице из других галаксија.

У међувремену је откривено да четири кугласта скупа (Мессиер 54, Терзан 7, Терзан 8 и Арп 2) за која се сматрало да припадају нашој галаксији заправо припадају новооткривеном патуљку. До ових су закључака дошли на основу мјерења брзина скупова те њихових удаљености и положаја, метода којом је и откривена мими-галаксија.

Већ у коловозу 1994, откривена је још једна сусједна мини-галаксија названа Дwингелоо 1. Ова се галактика скрива у галактичкој равнини, у звијежђу Касиопеја. Да се случајно налази на неком другом дијелу неба, била би међу 10 најсвијетлијих галактика на нашем небу. Дwингелоо 1 има масу око 3 пута мању од наше галаксије. Тијеком проучавања ове новооткривене галаксије, трећину ступња даље уочена је још једна, названа Дwингелоо 2. Маса ове галактике је процјењена на половицу масе њеног сусједа, а њен промјер једнак је половици промјера галактике Дwингелоо 1. Обје галактике се налазе на удаљености од око 10 000 000 с.г.. Чини се да не припадају Локалној Групи већ су везане уз сусједну групу галактика ИЦ342.

Почетком 21. стољећа, откривено је још неколико мини-галаксија у процесу стапања са Млијечним Путом.

Локална група у телескопу

Андромедина галаксија лако је, ако се проматра далеко од извора свјетлосног загађења, видљива голим оком као повећа свијетла мрљица. Сусједна Мессиер 33 видљива је у двогледу 10x50, а само у изнимно добрим увјетима и голим оком.

Магељанови облаци су лако видљиви голим оком, али само са јужне полутке. Јаким је телескопом у њима могуће разлучити појединачне звијезде. Од године 1923. знамо, заслугом америчког астронома Едwина Хубблеа, да су неке од тих маглица удаљени звјездани отоци, галактике сличној нашој.

Дијаграм

Дијаграм наше локације у опсервабилном свемиру. (Кликни овдје за мању слику.)

Повезано

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Рицхард А. Матзнер, ур. (2001) ((en)). Дицтионарy оф Геопхyсицс, Астропхyсицс анд Астрономy. Бока Ратон: ЦДЦ Пресс ЛЛЦ. ИСБН 978-0-8493-2891-6.
↑ ^2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 ^2,11 ^2,12 ^2,13 ^2,14 ^2,15 ^2,16 ^2,17 ^2,18 ^2,19 ^2,20 ^2,21 ^2,22 Паул Мурдин, ур. (2001) ((en)). Енцyцлопедиа оф Астрономy анд Астропхyсицс. Институре оф Пхyсицс Публисхинг. стр. 2203-2207 стр. ИСБН 978-0-7503-0440-5.
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 ^3,4 ^3,5 Патрицк Мооре (2005) ((en)). Пхилип'с Атлас оф тхе Универсе. Лондон: Оцтопус Публисхинг Гроуп Лтд. стр. 198-199 стр. ИСБН 978-0-540-08791-4.
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 ^4,4 ^4,5 ^4,6 ^4,7 Патрицк Мооре (2000) ((en)). Тхе Дата Боок оф Астрономy. Бристол: ИОП Публисхинг Лтд. стр. 308 стр. ИСБН 978-0-7503-0620-1.

Литература

Рицхард А. Матзнер, ур. (2001) ((en)). Дицтионарy оф Геопхyсицс, Астропхyсицс анд Астрономy. Бока Ратон: ЦДЦ Пресс ЛЛЦ. ИСБН 978-0-8493-2891-6.
Паул Мурдин, ур. (2001) ((en)). Енцyцлопедиа оф Астрономy анд Астропхyсицс. Институре оф Пхyсицс Публисхинг. стр. 2203-2207 стр. ИСБН 978-0-7503-0440-5.
Патрицк Мооре (2000) ((en)). Тхе Дата Боок оф Астрономy. Бристол: ИОП Публисхинг Лтд. стр. 308 стр. ИСБН 978-0-7503-0620-1.
Патрицк Мооре (2005) ((en)). Пхилип'с Атлас оф тхе Универсе. Лондон: Оцтопус Публисхинг Гроуп Лтд. стр. 198-199 стр. ИСБН 978-0-540-08791-4.
ван ден Бергх, Сиднеy (2000). „Упдатед Информатион он тхе Лоцал Гроуп”. Тхе Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц 112 (770): 529–536. арXив:astro-ph/0001040. Бибцоде 2000PASP..112..529V. ДОИ:10.1086/316548.
Андреw Лаyден: Тхе лоцал гроуп. ЕСО, Гарцхинг 1994, ИСБН 3-923524-54-4

Вањске везе

Схема Локалне групе на сајту Атлас свемира (en)
Локална група на сајту Департмана за физику Универзитета Тенеси (en)
Насине астрономске слике дана — слике чланова Локалне групе (en)
Локална група на сајту Астронет (ru)
Тхе Лоцал Гроуп оф Галаxиес, СЕДС Мессиер пагес
А Сурвеy оф тхе Ресолвед Стеллар Цонтент оф Неарбy Галаxиес Цуррентлy Форминг Старс Архивирано 2009-05-09 на Wаyбацк Мацхине-у, Лоwелл Обсерваторy

[dgaa-1] 1,0 ^1,1 Рицхард А. Матзнер, ур. (2001) ((en)). Дицтионарy оф Геопхyсицс, Астропхyсицс анд Астрономy. Бока Ратон: ЦДЦ Пресс ЛЛЦ. ИСБН 978-0-8493-2891-6.

[eaa-2] 2,00 ^2,01 ^2,02 ^2,03 ^2,04 ^2,05 ^2,06 ^2,07 ^2,08 ^2,09 ^2,10 ^2,11 ^2,12 ^2,13 ^2,14 ^2,15 ^2,16 ^2,17 ^2,18 ^2,19 ^2,20 ^2,21 ^2,22 Паул Мурдин, ур. (2001) ((en)). Енцyцлопедиа оф Астрономy анд Астропхyсицс. Институре оф Пхyсицс Публисхинг. стр. 2203-2207 стр. ИСБН 978-0-7503-0440-5.

[moore_atlas-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 ^3,4 ^3,5 Патрицк Мооре (2005) ((en)). Пхилип'с Атлас оф тхе Универсе. Лондон: Оцтопус Публисхинг Гроуп Лтд. стр. 198-199 стр. ИСБН 978-0-540-08791-4.

[moore_data-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 ^4,3 ^4,4 ^4,5 ^4,6 ^4,7 Патрицк Мооре (2000) ((en)). Тхе Дата Боок оф Астрономy. Бристол: ИОП Публисхинг Лтд. стр. 308 стр. ИСБН 978-0-7503-0620-1.

[1]

[2]

[3]

[4]