Папкари
Размнозавање је полно сперматозоидима
| Парнопрсташи | |
|---|---|
| |
| Женка жирафе с младунцем | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Артиодацтyла Оwен, 1848. |
Папкари, тахопрсташи или парнопрсташи (лат. Артиодацтyла) су ред виших сисаваца (Плаценталиа). Обухваћају око 220 врста од којих неке, а посебно породица говеда, имају врло велик господарски значај.
Особине
[уреди | уреди извор]Парнопрсташи су добили име јер имају парни број прстију, два или четири. Сродност међу појединим групама уочио је зоолог Рицхард Оwен у 19. стољећу и увео називе "непарнопрсташи" и "парнопрсташи". Уздужна ос ноге налази се код парнопрсташа између трећег и четвртог прста. Та два средња прста су најизраженија. Првобитни први прст може се наћи само код фосилних представника а код данашњих парнопрсташа потпуно недостаје. Други и пети прст су различито развијени: код воденкоња које се сматра развојно старијим, они су још велики и потпуно функционални. Велики број парнопрсташа, као, нпр. јелени, газеле, говеда и козе су битно смањени и више не додирују подлогу. Код неких других породица парнопрсташа, као код дева и жирафа је повлачење тих прстију отишло тако далеко, да други и пети прст више немају нити у рудиментарном облику.
Поријекло
[уреди | уреди извор]Као и многи дуги сисавци, парнопрсташи су се појавили прије око 54 милиона година у вријеме раног еоцена. Ти рани парнопрсташи са четири или пет развијених прстију а хранили су се меким дијеловима биља као и лишћем. У раздобљу касног еоцена, прије око 46 милиона година развила су се већ сва три и данас постојећа подреда: свињолике животиње или непреживачи (Суина), Тyлоподи и преживачи (Руминантиа).
Систематика
[уреди | уреди извор]Анатомија пробавног тракта парнопрсташа је подлога за њихову подјелу. Свиње, пекарии и воденкоњи имају желудац подијељен на два односно три дијела, и пробављају ју директно, без преживања. Ради тога су сврстани у непреживаче. Сви други парнопрсташи преживају . Према данашњим спознајама, та се способност развила два пута, независно једна од друге. Ради тога се данас деве не убрајају праве преживаче, него у Тилоподе.
- Подред непреживачи, свињолики (Суина)
- породица правих свиња (Суидае)
- породица пекарија (Таyассуидае)
- породица водених коња (Хиппопотамидае)
- Подред Тyлопода
- породица дева (Цамелидае)
- Подред преживачи (Руминантиа)
- породица жирафа (Гираффидае)
- породица мошкаваца (Мосцхидае) (понекад називани и мошусни јелени)
- породица патуљастих мошкаваца (Трагулидае)
- породица антилопа (Антилоцапридае)
- породица јелена (Цервидае)
- породица шупљорожаца (Бовидае) у коју се убрајају говеда, овце, козе и сл.
I китови воде поријекло од парнопрсташа. У вријеме класичне систематике, они су творили засебан ред. Међутим, данас их се укључује у кладограм парнопрсташа. Слиједи поједностављени приказ филогенетске систематике парнопрсташа:
Artiodactyla (parnoprstaši)
|-- Suina (nepreživači)
| |-- N.N.
| | |-- Hippopotamidae (vodenkonji)
| | `-? Cetacea (kitovi)
| `-- Suoidea (svinje i pekarii)
`--Selenodontia
|-- Tylopoda (deve, tilopodi)
`-- Ruminatia (preživači)
|-- Tragulidae (tragulidi)
`-- Pecora (životinje s obrambenim rogovima)
|-- Giraffidae (žirafa i okapi)
`-- N.N.
|-- Cervoidea
| |-- Moshidae (moškavci ili mošusni jeleni)
| `--N.N.
| |-- Antilocapridae (životinje s dva roga)
| `-- Cervidae (jeleni)
`-- Bovidae (šupljorošci ili životinje šupljih rogova)
