Паприка

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Паприка
Плодови паприке
Научна класификација
Царство: Плантае
Дивизија: Магнолиопхyта
Ред: Соланалес
Породица: Соланацеае
Род: Цапсицум

Паприка је једногодишња повртна култура усправне разгранате стабљике, висине 50-80 цм. Листови су једноставне грађе, састављени су од петељке и десетак центиметара дугачке уске, јајасте и при крајевима ушиљене плојке. Појављују се наизмјенично на гранама.

Корјенов систем у односу на добро развијену надземну масу, релативно је слабо развијен. Састоји се од примарног коријена који се најчешће током пресађивања оштети те се хоризонтално значајније развија бочно коријење. Вечина коријена се развија плитко у тлу хоризонтално се ширећи 30 - 50 цм од примарног коријена те продирући у дубину 30 - 60 цм.

Цвијетови се формирају насупрот листовима, најчешће појединачно или ријеђе по неколико заједно. Потпуне су грађе. Састоје се од звонасте чашке свијетлозелене боје коју чини најчешће 5, а понекад и више лапова и вјенчића састављеног од 5 - 8 у доњем дијелу међусобно сраслих латица, најчешће блиједе, жучкасто сивкасте или тамнољубичасте боје

Прашника такођер има 5, ријеђе до 8, а тучак има надраслу петероградну плодницу с пуно сјемених заметака.

Плод је по ботаничкој класификацији вишесјемена боба различитог облика, величине и боје која може бити од блиједожућкасте, свијетло и тамнозелене, до наранџасте, црвене или смеђе боје.

Плодови паприке

[уреди | уреди извор]

Плод паприке преградама је подијељен на више дијелова, а чији број увјетује и његов изглед. У унутрашњости плода налази се сјемена ложа на којој се налази главнина сјеменки, док је мањи дио и на стјенкама преграда. Овисно о крупноћи плода и развијености сјемене ложе у плоду паприке може се развити до 500 сјеменки.

Унутрашњост плода паприке

[уреди | уреди извор]

Сјеме паприке је бубрежастог облика, глатке површине и блиједожућкасте боје. Дужина сјемена је 3 - 4 мм, ширина 2 - 3 мм и дебљина до 1 мм. У једном граму има 150 - 200 сјеменки.

Сјеме паприке

[уреди | уреди извор]

Сјеменка се састоји од сјемене љуске која обавија сјеменку, ендосперма у којем се налази резервна храњива твар неопходна за почетни развој младе биљке, клица коју чине супке и клицин корјенчић, те пупка којим је сјеме било причвршчено за сјемену ложу. Сјеме уз повољне увјете чувања може задржати клијавост до 5 година.