Плíнио Салгадо
| Плíнио Салгадо | |
|---|---|
 | |
| Мандат 7. листопада 1932. – 10. студеног 1937. | |
| Претходник | странка основана |
| Насљедник | странка укинута |
| Рођење | 22. сијечња 1895. Сãо Бенто до Сапуцаí, Бразил
|
| Смрт | 8. просинца 1975. Сãо Пауло, Бразил
|
| Политичка странка | АИБ |
| Супружник | Мариа Амéлиа Переира (1918-1919; њена смрт) Цармела Патти (1934-1975; његова смрт) |
| Занимање | политичар, писац, новинар |
| Вјера | католицизам |
Плíнио Салгадо (Сãо Бенто до Сапуцаí, 22. сијечња 1895. – Сãо Пауло, 8. просинца 1975.) је био бразилски фашистички политичар, писац, новинар и теолог, најпознатији као оснивач и предводник покрета бразилског интегрализма, екстремно десног фашистичког покрета организираног по узору на Муссолинијев талијански фашизам.
Рођен је у конзервативној заједници, а као дијете је показао интерес за математику и геометрију, али се касније пребацио на психологију и филозофију. Током свог школовања је одбио материјалистичку филозофију и пронашао спас у католичкој теологији, која ће га идеолошки обликовати. Године 1918. оженио се Маријом Амéлијом Переира, а сљедеће године је пар добио кћерку Марију Амéлију Салгадо. Супруга му умире 15 дана након рођења, што је био главни разлог његова одбацивања материјализма. Салгадо се поново оженио 17 година касније за Цармелу Патти. Године 1926. објавио је свој први роман, О Естрангеиро. Током 20-их и 30-их година постаје дио националистичког покрета, што је кулминирало оснивањем странке Аçãо Интегралиста Брасилеира, која била страначко утјеловљење идеологије бразилског интегрализма.
Салгадо и интегралисти су испрва подржавали десну диктатуру Гетúлија Варгаса, но када их је овај 1937. године, када му више нису били од користи, забранио (заједно с осталим странкама у земљи), покушали су извести државни удар и убити Варгаса, но покушај је неславно пропао. Странка се распала, а Салгадо је послан у егзил у Португал. По повратку оснива нову странку, Партидо де Репресентаçãо Популар, која му осигурава мандат у парламенту, но тамо није имао превеликог утјецаја. Своје предсједничке амбиције покушао је остварити на изборима 1955., но освојио је само 8.28% гласова. Подржао је државни удар 1964. године који је увео војну диктатуру те је поново добио мјесто у парламенту. Из политике се повукао 1974. године, само годину дана прије своје смрти у Сãо Паулу.
