Покајање
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
За остала значења, види Покајање (разврставање).
Покајање је промјена и мишљења и дјела којом се настоји исправити зло и постићи опрост од оштећене особе. У вјерском контексту се обично тумачи као признање Богу, престанак гријеха против њега и одлука да се живи у складу с Његовим законом. Увијек садржи елемент признање кривње, те барем један од ових елемената: свечано обећање и одлучност да се не понови прекршај; покушај да се надокнади штета оштећеном или уклоне штетне посљедице злог дјела када је то год могуће.
У библијском хебрејском, идеју покајања описују два глагола: שוב схув (вратити) и נחם ницхам (осјећати жалост).
Једна од кључних описа покајања у Новом завјету је парабола о разметном сину која се може наћи у Еванђељу по Луки.
Види још
[уреди | уреди извор]Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Тхеопедиа: Репентанце (цонсервативе Цалвинист перспецтиве)
- Репент Америца - Информатион он Репентанце
- Qур'аниц виеw он Репентанце
- Репентанце - 53 Синс Тхат Wилл Кееп А Персон Оут Оф Хеавен Архивирано 2008-03-12 на Wаyбацк Мацхине-у
- Јеwисх Енцyцлопедиа: Репентанце