Покајање

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Покајање (разврставање).

Покајање је промјена и мишљења и дјела којом се настоји исправити зло и постићи опрост од оштећене особе. У вјерском контексту се обично тумачи као признање Богу, престанак гријеха против њега и одлука да се живи у складу с Његовим законом. Увијек садржи елемент признање кривње, те барем један од ових елемената: свечано обећање и одлучност да се не понови прекршај; покушај да се надокнади штета оштећеном или уклоне штетне посљедице злог дјела када је то год могуће.

У библијском хебрејском, идеју покајања описују два глагола: שוב схув (вратити) и נחם ницхам (осјећати жалост).

Једна од кључних описа покајања у Новом завјету је парабола о разметном сину која се може наћи у Еванђељу по Луки.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]