Понца
„Понца” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Понца (разврставање).
Понца (Пунцаw).- Племе преријских Индијанаца из скупине Дхегиха, породица Сиоуан, настањено у првој половици 19. стољећа уз десну обалу Миссоурија код ушћа Ниобраре, а данас у Небраски и Оклахоми. Групу Дхегиха чине заједно са племенима Омаха, Канса, Qуапаw и Осаге.
Име
[уреди | уреди извор]Значење имена 'понца' није познато. Други називи за њих били су Дíхит, Ли-хит' или Рíхит, код Паwнее Индијанаца; Кан'каⁿ (Wиннебаго); и Тцхиá<суб>x</суб>сокусх (Цаддо).
Повијест
[уреди | уреди извор]Именом Дхегиха означавају се племена Осаге, Понца, Qуапаw, Омаха и Канса, која су према традицији живјела у стара времена у долини Охаја, одакле су мигрирали у правцу ријеке Осаге. У овом крају Понце и Омахе сепарирају од остатка Дхегиха и одлазе на данашње подручје југозападне Миннесоте. Рат са Сиоуxима тјера Понце према Блацк Хиллсу, у Јужну Дакоту. Ту је изгледа поновно дошло до уједињења групе која тада креће према ушћу Нибраре у Небраски. Понце овдје и остају, док су се остале скупине разишле. У вријеме доласка експедиције Леwиса и Цларка (1804.) преостало их је тек 200, и ту остају негдје до 1877., када одлазе на Индиан Территорy (данас Оклахома), на резерват Qуапаw. 25% племена остало је у старом крају у Небраски, а 25% страдало је на свом несретном путу. Године 1879. трећина племена помрла је од маларије, међу којима и син поглавице Стандинг Беара (1829-1908). Овај у сијечњу исте године са маленом скупином ратника напушта Индиан Территорy и полази у Небраску како би сахранио сина. Ухићени су и затворени у Форт Омахи. Новинар Тхомас Хенрy Тибблес (1838-1928), борац за права Индијанаца који се касније (1882) жени за Инсхата-Тхеумба /позната од бијелаца као Сусетте ("Бригхт Еyес") ЛаФлесцхе/, уз помоћ два правника Јохн L. Wебстера и А.Ј. Попплетона, изборио се да су Индијанци људи које треба штитити закон (нису сматрани грађанима САД-а), на што је у травњу 1879. у њихову корист донесао пресуду судац Елмер С. Дундy. За вријеме 19. предсједника Рутхерфорд Б. Хаyеса 1877-1881., земља дуж Ниобраре у Небраски коначно је додијељена Понца Индијанцима.
Етнографија
[уреди | уреди извор]Понце су племе са преријским типом културе (лов на бизоне и Сун Данце). Поријекло је код Понца патрилинеарно а положај поглавице је насљедан у оквиру клана, али у избор долазе само синови покојног поглавице. Према Моргану, патрилинеарност је код њих новијег датума, пошто је још у његово доба, рачунање по женској линији било присутно код 8 племена са Миссоурија, међу којима и Миссоури и Ото Индијанцима, а такођер и међу Манданима.
Понце осјечају, примјећује Кај Биркет-Смитх, мистичну повезаност са тотемом, што је типично и Аустралцима, из чега су произашле скупине које одржавају култове грома или бизона, па тако на примјер бизонска скупина и управља ловом на бизоне.
Познати Понца Индијанци
[уреди | уреди извор]Међу данас познатим Понца Индијанцима су : Цасеy Цамп-Хоринек, америчка глумица која је у 6 филмова играла улогу Ирене у Гооднигхт Ирене (2005), Скy Wоман у ДреамКеепер (2003), Елсие Флоод у Лакота Wоман: Сиеге ат Wоундед Кнее (1994), Пале Моон у Лакота Моон (1992), Геронимова мајка у Геронимо (1993) и кланска мајка Онеида у Тхе Брокен Цхаин (1993).
Литература
[уреди | уреди извор]- Георге Амос Дорсеy, Понца Сун Данце, 1905.
- Ј. Х. Хоwард, Тхе Понца Трибе, 1965.
