Порука из Арециба
Порука из Арециба је порука емитирана у свемир путем ФМ радио валова на свечаности обиљежавања обнове радио телескопа у Арецибу, у Порторику, 16. студеног 1974. године. Емитирана је према кугластом скупу М13, удаљеном око 25 000 свјетлосних година.[1] Порука се састојала од 1679 бинарних знаменки, приближно 210 бајтова, а емитирана је на фреквенцији од 2380 МХз и модулирана помицањем фреквенције од 10 Хз и са снагом од 1000 кW. Знаменке су емитиране фреквенцијским помаком у износу од 10 бита по секунди, а укупно емитирање трајало је око три минуте.[1][2]
Порука је генерирана постављањем 1679 бита у 23 ступца од 73 редака (23 и 73 су прости бројеви који умножени дају 1679). Овај је распоред одабран јер алтернативни аранжман (73 ступца по 23 редака дају бесмислену поруку.[3]
Поруку је написао др. Франк Драке, креатор Дракеове једнаџбе, између осталих и уз помоћ Царла Сагана.[1] Порука се састоји од седам дјелова (од врха према доље):[3]
- бројеви од један (1) до десет (10)
- атомски бројеви елемената (водик, угљик, душик, кисик, фосфор) од којих је састављена дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК)
- формуле за шећере и базе у нуклеотидима ДНК
- број нуклеотида у ДНК и приказ двоструке спиралне структуре ДНК
- приказ човјека, димензије (тјелесна висина) просјечног човјека и број становништва на Земљи
- приказ Сунчевог сустава који указује с којег планета порука долази
- приказ радио телескопа у Арецибу и димензије (промјер) тањура антене
С обзиром да ће поруци требати 25 000 година да стигне на своје одредиште (и додатних 25 000 година за могући одговор), порука из Арециба више је замишљена као демонстрација могућности недавно инсталиране опреме у надограђеном телескопу као и људског технолошког напретка него прави покушај да се ступи у контакт с изванземаљцима. Надаље, звијезде унутар М13, према којима је порука послана, неће се нити налазити на том положају када порука стигне на своје одредиште.[1][4]
Објашњење
[уреди | уреди извор]Бројеви
[уреди | уреди извор]
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ---------------------- 0 0 0 1 1 1 1 00 00 00 0 1 1 0 0 1 1 00 00 10 1 0 1 0 1 0 1 01 11 01 X X X X X X X X X X <-oznaka najmanje značajne znamenke
Бројеви од 1 до 10 приказани у бинарном бројевном суставу (задњи ред означава почетак сваког броја).
Чак и под претпоставком да ће приматељи препознати бинарни сустав, кодирање бројева можда неће одмах бити очито због начина на који су написани. Да би се прочитало првих седам знаменки, треба занемарити задњи ред и прочитати их као три бинарне знаменке од врха до дна, гдје је најгорња знаменка најзначајнија. Читање бројева 8, 9 и 10 је нешто другачије, јер је њима придодан додатни ступац поред првога (на слици десно). Намјера је била показати да се бројеви превелики за један ступац могу написати у неколико слиједећих ступаца, гдје сусједни ступци немају основну ознаку.
Елементи ДНК
[уреди | уреди извор]
H C N O P 1 6 7 8 15 ---------- 0 0 0 1 1 0 1 1 0 1 0 1 1 0 1 1 0 1 0 1 X X X X X
Приказани су бројеви 1, 6, 7, 8 и 15. То су атомски бројеви водика (Х), угљика (C), душика (Н), кисика (О) и фосфора (П), саставних дијелова ДНК.
Бројеви 8 и 15 написани су логичким продужетком бинарног кода, а не методом узастопних ступаца као у првом дијелу поруке.
Нуклеотиди
[уреди | уреди извор] |
|||||
| деоксирибоза (C5Х7О) |
аденин (C5Х4Н5) |
тимин (C5Х5Н2О2) |
деоксирибоза (C5Х7О) |
||
| фосфат (ПО4) |
фосфат (ПО4) |
||||
| деоксирибоза (C5Х7О) |
цитозин (C4Х4Н3О) |
гванин (C5Х4Н5О) |
деоксирибоза (C5Х7О) |
||
| фосфат (ПО4) |
фосфат (ПО4) |
||||
Нуклеотиди су описани као слијед од пет атома који се појављују на претходној линији. Сваки слијед представља молекуларну формулу нуклеотида уграђеног у ДНК (за разлику од слободног облика нуклеотида).
Нпр. деоксирибоза (C5Х7О у ДНК, C5Х10О4 када је слободна), нуклеотид у горњем лијевом куту слике, чита се:
11000 10000 11010 XXXXX ----- 75010
тј. 7 атома водика, 5 атома угљика, 0 атома душика, 1 атом кисика и 0 атома фосфора.
Двострука спирала
[уреди | уреди извор]
11 11 11 11 11 01 11 11 01 11 01 11 10 11 11 01 X
1111111111110111 1111101101011110 (binarni) = 4 294 441 822 (dekadski)
Двострука спирална структура ДНК; окомита линија представља број нуклеотида. Приказана вриједност је око 4,3 милијарде колико се 1974. вјеровало да их има. Данас се сматра да постоји око 3,2 милијарде парова база у људском геному.
Човјечанство
[уреди | уреди извор]
X011011
111111
X0111 110111
111011
111111
110000
1110 (binarni) = 14 (dekadski)
000011 111111 110111 111011 111111 110110 (binarni) = 4 292 853 750 (dekadski)
Елемент у средишту представља човјека. Елемент на лијевој страни слике означава просјечну висину одраслог мушкарца (1,764 м), која је приказана водоравно писаним бинарним бројем 14 помноженим с валном дуљином поруке (126 мм). Елемент на десној страни приказује величину људске популације 1974. године, око 4,3 милијарде. У овом случају број је оријентиран водоравно.
Планети
[уреди | уреди извор]
Zemlja Sunce Merkur Venera Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton
Приказ Сунчевог сустава, са Сунцем и планетима пореданим по својим позицијама према Сунцу: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун и Плутон. (Плутон је у међувремену класифициран као патуљасти планет, али у вријеме слања поруке још се сматрао планетом.)
Земља је трећи планет од Сунца те је њезин приказ помакнут у ред изнад да би се идентифицирала као планет с којег је порука послана. Такођер, људски је лик приказан како "стоји" на Земљи.
Телескоп
[уреди | уреди извор]
dva donja reda:
100101
<--- 111110X --->
100101 111110 (binarni) = 2430 (dekadski)
Посљедњи дио поруке представља радио телескоп у Арецибу и његов промјер: 2430 помножено с валном дуљином што даје 306,18 м. Број је оријентиран водоравно, с ознаком најмање значајне знаменке у доњем десном куту слике. Дио слике који изгледа као слово "M" читатељу поруке треба показати да заобљена линија представља параболично зрцало.
Порука као бинарни низ знакова[3]
[уреди | уреди извор]00000010101010000000000 00101000001010000000100 10001000100010010110010 10101010101010100100100 00000000000000000000000 00000000000011000000000 00000000001101000000000 00000000001101000000000 00000000010101000000000 00000000011111000000000 00000000000000000000000 11000011100011000011000 10000000000000110010000 11010001100011000011010 11111011111011111011111 00000000000000000000000 00010000000000000000010 00000000000000000000000 00001000000000000000001 11111000000000000011111 00000000000000000000000 11000011000011100011000 10000000100000000010000 11010000110001110011010 11111011111011111011111 00000000000000000000000 00010000001100000000010 00000000001100000000000 00001000001100000000001 11111000001100000011111 00000000001100000000000 00100000000100000000100 00010000001100000001000 00001100001100000010000 00000011000100001100000 00000000001100110000000 00000011000100001100000 00001100001100000010000 00010000001000000001000 00100000001100000000100 01000000001100000000100 01000000000100000001000 00100000001000000010000 00010000000000001100000 00001100000000110000000 00100011101011000000000 00100000001000000000000 00100000111110000000000 00100001011101001011011 00000010011100100111111 10111000011100000110111 00000000010100000111011 00100000010100000111111 00100000010100000110000 00100000110110000000000 00000000000000000000000 00111000001000000000000 00111010100010101010101 00111000000000101010100 00000000000000101000000 00000000111110000000000 00000011111111100000000 00001110000000111000000 00011000000000001100000 00110100000000010110000 01100110000000110011000 01000101000001010001000 01000100100010010001000 00000100010100010000000 00000100001000010000000 00000100000000010000000 00000001001010000000000 01111001111101001111000
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ит'с тхе 25тх анниверсарy оф Еартх'с фирст аттемпт то пхоне Е.Т., Билл Стееле, цорнелл.еду, 12. студеног 1999., приступљено 26. српња 2014. (en)
- ↑ Ханслмеиер, Арнолд, Астробиологy, Тхе Сеарцх фор Лифе ин тхе Универсе, Бентхам Сциенце Публисхерс, 2013., стр. 189. - 192. ИСБН 978-1-60805-599-9 (en)
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Тхе Арецибо Мессаге[мртав линк], Георге Цассидаy, утах.еду, приступљено 26. српња 2014. (en)
- ↑ Арецибо Обсерваторy Аццомплисхментс Архивирано 2015-08-11 на Wаyбацк Мацхине-у, наиц.еду, приступљено 26. српња 2014. (en)
