Секунд

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Секунд или секунда (симбол с) је мерна јединица за време и један је од седам СИ основних јединица. Дефинише се као трајање од 9.192.631.770 периода зрачења(радијације) које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на 0 келвина.

Секунд је 1/60 минута и 1/3600 сата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историјски, секунда је дефинисана у вези са ротацијом Земље као 1/86.400 просечног соларног дана. 1956. године Међународни комитет за тежине и мере, под дозволом коју је добио од десете Генералне конференције тежина и мера 1954. године, дефинисао је секунду у вези са периодом револуције Земље око Сунца за одређену епоху, зато што је до тада постало препознатљиво да Земљина ротација око своје осе није била довољно учестала као стандард за време. Земљино кретање је било описано у Њукомовим Табелама Сунца, што пружа формулу за кретање Сунца у епохи 1900 базираној на астрономским посматрањима урађеним током осамнаестог и деветнаестог века. Стога је секунда дефинисана као

1/31.556.925,9747 тропске године за 0. Јануар 1900 у 12 сати ефемерног времена.

Ову дефиницију је ратификовала једанаеста Генерална конференција тежина и мера 1960. године. Коришћење 1900. године не значи да је ово епоха где просечни соларни дан траје 86.400 секунди. То је, радије, епоха где тропска епоха траје 31.556.925,9747 секудну ефемерног времена. Ефемерно времене је дефинисано као мера времена која доводи посматране позиције небеских тела у слогу са Њутновском динамичном теоријом кретања.

Са развојем атомског часовника, одлучено је да се они користе као основ дефиниције секунде, пре него ротација земље.

После неколико година рада, два астронома из Америчке Морнаричке Опсерваторије (УСНО) и два астронома из Националне Физичке Лабораторије (Тедингтон, Енглеска) су установили везу између фреквенције хиперфиног прелаза цезијумовог атома и ефемерне секунде. Користећи обичне методе мерења базиране на примљеним сигналима из радио станице WWВ, установили су орбитално кретање Месеца око Земље, из чега је могло да се закључи очигледно кретање Сунца, у вези са временом као што мери атомски часовник. Као последица, 1967. године, тринаеста Генерална конференција тежина и мера је дефинисала секунду атомског времена у Интернационалном Систему Јединица као

трајање од 9.192.631.770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133.

Основно стање се дефинише на нули магнетног поља. Секунда тако дефинисана је еквивалентна ефемерној секунди.

Дефиниција секунде је касније побољшана на БИПМ-овом састанку из 1997, како би се укључила и изјава

Ова дефиниција се односи на цезијум атом на температури од 0 К.

У пракси, ово значи да веома прецизне реализације секунде треба да компензују ефекте амбијенталне радијације како би се екстраполисала вредност секунде као што је изнад дефинисано.

Умношци и подумношци

[уреди | уреди извор]
  • Милисекунд је СИ изведена јединица за време једнака једној хиљадитнини секунде.
  • Микросекунд је СИ изведена јединица за време једнака једном милионитом делу (10-6) секунде. Често се користи за мерење ствари као што су атомске и хемијске реакције, које се нормално дешавају у малим временским трајањима. Његов симбол је µс.
  • Наносекунд је СИ изведена јединица за време једнака 10-9 секунде.
    • Ретко се користи у свакодневној употреби. У техничким ситуацијама је, међутим, веома честа јединица, поготово у телекомуникацији, код пулсирајућих ласера и у неким областима електронике.
    • У 1 нс, светлост пређе тачно 29,9792458 цм у вакууму (преко дефиниције метра). Али брзина светлости је спорија у другим срединама, што показује индекс преламања вечи од 1. Стога у ваздуху (1,003), светлост путује брзином од око 29,89 цм у једној наносекунди, али зато путује само око 22,54 цм у води (1,33) у свакој наносекунди.
  • Пикосекунд је СИ изведена јединица за време једнака 10-12 секунде, или једном билионитом делу (тј, милиону милиона) секунде.
  • Фемтосекунд је СИ изведена јединица за време једнака 10-15 секунде.
    • Таласи видљиве светлости осцилују са периодом од око 1 фемтосекунд.
  • Атосекунд је СИ изведена јединица за време једнака 10-18 секунде.
    • Тренутно најкраће измерено време (од фебруара 2004.) је 100 атосекунди.

(ББЦ Неwс)

  • Зептосекунд је СИ изведена јединица за време једнака 10-21 секунде.
  • Јоктосекунд је СИ изведена јединица за време једнака једном квадрилиону (10-24) секунде.

Спољашње повезнице

[уреди | уреди извор]