Сињ

Сињ
Сињ
Координате: 43.70°Н 16.64°Е / 43.70; 16.64
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Управа
• Градоначелник	Ивица Главан (независни)
Становништво
• Укупно	25,373
Временска зона	УТЦ+1 (ЦЕТ)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Поштански број	21230

Сињ је град у Хрватској, смјештен у Далматинској Загори те административно припада Сплитско-далматинској жупанији.

Географија

Сињ је град који лежи на сјеверозападноме рубу Сињскога поља, у долини ријеке Цетине, подно старе тврђаве, у Загори, 35 км удаљен од мора. Главно је насеље Цетинске крајине. Сињ има континенталну климу.

Насељена мјеста

Бајагић, Брназе, Читлук, Главице, Гљев, Јасенско, Каракашица, Лучане, Обровац Сињски, Радошић, Сињ, Сухач, Турјаци, Вучковићи и Зелово.

Становништво

Хрвати су већинско становништво града Сиња.

Хисторија

То је подручје насељено још од неолитика, а у античко доба су у његовој близини била два важна локалитета, римски град Цолониа Цлаудиа Аеqуум у данашњем селу Читлуку, којега је, вјеројатно, основао цар Аугуст као оппидум цивиум Романорум. Међу осталима разним споменицима ту је откривен гласовити кип Хекате (Дијане) и Хераклова глава, који се чувају у археолошкој збирци фрањевачкога самостана. Занимљиво је да се у томе граду родио римски војсковођа Секст Минуције Фаустин, који је угушио устанак Жидова и 135. године разорио Јерузалем. На најјужнијем рубу Сињскога поља лежи пак градић Триљ, прозван по негдашњоме Тилуриуму (и Понс Тилурии), који се налазио на мјесту данашњега Гардуна, неко вријеме сједишту римске VII. легије, а потом помоћних јединица.

Кад су се Хрвати точно доселили у Цетинску крајину, не зна се, али бизантски цар Константин Порфирогенет, из 9. ст., у познатоме дјелу Де администрандо империо, међу најстаријима хрватским управним јединицама већ наводи и Цетинску жупанију.

Испод старе се тврђаве с временом развило насеље које се у споменицима спомиње и као Цетина, по оближњој ријеци, али се послије на њ потпуно пренијело име старога града, Сиња, како је остало до данас. Град Сињ био је од конца 13 ст. у рукама моћних брибирских кнезова Шубића, а средином 14. ст. потпада под власт Нелипића. Године 1516., како се чини, дефинитивно га освајају Турци. С временом је изгубио некадашњу важност те се претворио у градић на путу који је из Босне водио на море. Повратком власти Млетачке Републике 1648. год. на Клис, Сињ задобива стару важност јер стјече улогу посљедње турске предстраже према млетачким посједима. Након неколико неуспјелих покушаја ослобађања од турске власти, напокон 25.9. 1686. год. нови провидур Гироламо Цорнаро с око 7000 бораца заузима сињску тврђаву. Због лоших увјета и сталног турског зулума за вријеме њихове власти, осуло се домицилно становништво, те млетачке власти настоје примамити становништво из западне Босне и Херцеговине, што им и успијева. Најмасовнија се сеоба збила 1687. год., под водством фрањеваца из самостана Раме.

У аугусту 1715. год. Турци покушавају поновно завладати Сињем те га држе под дуготрајној опсадом. О догађајима из тог времена постоји свједочанство у писаном облику на талијанском језику тзв. Дневник опсаде Сиња. Измучене дизентеријом, турске снаге су у ноћи између 14. и 15.8. одустале од опсаде те се повукле у Ливно. Иза себе су оставили 10 000 погинулих и уммрлих.

Народ Сиња и његови бранитељи су ту побједу приписују чудотворном заговору Госпе Сињске, чија је слика сво вријеме опсаде била у тврђави, камо је била пренесена из фрањевачког самостана подно града да је Турци не оскврну. У захвалу на помоћи провидур Балби с часницима одмах је скупио 80 златника које су послали у Венецију да се скује златна круна и криж и да се окруни Госпин лик. При дну круне урезао је у два реда ријечи :Ин перпетуум цороната триумпхат-Анно MDCCXV (Заувијек окруњена слави славље - године 1715.). У част величанствене побједе над Турцима, Сињани сваке године традиционално одржавају витешки турнир, познат у цијелом свијету као Сињска Алка.

Пожаревачким миром 1718. год. цијела се Цетинска крајина с Подинарјем нашла као цјелина и коначно раскрстила с Турцима. Од тада па све до 1797. год. тј. до пропасти Млетачке Републике остаје под млетачком управом. Раздобље Млетачке власти, сматра се периодом безперспективности, иако се захваљујући појачаном промету и трговини с Босном град почиње нагло господарски развијати. Из старе и за живот неприкладне тврђаве насеље се премјешта на равницу испод Камичка до Жанкове главице. Ту се граде црква, самостан и прве стамбене трговачке куће. Споразумом Наполеона и Аустрије 17.10. 1797. год. преко ноћи је укинута Млетачка Република и њезини посједи. Наполеон је препустио млетачке посједе Аустрији и већ у јулу 1798. стижу прве аустријске трупе у Цетинску крајину. Тиме је почела прва аустријска власт над Далмацијом која ће потрајати осам година. Изнесене народне захтјеве да се Далмација здружи с Хрватском, аустријски двор није хтио уважити. Године 1798. уведена је прва основна школа у Сињу.

Поразом у битци код Аустерлитза 1805. год., Аустрија је присиљена предати Наполеону све бивше млетачке посједе, па тако и Цетинска крајина на самом почетку 1806. год. добива новог господара. Започело је бурно и значајно раздобље француске владавине које ће потрајати седам година. Француска управа гдје год може укида давања државних потпора те тако укида и потпору Сињској Алки.

Послије Наполеонова пораза у Русији и код Леипзига 1813. год., аустријска војска поново заузима Далмацију па тако и Сињ. Та ће владавина потрајати до 1918. год. Да упозна новостечене посједе, аустријски цар Фрањо II уприличује 1818. год. свој пут по Далмацији. Том пригодом посјећује и Сињ. Сињани користећи пригоду уприличују трчање Алке која се толико свидјела Фрањи II да јој је одредио сталну годишњу помоћ.

1854. године у Сињу је отворена прва јавна гимназија у Далмацији с хрватским као наставним језиком. Ради повољног стратешког положаја Сињ постаје значајно војно средиште у Далмацији. Крајем 19. вијека господарским јачањем града, које се заснива на трговини с ближом и даљом околицом, град се повезује жељезницом са Сплитом а мостовима преко Цетине с осталим крајевима крајине и Босном. 1898. год. град погађа велики потрес који наноси значајну штету. 1914. године град добија квалитетну опскрбу питком водом с извора Косинац.

Исте године почиње I свјетски рат који узима значајне жртве у Цетинској крајини. Поразом Аустрије у рату ствара се нова државна заједница 1918. године. Када је 1928. године извршен атентат на Стјепана Радића у Народној скупштини у Београду, у Сињу је одгођено трчање Алке. Алкари су с момцима пошли на спровод убијенога предсједника ХСС у Загреб. У раздобљу измедју два рата у самој вароши Сињу развија се врло жив и богат културни живот. Оснивају се двије аматерске казалишне скупине, пјевачки зборови с већим бројем чланова, двије лимене глазбе, филфармонијски оркестар а кроз реалну и класичну гимназију одгаја се велики број домаћих интелектуалаца. Због љубави за коњички спорт и ради потицања развоја коњарства у Цетинској се крајини организирају сваке године коњичке утрке.

За вријеме другог свјетског рата Сињ је 1941. потпао под власт НДХ, али је велики број Сињана приступио партизанима, укључујући Бруну Вулетића, једног од најмлађих генерала свог доба. Партизани су Сињ заузели 1944. и отада је он дио социјалистичке Југославије.

За вријеме распада Југославије у Сињу и околном подручју се нашао велики гарнизон ЈНА. Покушај хрватских снага да заузму тај гарнизон и дочепају се оружја у аугусту 1991. није успио. Прије него што су се снаге ЈНА евакуирале, град је био изложен жестоком бомбардирању. Велики број Сињана је за вријеме рата у Хрватској служио у Хрватској војсци, укључујући најмлађег генерала Мирка Норца.

Када се почетком 2001. године прочуло да ће се против Норца дићи оптужница због ратних злочина, у Сињу су блокиране цесте, што су многи тада протумачили као покушај рушења власти предсједника Месића и премијера Рачана. Блокаде су престале када се Норац предао властима.

Славни људи

• Шиме Јурић
• Мико Трипало
• Младен Делић , дугогодишњи југословенски спортски новинар, репортер и тв коментатор,
• Славен Замбата , познати ногометаш НК Динама из Загреба
• Стјепан Гуњача , хрватски повјесничар, музеолог, археолог и повијесни топограф
• Динко Шимуновић
• Марко Грчић
• Синиша Павић
• Фране Вулетић , аутор прве граматике у босанском језику
• Катја Кушец, позната хрватска уредница,новинарка и телевизијска водитељица Дневника на ХРТ-у.
• Мирко Хрговић, познати ногометаш
• Иван Гргат, кошаркаш
• Анте Вукушић, познати ногометаш
• Ален Филиповић - Грчић, познати алкар
• Горан Саблић, познати ногометаш
• Ведран Руње, познати ногометаш
• Златко Руње, познати ногометаш
• Мартин Тадић, хрватски боксачки судац примљен у "Халл оф Фаме".
• Никола Бралић, познати и најтрофејнији веслачки тренер.
• Драго Диклић, хрватски јазз-музичар, кантаутор забавне музике.

Спорт

• НК Јунак
• КК Алкар.

Вањске везе

Сињ на Wикимедијиној остави

• Вијести Град Сињ (хрватски)
• Град Сињ (хрватски)
• Сињска Алка (енглески и хрватски)
• Хотел Алкар (енглески, њемачки и хрватски)
• Туристичка заједница Сиња Архивирано 2007-08-27 на Wаyбацк Мацхине-у