Скордисци
Скордисци, Сцордисци су били античко илирско-келтско племе које је насељавало подручја Паноније, око ријека Дунав, Сава и Драва. Свој хисторијски значај доживјели су почетком III стољећа пне. На свом врхунцу, њихов утицај се протезао на подручја на којима се налазе данашње државе Аустрија, Хрватска, Мађарска, Србија, Словенија, Словачка и Босна и Херцеговина.
Поријекло
[уреди | уреди извор]Етничка припадност племена Сцордисци је предмет расправа; савремени хисторичар Ј.Ј. Wилкес сматра да је њихово поријекло келтско, позивајући се, између осталог, на античког хисторичара Страбона, Цхристопхер Wеббер их сврстава у Трачане, неки други у Илире итд. Андрас Моцсy објашњава њихово поријекло сугерирајући да се не ради о келтском племену пер се већ о "келтској политичкој креацији".
Походи по Балкану
[уреди | уреди извор]Скордисци су своју пажњу концентрирали на Панонију консолидујући своју контролу на том подручју. Од неколико панонских племена су узимали "данак".
Користећи поремећаје који су услиједили након смрти Александра Великог, кренули су на југ. Најприје су потчинили Аутаријате (320-310. п.н.е)[1], затим Трибале и неколико племена у Моезији, укључујући и Дарданце, неколико западних трачанских племена и Пеоне. Побиједили су Грке код Термопила 280.п.н.е, дошли до Делфија и похарали тамошњи храм. Ту су били поражени.[2] Један дио је доспио у Малу Азију и тамо основао колонију под именом Галатија.
Стварање државе Скордиске
[уреди | уреди извор]Упркос протјеривању из Грчке, келтски утицај на Балкану није тиме престао. Они који су преживјели келтску инвазију на Грчку, основали су 278. године п.н.е на горе наведеним подручјима (што их чини млађим од илирских племена с којима ступили у интеракцију), "државу" под именом Скордиска, и наставили мирно живјети у заједници са Илирима на том простору. Подигли су своја утврђења у Сингидунуму и Таурунуму те тако основали данашњи Београд.
Наметнули су се као малобројна али снажна владајућа класа али су се размјерно брзо утопили у бројније популације локалног становништва. Иако се њихов келтски назив племена одржао, "илиризирана" верзија Сцордистае се често користила након II стољећа пне. Андрас Моцсy наводи да су лична имена Скордисца на подручју јужне Паноније односно средњег Балкана попримила илирска и трачанска обиљежја.
Пронађено је доста предмета који потичу из Латенске културе и то на подручју Паноније и сјеверне Моезије што упућује на тамошњу концентрацију келтских насеља. Јужно од ријеке Саве, келтски предмети у археолошким налазиштима су ријетки, па Андрас Моцсy сматра да су Скордисци тамо имали само повремену контролу.
Борбе са Римљанима
[уреди | уреди извор]Године 168. п.н.е Римљани освајају грчку Македонију и долазе у додир са Скордисцима.[2] Од 141. гоидне п.н.е. Скордисци непрестано учествују у борбама против Римљана у Македонији. Косконије их је поразио 135. године пне. у Тракији. Захваљујући пронађеном "спомен-обиљежју" код Солуна, утврђено је да је Сеxтус Помпејус убијен у борби против Скордисца код мјеста Стоби (данашње Градско у Македонији). А 114. године пне. Скордисци су на западним планинама данашње Србије заскочили и уништили војску коју је предводио Гајус Порциус Като. Али, Минуциус Руфус их је побиједио 107. године пне. Но, Скордисци и даље нису одустајали од Паноније јер се помињу као учесници у сукобу током друге опсаде Сиска 119. године пне.
Повремено стварају проблеме римским гувернерима провинције Македонија гдје удружени са Медима и Дарданцима врше упаде. Луциус Цорнелиус Сципио Асиатицус их је коначно надјачао и 88. године пне. отјерао преко Дунава. Од тада снага Скордисција нагло опада. Ипак, то је више резултат стања у барбарикуму него посљедица римских војних кампања. Посебно су Панонци ојачали као римски вазали и добили политичку независност. Између 56. и 50. године пне. Дачани наносе пораз Скордисцима и они бивају потчињени њиховом краљу Буребисти (владао од 82. до 44. године пне.).
Коначно, 15. године пне. Тиберије их је "смрвио" и потчинио Риму након чега су Скордисци најчешће дјеловали као плаћеници. Касније, за вријеме владавине Трајана, могли су постати и грађанима Рима, скупа са Андизетима и Бреуцима, како наводи Ј.Ј. Wилкес. Романизација Скордисца учинила је неминовним њихов нестанак као независног етно-политичког бића, као што је и њихов долазак на Балкан довео до нестанка Аутаријата и Трибала.
Напомена
[уреди | уреди извор]Назив Скордисци је можда у вези са античким називом Шар-планине - Сцордус. Грчки хисторичар Страбон наводи на једном мјесту да је Сцардус монс македонска планина, а на другом тврди да се налазила на граници с Македонијом. Из овог произилази да се Страбон вјероватно користио изворима различитог временског поријекла. Сигурно је да су у античко доба границе биле флуидне; територије држава су се помјерале у зависности како од њихове властите снаге и освајања тако и од њихових сусједа.
Извори и вањски линкови
[уреди | уреди извор]- Ј.Ј. Wилкес, Тхе Иллyрианс, 1992, ИСБН 0-631-19807-5.
- Цхристопхер Wеббер, Тхе Тхрацианс,. 700 БЦ - АД 46, Оспреy Публисхинг, ИСБН 1-84176-329-2.
- Андрас Моцсy, "Паннониа анд Уппер Моесиа. А Хисторy оф тхе Миддле Данубе Провинцес оф тхе Роман Емпире", Лондон анд Бостон, Роутледге анд Кеган Паул, ИСБН 0-7100-7714-9.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Салмедин Месиховић: Хисторија Аутаријата”. Филозофски факултет Сарајево, 2014.. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-21. Приступљено 9. 2. 2016.
- ↑ 2,0 2,1 „Фанула Папазоглу, -Средњобалканска племена у предримско доба. Трибали, Аутаријати, Дарданци, Скордисци и Мези”. АКАДЕМИЈА НАУКА I УМЈЕТНОСТИ БОСНЕ I ХЕРЦЕГОВИНЕ - ДЈЕЛА КНЈИГА XXX , ЦЕНТАР ЗА БАЛКАНОЛОШКА ИСПИТИВАНЈА Књига л. САРАЈЕВО, 1969. Архивирано из оригинала на датум 2018-09-23. Приступљено 9. 2. 2016.
