Tystnaden
Тyстнаден | |
---|---|
Режија | Ингмар Бергман |
Продуцент | Аллан Екелунд |
Сценарио | Ингмар Бергман |
Улоге | Ингрид Тхулин Гуннел Линдблом Биргер Малмстен Хåкан Јахнберг Јöрген Линдстрöм |
Фотографија | Свен Нyквист |
Дистрибуција | Свенск Филминдустри |
Датум(и) премијере | 23. 9. 1963
|
Трајање | 96 мин. |
Земља | Шведска |
Језик | шведски |
Бруто приход | 350.000 $ (кино-улазнице у САД)[1] |
Тyстнаден (сх. Шутња) је шведски црно-бијели играни филм снимљен 1963. у режији Ингмара Бергмана. По жанру је драма, а протагонистице, које тумаче Ингрид Тхулин и Гуннел Линдлблом су Естер и Анна, двије сестре које пут нанесе у "Тимоку", фиктивну средњоевропску земљу која се налази на рубу рата. Радња приказује како тешко болесна и емоционално хладна Естер све теже проналази заједнички језик са својом темпераментном и промискуитетном сестром, која успркос тога што путује заједно са властитим 10-годишњим сином и не разумије локални језик, без проблема једнократно сексуално конзумира локалне мушкарце.
Тyстнаден се често наводи као завршни дио Бергманове трилогије о "шутњи Бога" коју чине Кроз тамно огледало и Причесници, иако се од претходна два дјеломично разликује по стилу. Критичари су га, међутим, изузетно хвалили те се сматра једним од најбољих Бергманових остварења. Сљедеће је године освојио први Гулдбагге за најбољи филм, шведску националну филмску награду.
Приликом премијере је, међутим, изазвао далеко више пажње због тога што је садржавао за стандарде тадашње европске кинематографије неуобичајено смјеле, односно експлицитне сцене голотиње, односно сцене уринирања и имплициране женске мастурбације. Бергман је филм шведском Државном цензорском уреду филм доставио неколико мјесеци прије премијере, али то тијело није направило никакве резове; вјерује се да је један од разлога био и тај што је иза Бергмана стајао новоосновани Шведски филмски институт, а преко њега и шведска влада, односно што се Бергман сматрао националном иконом коме се "може прогледати кроз прсте". У сваком случају, интегрална верзија је у Шведској изазвала одређене контроверзе, али је њено пуштање означило колапс дотадашњих цензорских стандарда, односно почетак новог вала сексуалне револуције у европском филму чији ће симбол бити управо шведска кинематографија. У другим земљама је, међутим, био изложен цензури те је требало проћи неко вријеме прије него што се појавио у интегралном облику.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Ингрид Тхулин – Естер
- Гуннел Линдблом – Анна
- Биргер Малмстен – Бармен
- Хåкан Јахнберг – Конобар
- Јöрген Линдстрöм – Јохан
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Тино Балио, Унитед Артистс: Тхе Цомпанy Тхе Цхангед тхе Филм Индустрy, Уни оф Wисцонсин Пресс, 1987 п 231
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Тхе Силенце на сајту ИМДб
- Тхе Силенце на Свенск Филмдатабас
- Тyстнаден на Филмском лексикону ЛЗМК
- Тхе Силенце на АллМовие-у (en)
- Цритерион Цоллецтион ессаy бy Лео Браудy