Trente Glorieuses
Тренте Глориеусес (на француском дословно Славних тридесет) је израз који се користи за период француске хисторије који је оквирно трајао од 1947. до 1973. године, а кога је карактеризирао изузетно високи и континуирани раст економије, а који се одразио кроз високу запосленост, високе плаће, као и високе приходе државе која га је искористила за многе спектакуларне инфраструктурне пројекте, као и јачање социјалне државе, а што је за посљедицу имала континуирани пораст опћег животног стандарда. Први пут га је искористио демограф Јеан Фоурастиé као наслов своје књиге Лес Тренте Глориеусес, оу ла рéволутион инвисибле де 1946 à 1975 ("Славних тридесет", или невидљива револуција од 1946. до 1975), при чему је инспирацију пронашао у изразу "Славна три" који се користио за три дана Јулске револуције.
Као почетак периода се опћенито наводи примјена Марсхалловог плана, односно кориштење америчке финанцијске помоћи у сврху обнове земље разорене и економски уназађене у Другом свјетском рату. Од 1947. па надаље се у Француској биљежио стални пораст економске активности, а који се одразио не само кроз опћи пораст благостања, него и кроз трендове наставка индустријализације и урбанизације, односно смањење броја становника руралних департмана науштрб великих градова попут Париза, као и увођење дотада луксузних уређаја као што су телефони, телевизори, фрижидери и сл. у готово свако француско домаћинство. Ти су процеси у много чему били одраз опћег економског бума који је карактеризирао западни свијет у двије и пол деценије након Другог свјетског рата, односно у одређеној мјери били еквивалент њемачког, јапанског и италијанског економског чуда; с друге стране израз "економско чудо" није кориштен у Француској, јер она, за разлику од тих земаља, није била поражена у рату нити послије њега окупирана, али и због тога што су првих година економска збивања била под сјеном акутне политичке нестабилности тзв. Четврте републике, као и скупих и неуспјелих колонијалних ратова у Индокини и Алжиру. Позитивне економске трендове је 1958. наставила новоуспостављена Пета република под Де Гауллеом; они су, с једне стране, дали плодно тло да се младе генерације, одрасле у дотада незапамћеном благостању, окрену радикалној љевици покрену тзв. мајске догађаје, али и да, у сврху буду разлогом за реакцију од стране старијих генерација. Тренте Глориусес су, слично као и исти трендови код већине западних држава, окончани са избијањем нафтне кризе 1973. године.