Урбаин Ле Верриер
| Урбаин Ле Верриер | |
 | |
| Рођење | 11. ожујка 1811. Саинт-Лô, Француска |
|---|---|
| Смрт | 23. рујна 1877. Париз, Француска |
| Народност | Француз |
| Поље | Математика, астрономија, |
| Познат по | Утврдио положај тада још неоткривенога планета Нептуна |
Урбаин Ле Верриер (Саинт-Лô, 11. ожујка. 1811. – Париз, 23. рујна 1877.), француски астроном и математичар. Равнатељ паришке звјездарнице од 1854. до 1870., познат по теоријским радовима у астрономији. Измијенио је теорију гибања планета и успоредио ју с најврснијим сувременим опажањима. Испитивао је стабилност стаза тијела Сунчева сустава. Из поремећености Уранове стазе утврдио својства и положај тада још неоткривенога планета Нептуна (неовисно о британском астроному Јохну Цоуцху Адамсу). Нептун је 1846. открио Јоханн Готтфриед Галле након само једног сата тражења, само 1° даље од предвиђенога положаја.[1]
1821. Алеxис Боувард је објавио астрономске прорачуне гледе орбите Нептуновог сусједа, Урана. Накнадна проматрања устврдила су значајне девијације од предвиђене путање што је Боуварда навело да теоретизира о непознатом тијелу које гравитацијски утјече на Уран.[2] 1843. Јохн Цоуцх Адамс започео је с проучавањем орбите Урана на основу података које преко Јамеса Цхаллиса добио од Сир Георгеа Аирyја. С радом је наставио од 1845. до 1846. те дошао до неколико различитих предвиђања о новом планету.
Од 1845. до 1846., Урбаин Ле Верриер, неовисно од Адамса, развио је властите прорачуне, али се такођер сусрео с потешкоћама око заинтересирања својих сународњака. У липњу 1846., након што је видио Ле Верриерове процјене о положају планета те замјетио сличности с Адамсовим процјенама, Аирy је увјерио директора Звјездарнице Цамбридге Јамеса Цхаллиса да крене у потрагу за планетом. Цхаллис је провео коловоз и рујан претражујући ноћно небо.[2][3]
Ле Верриер је у међувремену путем писма контактирао Јоханн Готтфриед Галле из Берлина те га упутио на проматрање. Хеинрицх д'Аррест, студент у звјездарници, сугерирао је Галлеу да успореде недавно направљену карту неба подручја на које је упутио Ле Верриер с тренутним небом у потрази за промјенана које би биле карактеристичне за планет. На вечер истог дана када је писмо запримљено, 23. рујна 1846., Нептун је откривен 1° од положаја на којем га је предвидио Ле Верриер, односно 12° од Адамсовог предвиђања. Цхаллис је касније утврдио да је планет проматрао два пута раније у коловозу, али га није идентифицирао због свог рутинског приступа послу.
У јеку открића, између Француза и Британаца завладало је националистичко ривалство у томе тко заслужује признање за откриће. Међународним консензусом накнадно је утврђено да заслуге за откриће заслужују подједнако Ле Верриер и Адамас. Од 1966. Деннис Раwлинс доводи у питању кредибилититет Адамсове улоге суоткривача због чега је цијели случај ревидириан од стране повјесничара 1998. Након ревизије, утврђено је да "Адамс не заслужује једнаке заслуге као и Ле Верриер за откриће Нептуна. Те заслуге припадају само особи која је била успјешна у предвиђању планетове локације и увјеравању других астронома да га потраже."
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Ле Верриер, Урбаин, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2014.
- ↑ 2,0 2,1 Аирy, Г. Б (1846). „Аццоунт оф соме цирцумстанцес хисторицаллy цоннецтед wитх тхе дисцоверy оф тхе планет еxтериор то Уранус”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy 7: 121 - 144.
- ↑ Цхаллис, Рев. Ј (1846). „Аццоунт оф обсерватионс ат тхе Цамбридге обсерваторy фор детецтинг тхе планет еxтериор то Уранус”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy 7: 145 - 149.
