Ватиканска библиотека

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Папа Сиксто IV. именује Бартоломеа Платина префектом Ватиканске библиотеке, фреска из 1477. године

Ватиканска библиотека (Латински: Библиотхеца Апостолица Ватицана), књижница је Свете столице, смјештена у Ватикану. Једна је од најстаријих библиотека на свијету, која има једну од најзначајнијих колекција хисторијских наслова. Службено је основана 1475., иако је де фацто знатно старија, има 75.000 кодекса из хисторије. Од јула 2007. библиотека је привремено затворена за јавност због обнове, за коју се очекује да ће бити довршена у септембру 2010.

Хисторијски периоди

[уреди | уреди извор]

Научници су традиционално дијелили хисторију Ватиканске библиотеке на пет периода:

  • Пред-латерански. Почетни дани библиотеке, за раног кршћанства, прије пресељења у Латеранску палачу. Незнатан број свезака је остао сачуван до данас, иако су неки од њих врло важни.
  • Латерански. Трајало до краја 13. вијека и понтификата Папе Бонифација VIII.
  • Авигнонски. У том периоду је значајно повећан број књига и мемоара папа чија је резиденција била у јужној Француској у Авигнону. Траје између смрти Папе Бонифација и повратка папинства у Рим 1370-их.
  • Пред-ватикански. Од 1370-их до 1446. године када су дијелови библиотечне грађе расути по дијеловима Рима, Авигнону и другдје.
  • Ватикански. Почиње око 1448. и траје од пресељења библиотеке у Ватикан до данас.

Оснивање Ватиканске библиотеке

[уреди | уреди извор]

Папа Никола V. основао је библиотеку у Ватикану 1448. комбинирајући око 350 грчких, латинских и хебрејских кодекса наслијеђених од његових претходника са својом властитом збирком и екстензивним аквизицијама, између којих и рукописима из царске Константинополске библиотеке. Библиотхеца Апостолица Ватицана осонована је 1475. године.

Када је њен први библиотекар, Бартоломео Платина, направио попис 1481., библиотека је имала преко 3500 наслова, што ју је чинило далеко највећом библиотеком на западу. Око 1587. Папа Сиксто V. ангажирао је архитекта Доменица Фонтану да конструира нову зграду за библиотеку, која је у функцији до данашњег дана.

Данашњи фундус библиотеке

[уреди | уреди извор]

У данашње вријеме библиотека има око 75 хиљада манускрипата и преко 1 100 000 штампаних књига, што укључује и око 8 500 инкунабула. Ватикански тајни архиви одвојени су од библиотеке почетком 17. вијека. Они садрже још 150 хиљада наслова.

Међу најпозантијим насловима које библиотека има је Цодеx Ватицанус, најстарији познати, скоро цјеловит рукопис Библије. Тајна повијест коју је написао Процопиус откривена је у библиотеци и објављена 1623.

Ватиканска библиотека је истраживачка библиотека за хисторију, право, филозофију, науку и теологију, а отворена је свакоме за чије је истраживање потребан увид у садржај дјела.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]