Ватрослав Бертић

Ватрослав Бертић (Ореховица, Хрв. Загорје, 7. липња 1818. - Хум крај Забока, 1901.) је био хрватски математичар из 19. стољећа.

О Бертићу

Родом је био из часничке обитељи по очевој страни, а по мајчиној од племениташких обитељи (Грегороцзy, Дежелић...).

Студирао је технику у Будимпешти, а радно мјесто је добио у Загребачкој и Вараждинској жупанији. Послије је био радио у извршној власти, након што га је хрватски бан Јосип Јелачић поставио у Бојни одсјек.

Мало се зна о њему, али по својим дјелима је много придонио доласку до закона математичке логике (до којих је послије Бертића дошао Георге Бооле).
Залагао се за математичко описмењивање Хрвата и за хрватско називље у математици (предлагао је назив олословље), чиме придоноси хрватском препороду у том подручју.
У методологији учења математике значајно је његово залагање за учење алгебре и аритметике као цјелине.

Објављивао је у "Даници илирској".

Дјела

• "Њешто о математици", Књижевне вијести, Загреб, 1846.
• математичка књига у 5 поглавља (објављена у Даници илирској), 1846.; прво и дио 2. поглавља, под именом Самоука покус перви му излази у Пешти 1847.

Занимљивости

Хтјео је назвати математику "олословље". Крсни кум његовој дјеци је био његов цјеложивотни велики кућни пријатељ, славни хрватски пјесник Петар Прерадовић. .

Радови о Бертићу

• Божидар Ручевић: О уваженом математичару Ватрославу Бертићу, Бедековчански гласник, година 2., број 2., свибањ 2007.: 20. и 21.

Вањске повезнице

• Звоник Архивирано 2007-12-27 на Wаyбацк Мацхине-у Ватрослав Бертић – хрватски математичар 18/19 стољећа