Велика Иванча
Велика Иванча | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | |
Град | Београд |
Општина | Младеновац |
Становништво | |
Становништво (2022) | 1796 |
Географија | |
Координате | 44°25′21″Н 20°34′29″Е / 44.4225°Н 20.574833°Е |
Остали подаци | |
Поштански код | 11414 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | БГ |
Координате: 44° 25′ 21" СГШ, 20° 34′ 29" ИГД
Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1796 становника (према попису из 1991. било је 2073 становника).
Географски положај
[уреди | уреди извор]Велика Иванча се налази југозападно од вароши Младеноваца, на југоисточним падинама планине Космај.Зузима простор од 3 226 хектара од чега је обрадивих површина 2520 хектара, док је преостали део под шумама или необрађеним површинама.
Историја
[уреди | уреди извор]Велика Иванча се први пут помиње у Турским пописима из 1528год.,1530год.,1536год. и 1560године, са насељима:Бесна,Сланичар и Турчић. Прве податке о величини Иванче имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се Иванча, која је тада припадала Вићентијевој кнежини. Године 1818. у селу је било 62, а 1822. г. 68 кућа. Године 1846. Иванча је припадала космајском срезу и имала је 108 кућа са 2355 становника.
За најстарију породицу у селу сматрају се Миловановићи. Стара су породица и Чојанивићи (данас имају разна презименима) Милошевићи, Максимовићи, Степићи и Терзићи. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1][2]
У Великој Иванчи је рођен песник Милорад Петровиц Сељанчица (1875—1921), познат по песмама Јесен стиже дуњо моја, Не лудуј Лело чуће те село, Чини се чини, Све док је твога благог ока, На сред земље Србије, ...
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Клима је карактеристична шумадијска, умерено-континентална, са доста атмосферских падавина и високим летњим температурама (39С). Јесен се често продужује до децембра, блага је и влажна и погодује земљорадњи и воћарству.
Велика Иванча је на удару северног и југоисточног ветра, који понекад достиже брзину и до 100 км/ч. Вертикална струјања ваздуха су слаповита, па чак и олујног карактера.
Од рудног богатства важно је нпоменути да постоје завидне залихе угља лигнита који је некада експлоатисан у засеоку Рудник-Турчић,али се са тим престало половином прошлог века. Такође су евидентиране и наслаге квалитетне глине, која се користи у керамичкој производњи, али до експлоатације никада није дошло.
Кроз село протиче једна река и неколико мањих потока који су сиромашни водом, јер су њихови извори каптирани за водоводе. Међутим, неретко се дешава да за време великих атмосферских падавина и топљењна снега, плављењем изазову штете на пољопривредним имањима. Највећа је река Бесна (која протиче кроз центар села), затим потоци као што су: Сленичар, Стублић, Турчић, Мали и Велики Луг и сви се уливају у реку Милатовицу.
Конфигурација терена, имајући у виду близину Косамаја, креће се од благо валовитог до брдовитог. Надморска висина терена на коме се село налази, је у просеку од 150-300 метара. Структура земљишта се креће од врло плодног, у равници поред река и потока, до мање плодног, на коме успевају само шуме, пре свега - букве, храста и јасена - што и опредељује занимање мештана у селу.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Велика Иванча живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 564 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002. | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1787 | 99.49% | ||
Хрвати | 3 | 0.16% | ||
Црногорци | 2 | 0.11% | ||
Чеси | 1 | 0.05% | ||
Мађари | 1 | 0.05% | ||
Македонци | 1 | 0.05% | ||
Југословени | 1 | 0.05% | ||
непознато | 0 | 0.0% |
м | ж | |||
? | 8 | 3 | ||
80+ | 17 | 28 | ||
75-79 | 38 | 47 | ||
70-74 | 70 | 90 | ||
65-69 | 49 | 68 | ||
60-64 | 42 | 61 | ||
55-59 | 46 | 38 | ||
50-54 | 74 | 57 | ||
45-49 | 85 | 73 | ||
40-44 | 69 | 52 | ||
35-39 | 42 | 55 | ||
30-34 | 62 | 43 | ||
25-29 | 56 | 54 | ||
20-24 | 49 | 47 | ||
15-19 | 53 | 52 | ||
10-14 | 46 | 53 | ||
5-9 | 52 | 52 | ||
0-4 | 30 | 35 | ||
просек | 42.2 | 44.0 |
|
|
|
|
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 426 | 153 | - | 11 | 158 | 13 | 15 | 26 | 2 | 18 |
Женски | 223 | 99 | - | - | 45 | - | - | 23 | 2 | 2 |
Оба | 649 | 252 | - | 11 | 203 | 13 | 15 | 49 | 4 | 20 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 4 | 10 | 3 | 9 | - | - | - | 4 | |
Женски | - | 4 | 2 | 15 | 28 | 3 | - | - | - | |
Оба | - | 8 | 12 | 18 | 37 | 3 | - | - | 4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. M. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Иванча.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
Литература
[уреди | уреди извор]- Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).
Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.