Wоодстоцк
Координате: 41° 42′ 5″ СГ Ш, 74° 52′ 49″ ЗГД
Фестивал музике и уметности у Вудстоку је био рок фестивал који је одржан на фарми Макса Јасгура (Маx Yасгур) у Вајт Лејку код Бетела у држави Њујорк од 15 до 18. августа 1969.
Током тог кишног викенда су наступили многи од најпознатијих музичара тог времена, међу којима су Тхе Wхо, Јефферсон Аирплане, Гратефул Деад, Цаннед Хеат, Јоан Баез, Јанис Јоплин, Јое Цоцкер, Јими Хендриx и други. Посетило га је близу пола милиона људи. Посљедњи је на бину изишао Јими Хендриx, четвртог дана славља, 18. коловоза 1969. у 8:30 ујутро, који је надахнуто одсвирао америчку химну пред (преосталих) 40.000 најиздржљивијих.
Сматра се да је Wоодстоцк најпознатији рок фестивал икада одржан. Фестивал је ушао међу 50 момената који су променили рокенрол часописа Роллинг Стоне. За многе је он најбољи пример контракултуре 1960-их и хипи-ере.
Позадина
[уреди | уреди извор]Вудсток је настао трудом Мајкл Ланга, Џон Робертса, Џоел Розенман и Арти Корнфелда. Инвеститори су били Робертс и Розенман, који су у новинама Њујорк Тајмс и Вол Стрит Џурнал дали оглас под којим би уложили безграничну суму новца у неки пројекат. Ланг и Корнфелд су приметили оглас и четворо људи се састало.[1]
Организован под називом "Вудсток Авантуре", као инвестиција ризичног профита, постаје бесплатна атракција која привлачи више стотина хиљада људи више него на шта су организатори били спремни. Око 186,000 карата бива продато док организатори очекују око 200,000 хиљада посетилаца.[2] Карте су коштале 18$ (око 75$ урачунато са садашњом инфалцијом[3]), а 24$ на дан фестивала за сва три дана. Вудсток Авантуре нуде Ворнер Бродерсу права за снимање филма о Вудстоку за 100,000$, а Корнфелд каже: "Или ће филм бити продат у милион примерака, а ако избију нереди, биће најбољи документарац икада снимљен".
Фестивал је текао током војних проблема Америке са Вијетнамом и ситуацијом око расизма. Тако фестивал рађа нову мини-нацију која се бори за своја права. Умови бивају "отворени", нашироко се упражњавају дроге и "слободна љубав". Морала се укључити и војска осигуравајући пролаз знатижељнима, али и пријевоз судионика хеликоптерима до бине, нужну медицинску помоћ те храну и воду. Током фестивала су умрле две особе: једна од предозирања хероином, друга када је трактор случајно прегазио преко вреће за спавање. Две бебе су рођене током фестивала.
Избор места
[уреди | уреди извор]
У почетку је фестивал требао да зауме место у Мидлтавну, Оринџ Каунти, Њујорк, издато за 10,000$ током пролећа 1969. Градски челници су били уверени да неће бити више од 50,000 посетилаца, а становници Мидлтавна су се одмах противили догађају. Петнаестог јула фестивалу забрањују ово место под изговором да нису задовољени услови покретних тоалета.[4]
Сазнавши за забрану, Елиот Тибер нуди организаторима свој посед у Бетелу.[5] Иако је Тибер имао дозволу града, испоставило се да је посед исувише мали са својих 61,000 м². Преко њега Вудсток Авантуре бивају повезане са паором Мекс Џезгаром под договором за 50$ по 5,000 гостију. Двадесетог јула се састају где уговарају издају поседа од 600 акри за 75,000$ и додатних 25,000$ за становнике у близини. Вести око овог састанка су процуреле током самог договора јер су радници ресторана где је исти био одржан обавестили радио станице. Организатори поново уверавају Бетела да се очекује око 50,000 званица.
Тон
[уреди | уреди извор]Мајстор звука је био искусни Бил Хенли, награђен Парнели Наградом за своје иновације.[6] Озвучење за очекиваних 200,000 људи је имало задатак да се избори са пола милиона званица. Подршка од завидних 2,000 ампера напајања даје овом концепту тона етикету Вудсток опрема (тхе Wоодстоцк Бинс) као узор даљњим фестивалиима.[7]
Извођачи
[уреди | уреди извор]Петак, 15. Август
[уреди | уреди извор]Први дан званично почиње 15. августа у 17:07 са наступом Ричија Хејвенса и осталим кантри музичарима.
- Рицхие Хавенс
- Сwами Сатцхидананда, који је отворио фестивал
- Сwеетwатер
- Тхе Инцредибле Стринг Банд
- Берт Соммер
- Тим Хардин
- Рави Сханкар
- Мелание
- Арло Гутхрие
- Јоан Баез
Субота, 16. Август
[уреди | уреди извор]Фестивал се отвара у 12:15. Наступи психоделичних рок извођача.
- Qуилл
- Цоунтрy Јое МцДоналд
- Јохн Себастиан
- Сантана
- Кееф Хартлеy Банд
- Цаннед Хеат
- Моунтаин
- Гратефул Деад
- Црееденце Цлеарwатер Ревивал
- Јанис Јоплин wитх Тхе Козмиц Блуес Банд [8]
- Слy & тхе Фамилy Стоне
- Тхе Wхо
- Јефферсон Аирплане
Недеља, 17. август до понедељка, 18. августа
[уреди | уреди извор]Џо Кокер тог дана отвара Вудсток у 14 часова, прати га Грис бенд
- Тхе Греасе Банд
- Јое Цоцкер
- Цоунтрy Јое анд тхе Фисх
- Тен Yеарс Афтер
- Тхе Банд
- Блоод, Сwеат & Теарс
- Јохннy Wинтер феатуринг хис бротхер, Едгар Wинтер
- Цросбy, Стиллс, Насх & Yоунг
- Паул Буттерфиелд Блуес Банд
- Сха-На-На
- Јими Хендриx
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Документарни филм Вудсток из 1970. режирао је Мајкл Вадли. Монтажери су били Мартин Скорсезе и Телма Скунмејкер. Компанија Ворнер брадерс уложила је у снимање филма 100.000 долара, а Вадли је ангажовао стотињак њујоршких филмских радника. Међутим, због недостатка новца с њима склапа уговор по принципу "дупло или ништа" где зарада чланова екипе зависи од успеха филма. Филм је добио Оскара у категорији документарног филма.
Песма Џони Мичел "Wоодстоцк", којом је овековечен овај догађај, постала је касније велики хит групе Крозби, Стилс, Неш и Јанг.
Wоодстоцк данас
[уреди | уреди извор]
На месту одржавања фестивала подигнута је биста. Поља и бине су задржале свој рурални облик. Јасгурова фарма је и даље популарна туристичка дестинација. Група Крозби, Стилс, Неш енд Јанг одржала је 13. августа 2006. меморијални концерт пред 16.000 гледалаца обележивши тако тридесетседмогодишњицу Вудстока. Августа 2007. тадашњи власници фарме Рој Хауард и Џерил Ејбрамсон дају фарму површине 103 акра на продају по цени од осам милиона долара. Музеј у шуми код Бетела отвара се 2008. године. Четрдесетогодишњица фестивала обележава се 2009. када ће широм света бити одржано мноштво фестивала, а један од таквих фестивала, "Лето љубави", одржаће се у Хокхерсту, Кент, Енглеска.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Роберт Степхен Спитз (1979). Барефоот ин Бабyлон. Тхе Викинг Пресс, Неw Yорк.
- ↑ „ББЦ ОН ТХИС ДАY - 1969: Wоодстоцк мусиц фестивал ендс”. ББЦ Неwс. 18. 08. 1969.. Приступљено 17. 04. 2008.
- ↑ ЦПИ Цонверсион фацторс ин долларс
- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-14. Приступљено 2010-06-07.
- ↑ Тибер, Еллиот; Том Монте (2007). Такинг Wоодстоцк. СqуареОне Публисхерс. ИСБН 0757002935.
- ↑ „Билл Ханлеy: Фатхер оф Фестивал Соунд”. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-06. Приступљено 2010-06-07.
- ↑ {http://www.3rdearmusic.com/hyarchive/hiddenyearsstory/pasafari.html Архивирано 2020-01-28 на Wаyбацк Мацхине-у Фром Ливе Пеаце ин Торонто то тхе Тхин Енд оф Wедгиес ин Соwето
- ↑ „Јанис Јоплин ентрy”. Енцyцлопедиа Британница. 24. 09. 2006.. Приступљено 03. 10. 2008.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Wоодстоцк Мусеум
- Тхе Wоодстоцк Пројецт
- "Wоодстоцк: А Неw Натион", Боок еxцерпт фром "Аqуариус Рисинг" бy Роберт Сантелли
- Тхе Wоодстоцк Цонсенсус бy Реx Wеинер, Тхе Хуффингтон Пост
- Еxцерпт фром “Пот, Скиннy-Диппинг, анд Фреедом Роцк: Wоодстоцк анд тхе Yеар оф тхе Оутдоор Мусиц Фестивал (П.2)” бy Роб Киркпатрицк[мртав линк]
- Wоодстоцк: Ан Енцyцлопедиа оф тхе Мусиц анд Арт Фаир бy Јамес Е. Пероне
- Wоодстоцк и психоделична умјетност шездесетих