Yонцалла

Извор: Wikipedija
Датум измене: 5. фебруар 2022. у 23:07; аутор: ZabesBot (разговор | доприноси) (Bot: čišćenje starih međuwiki linkova)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Yонцалла (Yонкалла).- Једно од мањих племена породице Калапооиан које је обитавало на Елк Црееку и Цалапооyа Црееку, мањим притокама Умпqуе у Орегону. Племе је најзначајније по томе што језично чине једну од три главне скупине породице Калапооиан. У повијести Орегона нису играли неку већу улогу, а у раном 20. стољећу готово су нестали. Код Yонцалла се спомињу два локална назива Цхаyанкелд и Тсантокаyу од којих за прве није јасно јесу ли представљали неки под-огранак или је обична варијанта назива ‘Аyанкелд’. Име Yонцалла долази од домородачког Аyанкелд или Тцх'Аyанке'лд и преведено означава ‘народ који живи у Аyанкелду’ ("тхосе ливинг ат Аyанкелд’). Заједно са сродним племенима Yамел, Атфалати и Сантиам смјештени су на резерват Гранд Ронде, заједно с још неких двадесет племена међу којима и Рогуе Ривер, Умпqуа, Цхаста, Цалапооyа, Молалла, Салмон Ривер, Тилламоок и Нестуцца Индијанци. Године 1911. избројано је тек 11 Yонкалла. Спомен на њих чува тек једно мјесташце у округу Доуглас у Орегону.

Yонкаллама су дом биле планине Цалапооyа, сјевероисточно од Росебурга. Као и остали Цалапооyе били су полуномади са сталним зимским насељима. Нешто застарјеле агрикултуре типа посијеци-и-спали било је присутно код Каллапооиан племена, приликом овакових паљења вегетације жене би обавезно покупиле изгорјеле скакавце који су се код неких Индијанаца сматрале посластицом. Копање цамас и wапато-коријења такођер је било учестало а сакупљали су и разне орахе и жир. У топлијим мјесецима Индијанци би лутали долином Wилламетте, док би се друштвени живот водио тек у хладним зимским мјесецима када би се становници села вратили кућама. Лов због меса и коже такођер је био важан као и риболов (лосос и јегуља) и нека врста пастрве позната као 'стеелхеад троут' Онцорхyнцхус мyкисс; калифорнијска пастрва.

Предмети као што су тољаге од китове кости, ножеви од опсидијана и шкољке денталлиум симболи су њихове културе. До робова (ропство је било присутно) и жена долазило се купњом. За новац је служила денталлиум шкољка штто је карактеристично племенима овога подручја, трговина између приморских и континенталних племена била је наравно врло жива.