1539
godina
- Ово је чланак о години 1539.
Година 1539 (MDXXXIX) била је редовна година која почиње у сриједу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1500-е 1510-е 1520-е – 1530-е – 1540-е 1550-е 1560-е |
Године: | 1536 1537 1538 – 1539 – 1540 1541 1542 |
Грегоријански | 1539. (MDXXXIX) |
Аб урбе цондита | 2292. |
Исламски | 945–946. |
Ирански | 917–918. |
Хебрејски | 5299–5300. |
Бизантски | 7047–7048. |
Коптски | 1255–1256. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1594–1595. |
• Схака Самват | 1461–1462. |
• Кали Yуга | 4640–4641. |
Кинески | |
• Континуално | 4175–4176. |
• 60 година | Yин Земља Свиња (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11539. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уреди- сијечањ - У Славонију стигле Фердинандове шпањолске плаћеничке чете, на челу са Иваном Каштелановићем.
- 2. 3. - Иван Запоља се оженио пољском принцезом Изабелом Јагелонском (претња за мировни споразум).
- свибањ - Турски коњаници упадали у Славонију.
- 8. 5. - Сабор у Дубрави - одредбе о издржавању Каштелановићеве и Јуришићеве војске, уновачиће се "харамије", лако наоружани пјешаци[1].
- 30. 5. - Хернандо де Сото се искрцао са преко 600 људи у Флориди (до 1542. истражује југоисток данашњих САД).
- 24. 7. - Повеља краља Фердинанда Ивану и Николи Зринском: потврђена Јуришићева обећања - Сусједград, Зелин, Костајница и Петровљан као и Медведград, Раковец и Лукавец
- 8. 8. - Опсада Херцег Новог (Цастелнуова): Турци под Барбаросом повратили Херцег Нови од Шпањолаца.
- 10. 8. - Ордонанса из Виллерс-Цоттерêтса: у француским судовима прописана употреба француског језика, свештеници обавезани да региструју крштења, венчања и сахране.
- 7. 9. - Гуру Ангад постаје други гуру Сика.
- 4. 10. - Хенрy VIII од Енглеске склопио брачни уговор са Аном Клевском.
- 27. 10. - Зрински убили Ивана Кацијанера у Костајници (договарао се с Турцима против Фердинанда, намеравао им предати град) - султан Сулејман I тражи од Фердинанда да казни убојице[2].
- 7. 11. - Аудијенција Фердинандовог изасланика Łаског код султана - замало заточен, продужио примирје за шест мјесеци од 1. сијечња, кнезови Зрински изузети.
Током/тијеком године
уреди- Мимар Синан постаје Сулејманов дворски архитекта.
- У Грачаници, у време митрополита Никанора, ради штампарија (одштампан Октоих).
- Саграђен српски манастир Бездин код Арада.
- Томо Надажди се одрекао банске части, остаје Петар Кеглевић.
- Сукоб кнезова Зринских и бискупа Шимуна Ердеда, Зрински и др. напали бискупове посједе на југу Купе[3].
- Млетачка Република уводи газету, ситан бакарни и сребрни новац.
- Марцос де Низа путује данашњом Аризоном, његов опис "Седам градова Циболе" мотивира Цоронадову експедицију сљедеће године.
- Лутеранизам се по краљевом налогу уводи на данском Исланду.
- Кинеску провинцију Хенан погађају суша, најезда скакаваца и куга.
Рођења
уреди- Франо Гундулић, дипломат († 1589)
Смрти
уреди- 13. 2. - Исабелла д'Есте, маркиза Мантове (* 1474)
- 22. 9. - Гуру Нанак, оснивач сикизма (* 1469)
- 17. 11. - Стјепан Бродарић, вацки бискуп (* ца. 1480)
- Божидар Вуковић, штампар (* 1460)
- Дамјан Бенеша, писац грчких и латинских дјела (* 1477)
- прибл. - Андреа Антицо (Андрија Мотовуњанин), накладник, тискар, складатељ (* ца. 1480)
Референце
уреди- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)