21. 4.

21. травањ/април (21. 4.) је 111. дан године по грегоријанском календару (114. у пријеступној години). До краја године има још 254 дана.

Догађаји

753. пне. - по аналистичкој предаји и по Вароновом рачунању: оснивање Рима. Легендарни почетак Старог Рима.
1500. — Португалски морепловац Педро Алварес Цабрал пристао је уз обале Бразила и прогласио га португалским подручјем.
1836. — Тексашани поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД.
1856. — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.
1882. — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета "Врачара" Даворина Јенка, аутора српске химне "Боже правде".
1940. — За вријеме бановине Хрватске прва службена утакмица Хрватске ногометне репрезентације одиграна је у Берну против Швицарске. Завршило је 0:1 за Хрватску.
1941. — Други светски рат: Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоаким фон Рибентроп и гроф Ћано се договорили о подели окупиране Југославије на немачко и италијанско подручје.
1945. —.
- Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији.
- Совјетска армија ушла у предграђе Берлина.
1956. — Елвис Преслеy први пут на првом мјесту топ-љествица.
1960. — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију.
1967. — Војним пучем у Атини успостављен режим "грчких пуковника" који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој.
1993. — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарцíју Мезу због масовних убистава и кршења Устава.
1996. — Коалиција левог центра "Маслиново дрво" победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.
1997. — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.
1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.
2000. — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.
2003. — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милетом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином.
2004. — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу "Сандеј тајмс" открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

Рођења

1488. — Улрицх вон Хуттен, њемачки хуманист и пјесник († 1523.).
1555. — Лодовицо Царрацци, италијански сликар.
1816. — Цхарлотте Бронтë, британска књижевница.
1828. — Иполит Тен, француски теоретичар уметности и филозоф.
1837. — Фредрик Бајер, дански политичар и писац.
1864. — Маx Wебер, њемачки социолог.
1870. — Едwин С. Портер, амерички проналазач и филмски режисер († 1941.).
1915. — Антхонy Qуинн, амерички глумац.
1922. — Назим Адил ел-Хаqqани, главни поглавар накшибендијског тариката.
1926. — Елизабета II, британска краљица.
1930. — Силвана Мангано, талијанска глумица.
1930. — Мирко Буловић, српски глумац († 2009.).
1935. — Цхарлес Гродин, амерички глумац.
1936. — Василија Радојчић, била је певачица српске изворне и народне музике († 2011.).
1947. — Иггy Поп, амерички роцк пјевач.
1948. — Тајиб Омердић, босанскохерцеговачки пјесник.
1958. — Андие МацДоwелл, канадско-америчка глумица.
1959. — Роберт Смитх, британски музичар.
1962. — Златан Зухрић, хрватски глумац, комичар и телевизијски водитељ.
1963. — Јохн Цамерон Митцхелл, амерички глумац, редитељ и сценариста.
1967. — Бруно Орешар, бивши хрватски тенисач.
1972. — Северина Вучковић, хрватска пјевачица забавне музике и поп икона.
1977. — Игор Францетић, хрватски веслач.
1986. — Исабелле Yацоубоу, француска професионална кошаркашица, поријеклом из Бенина.
1992. — Исцо, шпањолски ногометаш.

Смрти

1142. — Петар Абелард, француски филозоф (* 1079.).
1509. — Хенрy VII, енглески краљ.
1699. — Жан Расин, француски песник и аутор драма.
1731. — Данијел Дефо, енглески писац и новинар (* 1660.).
1736. — Еуген Савојски, аустријски војсковођа и државник (* 1663.).
1867. — Епископ Платон Атанацковић, српски епископ и писац (* 1788.).
1895. — Франз вон Суппé, аустријски складатељ (* 1819.).
1910. — Марк Тwаин, амерички књижевник (* 1835.).
1918. — Манфред фон Рихтхофен, Црвени Барон, немачки пилот (* 1892.).
1924. — Елеонора Гиулиа Амелие Дусе, талијанска глумица (* 1858.).
1945. — Павле Ђуришић, био је четнички војвода, сарадник нацистичке Немачке и фашистичке Италије, и на крају командант квислиншке Црногорске народне војске (р. 1907.).
1946. — Џон Мејнард Кејнз, енглески економиста (* 1883.).
1971. — Франсоа Дивалије, Папа Док, председник Хаитија.
1996. — Џохар Дудајев, чеченски сепаратистички вођа (* 1944.).
2003. — Нина Симон, америчка џез-певачица.
2016. — Принце, амерички поп глазбеник (* 1958.).

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар