Цуенца (Еквадор)
 Ово је главно значење појма Цуенца (Еквадор). За друга значења, в. Цуенца (раздвојба). |
Цуенца је са својих 361,524 становника[1]трећи по величини град у Еквадору, који се налази на југозападу земље у Провинцији Азуаy у којој је административни центар.
Цуенца
Санта Ана де лос Рíос | |
|---|---|
 | |
  Цуенца Цуенца на карти Еквадора | |
| Координате: 2°53′51″С 79°00′16″W / 2.89750°С 79.00444°W | |
| Држава |  Еквадор |
| Провинција | Азуаy |
| Кантон | Цуенца |
| Основан | 1557.[1] |
| Управа | |
| • Алцалде | Цристиан Замора Матуте |
| Површина | |
| • Укупно | 71.45 km² |
| Надморска висина | 2,550[1] m |
| Становништво (2022.) | |
| • Укупно | 361.524 |
| • Густина | 51/km² |
| Временска зона | УТЦ-5 |
| Поштански број | ЕЦ010150[1] |
| Позивни број | 593 7[1] |
Географске карактеристике
уредиГрад се простире у котлини ријеке Томебамба, на надморској висини од 2,550 метара[1]удаљен 196 км југоисточно од Гуаyаqуила.
Хисторија
уредиЦуенца је основана као шпањолска колонија (ентротерра) 1557. Изгрђена по строгим урбанистичким правилима које је 30 година раније издао Карло V., цар Светог Римског Царства. Град и данас поштује формални ортогонални план који постоји већ 400 година. Као пољопривредни и административни центар цијеле регије, Цуенца је била мјесто мијешања локалних становника и досељеника. Архитектура Цуенце, чији велик дио датира из 18. вијека, "модернизирана" је у тз. "републиканском стилу" захваљујући економском просперитету у 19. вијеку кад се индустријализирао. Због свега наведенога, стара градска језгра Цуенце је врштена на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Америкама 1999. године[2].
Цуенцу је основао 12. априла 1557. гувернер и капетан-генерал Гил Рамíрез Давалос Qуито под именом Санта Ана де лос Риос де Цуатро Цуенца, по наредби 3. поткраља Перуа, Андресq Хуртадоq де Мендозе примили. циљ је био претворити град у пољопривредно средиште подручја околних равница повољних за узгој и гајење стоке, али и административни центар за бројно индијско становништво Андске регије. Град је основан у близини старијег Инка насеља Пумпапунго (Пумапунку) који је лежао у рушевинама због рата владара Тупац Yупанqуија против локалних Цаñари индијанаца од прије 50 година раније. На темељима Инка палаче и Wираqуцха храма, које је открио њемачки археолог др. Маx Ухле 1925. год., данас се налази Музеј еквадорске унутрашњости.
У Цуенци је Симон Боливар у у новембру 1820. објавио проглас за независност од шпањолске круне. Четрдесет година касније, око 2000 француских језуита се мирно доселило у Цуенцу. Наступила је индустријапизација града који је постао велики извозник кинина, сламнатих шешира и других производа. Тај развој му је омогућио да постане релативно богатији, што је пратила изградња неких важнијих објеката, укључујући и универзитет у Цуенци 1867. године.
Дана 11. јула 1983. године, путнички авион Боеинг 737 се након експлозије срушио у близини града, при чему је свих 119 путника погинуло.
Знаменитости
уредиАндски планина ланци су дуго изолирали град, али су му омогућили блиски контакт с природним околишем. Он је узграђен у строгој мрежи окомитих улица које се протежу од главног трга, парка Абдон Цалдерóн, у облику 200 идентичних градских блокова. На тргу се налазило Сједиште Градског вијећа, Уред гувернера, и двије катедрале окружене судовима. Улице су широке и обасјане сунцем, а за урбано ткиво града су значајни и бројни паркови, тргови, цркве, самостани и друге јавне површине.
Многе једноставније колонијалне куће су претворене у важније резиденције, особито тијеком раздобља експанзије у 19. ст. То је резултирало необичном архитектуром на коју су утјецали домаћи, али и еуропски стилови. Неколико важних здања су:
- Стара катедрала (Антигуа Цатедрал де Цуенца) из 1557. године је данас музеј.
- Нова катедрала Безгрешног Зачећа (Цатедрал Метрополитана де ла Инмацулада Цонцепциóн), која је започета 1880. године у неоготичком стилу, је својим плавим куполама постала симболом града. Њезино прочеље с недовршеним торњевима (због грешке архитекта у прорачуну) је покривено алабастером и локалним мрамором, док су подови опточени ружићастим мрамором из Царраре (Италија). Када је довршена у њу је могло стати 9.000 људи од укупно 10.000, колико је тада Цуенца имала становника.
- Кармелићански самостан Ел Цармен де Асунцион има атриј у којој се налази тржница цвијећа која додатно украшава прекрасну архитектуру с раскошним прочељем и позлаћеном проповједаоницом.
- Црква св. Доминика (Санто Доминго)
-
Панорама средишта Цуенце ноћу -
Стара градска вијећница (Алцалдíа де Цуенца) -
Републиканска архитектура Цуенце -
Куполе нове катедрале -
Црква св. Доминика
Администрација
уредиКантон Цуенца се састоји од слиједећих парохија:
Извори
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Цуенца (Тумипампа)” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 16.04.2024.
- ↑ Повијесно средиште града Санта Ана де лос цуатро рíос де Цуенца на службеним страницама УНЕСЦО-а (en) Преузето 19. сијечња 2012.