Британска Индија
Британска Индија (или енглески/санскрт: Бритисх Рај, а од 1876. Индијско Царство, енглески: Индиан Емпире) био је од 1858. до 1947. назив за земље Индијског потконтинента које су биле под изравном управом британске колонијалне власти, данашње Индија, Пакистан и Бангладеш. Од 1886. до 1937. била је и Бурма (данас Мјанма) у саставу Британске Индије. Поред тога, и нека упоришта на Арапском полуотоку, нарочито Аден, била су под управом Британске Индије.
Енглези су овдје још у 17. вијеку основали своја прва трговинска претставништва. Током 18. вијека Источноиндијска компанија уздигла се до водеће силе потконтинента, но службено је дјеловала у име индијских Могула. Након великог Индијског устанка 1857. Источноиндијска компанија 1858. своја права преноси на британску круну. Године 1877. проглашена је персонална унија Индијског Царства (Индиан Емпире) с Великом Британијом. Британска владавина престала је 1947. с независношћу двају држава-сљедница, Индије и Пакистана. Касније, 1971. дотадашњи Источни Пакистан постаје самостална нова држава Бангладеш.