Колера
Колера је акутна инфекција коју узрокује Вибрио цхолерае и која захваћа цијело танко цријево, а карактеризирана профузним воденастим прољевом, повраћањем, грчевима у мишићима, дехидрацијом, олигуријом и колапсом.
| Колера | |
|---|---|
 | |
| Бактерија Вибрио цхолерае, изазивач колере | |
| Специјалност | инфектологија, ургентна медицина |
| Компликације | Тешка дехидратација, смрт |
| Лечење | Рехидратација, антибиотици |
| Класификација и екстерни ресурси | |
| ДисеасесДБ | 29089 |
| МедлинеПлус | 000303 |
| еМедицине | мед/351 |
| МеСХ | Д002771 |
Етиологија, епидемиологија и патофизиологија
уредиУзрочник, Вибрио цхолерае, серогрупе 01 и 0139, кратак је, закривљен, покретан аеробни штапић. I биотип Ел Тор и класични биотипови V. цхолерае могу узроковати тешку болест, но блага или асимптоматска инфекција много су чешће с биотипом Ел Тор.
Колера се шири ингестијом воде, морске хране и друге хране контаминиране излучевинама особа са симптоматском или асимптоматском инфекцијом. Колера је ендемична у дијеловима Азије, средњег истока, Африке, јужне и централне Америке, а у САД дуж обале Мексичког заљева. Случајеви транспортирани у Еуропу, Јапан и Аустралију, узроковали су локализиране епидемије. У ендемским се подручјима епидемије обично појављују за вријеме топлих мјесеци, а инциденција је највећа у дјеце; у новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године, а све су добне скупине једнако осјетљиве.
Осјетљивост на инфекцију варира и највећа је код особа с крвном групом 0. Будући да је вибрион осјетљив на желучану киселину, хипоклорхидрија и аклорхидрија су предиспонирајући чимбеници. Особе које живе у ендемским подручјима, поступно стјечу природни имунитет. V. цхолерае 01 и 0139 стварају ентеротоксин – бјеланчевину која потиче иначе интактну слузницу танкога цријева на хиперсекрецију изотоничне отопине електролита. Муциназа би могла бити важна у смањивању протективног учинка цријевног муцина, док би неураминидаза могла мијењати структуру ганглиозида у станичним мембранама слузнице, повећавајући тако садржај специфичног ганглиозида (ГМ1) који веже ентеротоксин. Иако су фимбрије важније у процесу колонизације слузнице, и станични хемаглутинин може потпомоћи овај процес.
Симптоми и знаци
уредиИнкубација је 1 до 3 дана. Колера може бити субклиничка; може се очитовати благом, некомплицираном епизодом прољева; или може бити фулминантна, потенцијално смртоносна болест. Почетни симптоми су обично нагло настали, безболни воденасти прољев и повраћање; губитак текућине столицом у одраслих, може бити већи од 1 L/х, но обично је много мањи. Посљедични тешки губитак воде и електролита доводи до јаке жеђи, олигурије, грчева у мишићима, слабости и значајно ослабљеног тургора коже с упалим очима и набраном кожом на прстима. Манифестације колере посљедица су губитка текућине изотоничним воденастим столицама које су богате натријем, клоридом, бикарбонатом и калијем. Настаје хиповолемија, хемоконцентрација, олигурија и анурија, тешка метаболичка ацидоза с калиопенијом (али с нормалном серумском концентрацијом натрија) и ако се не подузме лијечење, може услиједити циркулаторни колапс с цијанозом и сопором. Продужена хиповолемија може узроковати реналну тубуларну некрозу.
Некомплцирана колера престаје спонтано и до опоравка долази за 3 до 6 дана. Код нелијечених, тежих случајева, смртност може бити > 50% - обично због дехидрације – али уз промптну и адекватну терапију инфузијама текућине и електролита, смртност је < 1%. Већина болесника престане излучивати V. цхолерае унутар 2 тједна, а мали дио њих постану кронични билијарни клицоноше.
Дијагноза
уредиДијагноза се потврђује изолацијом V. цхолерае у култури обриска ректума или свјеже столице и његовом идентификацијом аглутинацијом са специфичним антисерумом као серогрупе 01 или 0139. Колера се мора разликовати од клинички сличне болести, узроковане сојевима Есцхерицхие цоли који продуцирају ентеротоксин, односно, повремено, Салмонеллама и Схигеллама.
Профилакса
уредиЗа контролу колере важна је правилна диспозиција људских отпадних твари, као и чисти водоопскрбни извори. Воду за пиће треба прокухати или клорирати, а поврће и рибу треба добро скухати. Нежива перорална вакцина, која се састоји од цијелих станица и Б подјединице (није одобрена у САД), пружа 85%-тну заштиту против серогрупе 01, кроз 4 до 6 мјесеци. Заштита код одраслих траје и до 3 године, но брзо слаби у дјеце и већа је за класични, него за Ел Тор биотип. Између серогрупа 01 и 0139 нема унакрсне заштите, тако да се тек у будућности може очекивати вакцина дјелотворна против обје серогрупе. Парентерална вакцина даје само краткотрајну и дјеломичну заштиту и њена се примјена не препоруча. Брза профилакса тетрациклином 500 мг ПО сваких 6 х у одраслих (за дјецу 50 мг/кг/дан, подијељено у 4 дозе) може смањити број секундарних случајева међу кућним контактима с болесницима од колере, но масовна профилакса није практична, а неки сојеви нису нити осјетљиви. За профилаксу код дјеце < 9 год. може се такођер употријебити и котримоксазол.
Лијечење
уредиВажна је брза корекција хиповолемије и метаболичке ацидозе, као и превенција хипокалијемије.Тешко дехидрираним болесницима, особито онима који нису способни пити, треба дати што прије, ако је то могуће, IV инфузију једне од слиједећих отопина: (1) 100 мл/кг отопине Рингеровог лактата, (2) отопину 0,9% натриј клорида и 0,17 моларног (1/6 моларног) натриј лактата у омјеру 2:1 или (3) отопину 0,9% натриј клорида. Инфузију треба давати брзо (1 до 2 мЛ/кг/мин) до нормализације крвног тлака и добро пуњеног пулса, а остатак треба дати кроз 3 х. Болеснику такођер треба дати да пије воду по жељи. За надокнаду изгубљеног калија може се у IV отопину додати калиј клорид 10 до 15 мЕq/L или се може дати отопина од 100 гр/L калиј бикарбоната у дози од 1 мЛ/кг ПО 4 пута на дан. Ово је особито важно код дјеце, која слабије подносе губитак калија.
Количина текућине за надокнаду континуираног губитка треба бити једнака измјереном волумену столице. Адекватност рехидрацијепроцјењује се чешћим клиничким прегледом (фреквенција и јакост пулса, тургор коже и диуреза). Плазму, плазма експандере и вазопресоре, не треба употријебити умјесто воде и електролита.
Перорална примјена отопине глукозе и електролита учинковита је у надокнади губитака столицом и може се употријебити након иницијалне интравенске рехидрације. Она је такођер корисна – понекад и као једини начин рехидрације – у епидемијским подручјима с ограниченим залихама парентералних отопина. Болесници који су благо до умјерено дехидрирани и који могу пити, могу се рехидрирати искључиво с пероралном отопином (око 75 мЛ/кг кроз 4 х). Теже дехидрирани требају више и код њих може бити потребна рехидрација преко назогастричне сонде. Перорална отопина коју препоруча СЗО садржи по литри воде 20 гр глукозе; 3,5 гр натриј клорида; 2,9 гр тринатриј цитрата, дихидрата (или 2,5 гр натриј бикарбоната); и 1,5 гр калиј клорида. Примјену ове отопине ваља наставити ад либитум након рехидрације у количини која је барем једнака континуираном губитку столицом и повраћањем. Круту храну треба дати након престанка повраћања и повратка апетита.
Рано лијечење с учинковитим антибиотиком ерадицира вибрионе, смањује волумен столице за 50% и зауставља прољев унутар 48 х. Избор антибиотика оснива се на осјетљивости V. цхолерае изолираног у заједници. У лијекове који су дјелотворни против осјетљивих сојева убрајају се тетрациклин (одрасли, 500 мг ПО 4 пута на дан кроз 72 х; дјеца, 50 мг/кг/дан подијељено у 4 дозе кроз 72 х -максимална дневна доза, 2 гр); доксициклин (у одраслих је појединачна доза од 300 мг ПО готово једнако учинковита); фуразолидин (одрасли, 100 мг ПО 4 пута на дан кроз 72 х; дјеца, 5 мг/кг/дан подијељено у 4 дозе кроз 72 х); еритромицин (одрасли, 100 мг 4 пута на дан кроз 72 х; дјеца, 50 мг/кг/дан подијељено у 4 дозе кроз 72 х); котримоксазол (одрасли, 160 мг 2 пута на дан [триметоприм] и 800 мг 2 пута на дан [сулфаметоксазол]; дјеца, 5 мг/кг 2 пута на дан [триметоприм] и 25 мг/кг 2 пута на дан [сулфаметоксазол] кроз 72 х); или норфлоксацин (одрасли, 400 мг ПО 2 пута на дан). Избјегавање примјене тетрациклина код дјеце < 8 год, елиминира мали ризик дисколорације зуба.
Екстерни линкови
уреди- Цхолера - Свјетска здравствена организација
- Wхат ис Цхолера? - Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион
- Цхолера информатион фор травеллерс - Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион
- Стевен Схапин, "Сицк Цитy: Мапс анд морталитy ин тхе тиме оф цхолера", Тхе Неw Yоркер Магазине, Нов 6, 2006. А ревиеw оф Стевен Јохнсон, “Тхе Гхост Мап: Тхе Сторy оф Лондон’с Мост Террифyинг Епидемиц — анд Хоw Ит Цхангед Сциенце, Цитиес, анд тхе Модерн Wорлд”