Малтер

Малтер или морт је везивни материјал који настаје мијешањем основног везива (као што су цемент или разне врсте креча), воде и агрегата/пијеска. Основна разлика између малтера и бетона, осим у везивима (тј. за бетон користимо само цементе, а за малтере сва везива и комбинације истих) је у агрегату који се користи.

Добијање малтера

За справљање малтера користимо агрегат финије гранулације (до 4 мм), док се нпр. за "шпар-бетон" користе облуци чија дебљина достиже пола дебљине зида и не прелази 25%. Справљање малтера захтијева пажњу при мијешању везива: нпр. анхидрит и гипс никако не смију да се помијешају са кречним везивима!

Малтери добијају називе према врсти везива која се у њему користе. На примјер, кречни малтери настају кориштењем креча као основног везива, и то су, углавном, малтери ниских чврстоћа који се користе само за облагање.

Хидраулички малтери настају кориштењем хидрауличног везива, нпр. цемента или хидрауличког креча. Ово су малтери веће чврстоће те се, поред облагања, користе и у конструктивне сврхе.

Хемијска формула

Према хемијској формули малтер настаје као:

Ца(ОХ)₂ + ЦО₂ --> ЦаЦО₃ + Х₂О

Механичка чврстоћа

Механичка чврстоћа малтера потиче од његових везивних материјала. Тако су најчвршћи малтери, који су намјењени конструктивним захватима, они од цемента или хидрауличког креча.

Испитивање на механичку чврстоћу врши се према узорцима призмица 4цм x 4цм x 16цм, након 28 дана. Првих 7 дана ове се призмице одлажу у воду, због спречавања појаве пукотина и разнних штетних утицаја. Следећих 21 дан призмице су чуване на 22 °Ц, и под нормалним условима (релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак према прописима).

Испитују се чврстоћа на притисак, затезање као и савијање.

Класе

Према механичкој се чврстоћи образују и класе. Разликујемо три основна типа:

M I (кречни малтер)
M II (креч/цемент хидраулични малтер; до 2,50 Н/мм²)
M ИИа (креч/цемент малтер; до 5,00 Н/мм²)
M III (цементни малтер; до 10 Н/мм²)
M III (цементни малтер; до 20 Н/мм²)