Полимер

Полимери су природне или вјештачке материје које се састоје од великих молекула сачињених од повезаних серија поновљених једноставних мономера.

Типови полимера

Природни полимери су: протеини, целулоза и други. Вештачки полимери се још називају и синтетичке смоле. Полимери су високомолекуларна једињења чији се молекули састоје од неколико стотина или неколико хиљада молекула. Овако велике молекуле се називају макромолекулама. Термопластични полимери су: полиетилен, поливинилхлорид, полиметилакрилат, поливинилацетат и полиизобутилен. Термостабилни полимери су: фенолалдехиди, епоксиди, полиестри, полиуретани и силицијум-органски полимери. У полимере спадају и каучук и гума.

Особине полимера

Полимеризација представља реакцију добијања полимера из одговарајућих мономера. Структура полимера је у опћем случају аморфна, што значи да у оквиру ових супстанци не постоји неки правилан распоред честица које граде полимер. Модификацијом полимера, постигнутом на разне начине, добија се широк спектар материјала који носе општи назив пластичне масе. Полимере проучава наука о материјалима.

Методе синтезе полимера

За синтезу макромолекуларних спојева из мономера користе се двије методе: полимеризација и поликондензација. Полимеризација је посебан случај реакције адиције и односи се на спајање великог броја мономерних молекула, које посједују вишеструку везу без издвајања споредних продуката. Због тога мономер и полимер имају исти елементарни хемијски састав. Поликондензација је у суштини процес супституције код којег се полимер ствара уз издвајање споредних продуката, најчешће малих молекула (нпр. Х₂О, НХ₃). Код поликондензације мономери морају садржавати најмање двије функционалне групе. Продукт поликондензације има различит елементарни састав од полазних мономера.

Повезано

Литература

Цоwие, Ј. M. Г. (Јохн МцКензие Грант) (1991). Полyмерс: цхемистрy анд пхyсицс оф модерн материал. Гласгоw: Блацкие. ИСБН 0-412-03121-3.
Езрин, Мyер. (1996). Пластицс фаилуре гуиде : цаусе анд превентио. Муницх ; Неw Yорк: Хансер Публисхерс : Цинциннати. ИСБН 1-56990-184-8.
Леwис, П. Р. (Петер Рхyс); Реyнолдс, Кен.; Гагг, Цолин. (2004). Форенсиц материалс енгинееринг : цасе студи. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ИСБН 0-8493-1182-9.
Wригхт, Давид C. (2001). Енвиронментал Стресс Црацкинг оф Пластицс. РАПРА. ИСБН 978-1859570647.
Леwис, Петер Рхyс (2010). Форенсиц полyмер енгинееринг : wхy полyмер продуцтс фаил ин сервице. Цамбридге [етц.]: Wоодхеад Публисхинг. ИСБН 1-84569-185-7.
Wоркман, Јероме; Wоркман, Јеррy (2001). Хандбоок оф органиц цомпоундс: НИР, ИР, Раман, анд УВ-Вис спецтра феатуринг полyмерс анд сурфацтантс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-763560-6.
Манфред D. Лецхнер, Клаус Гехрке, Ецкхард Х. Нордмеиер: Макромолекуларе Цхемие. Еин Лехрбуцх фüр Цхемикер, Пхyсикер, Материалwиссенсцхафтлер унд Верфахренстецхникер. 3. üберарбеитете унд ерwеитерте Ауфлаге. Биркхäусер, Басел у. а. 2003, ИСБН 3-7643-6952-3.
Ј. Каховец, Р. Б. Фоx, К. Хатада: Номенцлатуре оф регулар сингле-странд органиц полyмерс (ИУПАЦ Рецоммендатионс 2002). Ин: Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 74, 10, 2002, С. 1921–1956, ДОИ:10.1351/pac200274101921, онлине-Фассунг.
Улф W. Гедде: Полyмер Пхyсицс. Цхапман & Халл, Лондон у. а. 1995, ИСБН 0-412-62640-3.
Х. Цхердрон, Ф. Херолд, А. Сцхнеллер: Тецхнисцх wицхтиге температурбестäндиге Полyмере, Цхемие ин унсерер Зеит, 23. Јахрг. 1989, Нр. 6, С. 181–192, ИССН 0009-2851.
Клаус Менке, Сиегмар Ротх: Металлисцх леитфäхиге Полyмере I унд II, Цхемие ин унсерер Зеит, 20. Јахрг. 1986, Нр.1, С. 1–10, Нр. 2, С. 33–43, ИССН 0009-2851.
Мицхаел Дрöсцхер (1976). „Орднунгсзустäнде ин Полyмерен”. Цхемие ин унсерер Зеит 10 (4): 106–113. ДОИ:10.1002/ciuz.19760100403. ИССН 0009-2851.
Диетрицх Браун (2012). „Дер ланге Wег зум Макромолекüл – Полyмерфорсцхунг вор Херманн Стаудингер”. Цхемие ин унсерер Зеит 46 (5): 310–319. ДОИ:10.1002/ciuz.201200566.