[go: nahoru, domu]
Wikipedija

Плутон

Ово је главно значење појма Плутон. За друга значења, в. Плутон (разврставање).

Плутон (службена ознака 134340 Плуто) је патуљасти планет Куиперова појаса, појаса транс-нептунских објекта. То је највећи и други најмасивнији патуљасти планет Сунчева сустава, те девети највећи и десети најмасовнији познати објект који кружи око Сунца. По волумену је највећи познати транс-нептунски објект или има мању масу од Ериса, патуљасте планете у расејаном диску. Попут и других објеката Куиперова појаса, Плутон је састављен од леда и камена,[11] те је релативно мален—посједује тек око 1/6 масе и 1/3 волумена мјесеца. Има размјерно ексцентричну и накривљену путању у распону од 30 до 49 астрономских јединица (АЈ), односно између 4,4 и 7,3 милијарде км удаљености од Сунца. То значи да се Плутон повремено приближи ближе Сунцу од Нептуна, али стабилна орбитална резонанца је спријечава од судара. 2014., Плутон је био на удаљености од 32,6 АЈ од Сунца. Свјетлост Сунца треба 5,5 сати да би стигла до Плутона при средњој удаљености од 39,4 АЈ.[12]

Плутон ⯓
Снимка Плутона коју је направио Неw Хоризонс 13. VII 2015.
ОткриоЦлyде Томбаугх
Датум открића18. II 1930.
134340 Плуто
патуљаста планета
Афел≈ 48,871 АЈ
(7.311.000.000 км)
ПерихелШаблон:ФорматтингЕррор
(4.437.000.000 км)
(5. IX 1989)[1]
Ексцентрицитет0.244671664 (Ј2000)
0.248 807 66 (медијан)
Орбитални период≈ Шаблон:ФорматтингЕррор
90.465 дана
14.164 плутонска дана[2]
Синодни период366,73 дана
Просјечна орбитална брзина4,7 км/с
Средња аномалија14.85 дег
Инклинација17.151 394°
Дужина улазног чвора110.28683°
Аргумент перихела113.76349°
Природни сателитyес
Број сателита5
Физикалне особине
ДимензијеШаблон:ФорматтингЕррор[3]
ОбимШаблон:ФорматтингЕррор[α 1]
Екваторијална површинска гравитацијаШаблон:ФорматтингЕррор м/с2[α 2]
Брзина ослобађања1,212 км/с[α 3]
Период ротације−6.387230 д
6 дана, 9 сати, 17 минута, 36 секунди
Екваторијална брзина ротације47.18 км/х
Осни нагибШаблон:ФорматтингЕррор[4]
Деклинација сјеверног пола132.993°[5]
Албедо0,49 до 0,66 (геометријски, варијација до 35%)[6]
Температура на површини−229 °Ц
Привидна магнитуда13,65[7] до 16,3[8]
Апсолутна магнитуда (Х)−0.7[9]
Атмосферски саставдушик, метан, угљични диоксид[10]

Плутона је 1930. открио Цлyде Томбаугх, те је све до 24. 8. 2006. био сматран деветим планетом Сунчевог сустава, када је на конференцији ИАУ у Прагу усвојена дефиниција планета која искључује Плутон, те је прихваћен појам "патуљасти планет". Наиме, неколико већих објеката је у међувремену откривено у Куиперову појасу, попут Ериса, који има 27% више масе од Плутона. Међународна астрономска унија (МАУ) је стога 2006. дефинирала појам "планет" по први пута. Ова дефиниција је искључила Плутон који је посао патуљасти планет, односно "плутоид".[13] Неки астрономи ипак сматрају да би Плутон требало категоризирати као планет.[14][15][16]

Средњи полумјер му износи 1195 км, а маса 1,25 × 1022 кг. Плутон је мањи од свих 8 планета, као и од седам природних сателита: Мјесеца, Иоа, Еуропе, Ганимеда, Калиста, Титана и Тритона.

Највећи Плутонов природни сателит, Харон, необичан је по томе што је највећи сателит у односу на матично тијело у Сунчевом суставу, тако да се Харон не окреће око Плутона него се и Плутон и Харон окрећу око заједничког центра ротације који се налази између Плутона и Харона. Због тога их многи знанственици и данас сматрају двоструким планетом. Плутон је једва могуће видјети аматерским телескопом – његова привидна магнитуда од око 13,8 захтјева промјер објектива најмање 200 мм.

Маса му је 400 пута мања од Земљине. Опходно вријеме Плутона око Сунца износи 247,68 година. Око Плутон кружи пет природних сателита: Харон, Никта, Хидра, Кербер и Стикс.[17] С јединим од њих, Хароном, твори блиски двојни сустав; вртња обају тијела синкронизирана је с периодом обиласка Харона од 6,387 дана.[18][19] Плутон је слеђено тијело с температуром површине око –220 °Ц, на којем су опажени душик, метан и угљиков моноксид.

Томбаугх је открио Плутона на темељу анализе пертурбација у гибању Урана и Нептуна, коју су начинили Wиллиам Хенрy Пицкеринг и Перцивал Лоwелл. Сматра се да маса Плутона ни приближно није довољна да изазове пертурбације на темељу којих је био одређен положај до тада непознатога небескога тијела (грешка је износила само 5°), што би значило да је Плутон откривен на темељу непрецизног или чак потпуно кривога прорачуна, то јест случајно. Име је добио према Плутону, богу подземља у римској митологији.

Јула 2015., свемирска летјелица Неw Хоризонс је постала прва људска летјелица која је стигла до Плутона.[20][21] Тијеком прелета истог, Неw Хоризонс је направио неколико проматрања и мјерења Плутона, као и његових сателита, који су дали вриједне податке са тога до тад недокучивог објекта.[22]

Хисторија

уреди

Откриће

уреди
  За више информација погледајте чланак Транс-нептунски објект

1840-их, Урбаин Ле Верриер је користио класичну механику како би предвидио положај тада неоктривеног планета Нептуна након анализа петурбација у путањи око Урана.[23] Даљња проматрања Нептуна у касном 19. стољећу су довеле астрономе да разматрају да је Уранову путању ометао још један планет изузев Нептуна.

1906., Перцивал Лоwелл—богаташ из Бостона који је основао звјездарницу Лоwелл у Флагстаффу, Аризони, 1894.—је започео опсежан пројект потраге за могућим деветим планетом Сунчева сустава, којег је назвао "Планет X".[24] До 1909., Лоwелл и Wиллиам Х. Пицкеринг су предложили неколико координата за тај планет.[25] Лоwелл и његова звјездарница су проводили истраживања све до његове смрти 1916., али без успјеха. Непознато Лоwеллу, његова истраживања су снимила двије слабе фотографије Плутона 19.3. и 7.4. 1915., али их нису препознали.[25][26] Постоје 14 других запажања прије открића, од којих је најстарија она звјездарнице Yеркес Обсерваторy 20. 8. 1909.[27]

 
Фотографије Плутона и Харона, који су видљиви тек као двије свјетле точке у свемиру

Због 10-годишњег правног спора са Цонстанце Лоwелл, Перцивалине удовице, која је хтјела одузети 1 милијун $ звјездарнице и дати ту своту себи, потрага за планетом X није настављена све до 1929.,[28] када је управитељ Весто Мелвин Слипхер предао задатак потраге за планетом X Цлyдеу Томбаугху, 23-годишњем младићу из Канзаса који је управо стигао у звјездарницу након што је задивио Слипхера узорком астрономских цртежа.[28]

Томбаугхов задатак је био суставно фотографирати ноћно небо у пару фотографија, потом истражити сваки пар и видјети да ли се појавила промјена положаја. Уз помоћ трептајног успоређивача, брзо је мијењао погледе сваке слике како би створио илузију покрета било каквог објекта између фотографија. 18.2. 1930., након готово годину дана потраге, Томбаугх је открио могући покретни објект на фотографијама снимљених између 23. и 29.1. Слика слабије квалитете, снимљена 21.1., помогла је потврдити налаз. [29] Након даљњих фотографија које су потврдиле откриће, вијести о новом планету су су послане звјездарници свеучилишта Харвард 13.3. 1930.[25]

Име

уреди

Вијест о открићу се брзо проширило диљем свијета. звјездарница Лоwелл, која је имала право назвати нови објект, је добила преко 1.000 сугестија о имену диљем свијета, а међу предложеним називима су били Атлас и Зимал.[30] Томбаугх је предложио Слипхера да брзо смисли име објекту прије него га нетко предухитри.[30] Цонстанце Лоwелл је предложила Зеуса, потом Перцивал и на крају Цонстанце. Сугестије нису прошле.[31]

Назив Плутон, према богу подземног свијета, прва је предложила Венетиа Бурнеy (1918–2009), тада 12-годишња дјевојчица из Оxфорда, Енглеске, коју је занимала класична митологија.[32] У разговору је то предложила својем дједу, Фалцонеру Мадану, бившем књижничару у Харварду, који је то пак прослиједио професору Херверту Халлу Турнеру.[32]

Објект је службено добио назив 24. 3. 1930.[33][34] Сваки члан звјездарнице Лоwелл је имао право гласовати о три приједлога: Минерва (што је већ било име астероида), Крон (предложио га је непопуларни астроном Тхомас Јефферсон Јацксон Сее), и Плутон. Плутон је добио све гласове.[35] Име је објављено 1. 5. 1930.[32] Када је то чуо, Мадан је Венетији дао £5 као облик награде.[32]

Избор за то име лежи у томе да су прва два слова Плутона иницијали Перцивала Лоwелла, а Плутонов планетарни симбол, ♇  (Уницоде У+2647 ♇),[36] је монограм састављен од слова 'ПЛ'.[37] Други симбол, ⯓  (У+2БД3 ⯓),[38] подсјећа на Нептунов (♆ ), али има круг умјесто средишњег зупца.

Име је прихватила популарна култура. 1930., Wалт Диснеy је наводно добио надахнуће од тога планета да уз Мицкеy Моусеа створи и лик пса званог Плуто, иако аниматор Бен Схарпстеен тврди да не може то потврдити.[39] 1941., Гленн Т. Сеаборг је ново створен кемијски елемент плутониј назвао према Плутону, према традицији да се елементи називају према ново октривеним планетима (ураниј, нептуниј.[40]

Већина језика користи назив "Плуто" у разним транслитерацијама.[α 4] У јапанском, Хоуеи Нојири је предложио пријевод Меиōсеи (冥王星?, "Звијезда бога подземља"), а то је посуђено и на кинеском, корејском и вијетнамском.[41][42][43] Неки језици у Индији користе назив Плутон, док други, попут хинди језика, користе назив Yама, чувара пакла у хиндуистичкој и будистичкој митологији, као и вијетнамски.[42] Полинезијски језици исто користе домаће називе за богове подземља, попут Wхиро на маорском .[42]

Планет X дискредитиран

уреди

Једном откривен, Плутонова удаљеност је довела до сумњи да се ради о Лоwелловом планету X.[24] Процјене у Плутоновој маси су ревидиране према ниже тијеком 20. стољећа- [44]

Процјена масе за Плутон
година маса процјена
1931 1 Земља Ницхолсон & Маyалл[45][46][47]
1948 0.1 (1/10) Земље Куипер[48]
1976 0.01 (1/100) Земље Цруиксханк, Пилцхер, & Моррисон[49]
1978 0.002 (1/500) Земље Цхристy & Харрингтон[50]
2006 0.00218 (1/459) Земље Буие ет ал.[4]

Астрономи су испрва сматрали да је његова маса довољна да има учинак на Непутун и Уран. 1931. сматрало се да Плутон има исту масу као и Земља, но већ 1948. је то ревидирано те му је маса смањена на ону од Марса.[46][48] 1976., Дале Цруиксханк, Царл Пилцхер и Давид Моррисон са свеучилишта Хаваји су по први пут израчунали Плутонов албедо, и утврдили да се поклапа са оним за метанов лед; то је значило да би Плутон морао бити изванредно свјетао за своју величину те стога није могао имати више од 1% масе Земље.[49] (Плутонов албедо је 1.3–2.0 пута већи од Земљиног.[7])

1978., октриће Плутонова сателита Харона је дозволила мјерење Плутонова масе по први пут: отприлике 0,2% Земљине масе, што је премало да оправда одступање Уранове путање. Далња истраживања за планетом X, које је између осталог водио и Роберт Суттон Харрингтон,[51] нису довела до резултата. 1992., Мyлес Стандисх је искористио податке Воyагера 2' који је прелетио покрај Нептуна 1989., а која су смањила Нептунову масу за 0,5%—количина успоредива са Марсом—како би израчунао његов гравитацијски учинак на Уран. Са новим подацима, одступања су нестала, а тиме и потреба за планетом X.[52] Данас се већина знанственика слаже да планет X не постоји.[53] Лоwелл је превидио путању планета X 1915. што је било врло близу Плутоновој путањи тог времена; Ернест W. Броwн је убрзо након открића Плутона закључио да је то била случајност,[54] са чиме се многи слажу.[52]

Класификација

уреди

Од 1992. надаље, откривени су многи објекти око Плутона, а који указују да је Плутон дио популације објеката који се зове Куиперов појас. Ово је његов статус планета учинило спорним. Равнатељи музеја и планетарија су повремена стварали контроверзе када су уклонили Плутон из својих модела Сунчева сустава. Планетариј Хаyден је поновно отворен у фебруару 2000. након обнове, те приказао модел од само осам планета, што је довршило до насловница новина.[55]

Како су у том подручју откривени објекти исте величине Плутона, сматрало се да би Плутон требало поновно класифицирати као један од објеката Куиперова појаса, као што су и 1 Церес, Паллас, Јуно и Веста с временом изгубили свој статус планета након открића разних астероида. 29. 7. 2005., откриће новог транс-нептунског објекта, Ериса, је довело до тога да многи схвате да је исти већи од Плутона. То је био тада највећи објект откривен у Сунчеву суставу од Тритона 1846. Његово откриће и медији су га испрва назвали "десетим планетом", иако тада није било договора академичара око тога.[56] Други су откриће Ериса сматрали најснажнијим астрономским доказом да се Плутон мора наново класифицирати као патуљасти планет.[57]

Класификација МАУ-а

уреди

Расправа је довела до тога да је Међународна астрономска унија (МАУ) 2006. представила нову дефиницију планета. Према тој резолуцији, постоје три увјета да би објект постао планет:

  1. објект мора бити у путањи око Сунца
  2. објект мора бити довољно масиван да га заобли властита гравитација. Односно, властита гравитација га мора довести у хидростатичку равнотежу
  3. мора помести сусједство око своје путање[58][59]

Плутон није удовољио трећем увјету, пошто је његова маса тек 0,07 пута масе других објеката у путањи (Земљина маса је примјерице 1,7 милијуна пута преостале масе у својој властитој орбити).[57][59] МАУ је исто тако одлучио да се тијела попут Плутона назову патуљасти планет. 13. 9. 2006., МАУ је укључила Плутон и Ерис, као и његов мјесец Дyсномија, у свој каталог патуљастих планета, дајући им службене ознаке "(134340) Плуто", "(136199) Ерис" и "(136199) Ерис I Дyсномиа".[60] Да је Плутон тако касифициран приликом открића, вјеројатно би добио ознаку 1164, према астероиду 1163 Сага који је откривен мјесец дана раније.[61]

Појавио се отпор у астрономској заједници због те одлуке.[62][63][64] Алан Стерн, главни истраживач НАСИНЕ мисије Неw Хоризонс за Плутон, је јавно осудио резолуцију МАУ-а, и изјавио да "дефинција смрди, због техничких разлога".[65] Стерн је сматрао да би према тој новој дефиницији и Земља, Марс, Јупитер и Нептун били искључени, пошто дијеле путању са астероидима.[66] Сматрао је да би се сви већи сферични сателити, па и мјесец, требали сматрати планетама.[16] Други његов аргумент је био да, пошто је мање од 5% астронома гласовало за ту одлуку, оне не представља цијелу астрономску заједницу.[66] Марц W. Буие, тада у звјездарници Лоwелл, је покренуо петицију против те дефинције.[67] Други су подржали МАУ. Мике Броwн, који је открио Ерис, је изјавио: "тијеком цијеле ове луде, циркусантске процедуре, некако се дошло до исправног одговора. Дуго времена се надзирало. Знаност саму себе исправља, чак и када су у питању јаке емоције".[68]

Одјек јавности на одлуку МАУ-а био је подвојен. Иако су многи прихватили ову другачију класификацију, неки су хтјели поништити ту одлуку уз помоћ онлине петиција које су требале притиснути МАУ да размисли још једном о одлуци. Резолуција неких чланова Државне скупштине Калифорније је одлуку МАУ-а прозвало "знанственом херезом".[69] Представници дома савезне државе Нови Мексико су усвојили резолуцију у част Томбаугху, дуготрајном становнику те савезне државе, која је наводила да ће "Плутон увијек бити сматран планетом изнад неба Новог Мексика те да је 13. 3. 2007. дан планета Плутона."[70][71] Сенат Иллиноиса усвојио је сличну резолуцију 2009., на темељу тога да је Цлyде Томбаугх рођен у Иллиноису. Резолуција је навела да је Плутон "неправедно уназађен у патуљасти планет" од МАУ-а.[72] Други су изразили несугласје са одлуком због емотивних разлога те да ће и даље сматрати Плутон планетом.[73]

2006, приликом 17. гласовања за ријеч године, Америчко друштво дијалекта је то част дало ријечи "плутонизиран", што значи "снизити, уназадити некога или нешто".[74]

Истраживачи на обје стране расправе су се окупили 14–16. 8. 2008., на свеучилишту Јохнс Хопкинс ради конференције о дефиницији планета.[75] Названа "Велика расправа о планетима",[76] конференција је објавила приопћење за медије гдје наводи да нема договора о дефиницији планета.[77] Мау је 11.6. 2008. објавила да ће термин "плутоид" означавати Плутон и друге објекте које имају велику полуос која је већа од Нептуна и довољно масе да буду готово сферичног облика.[78][79][80]

Путања и ротација

уреди
 
Орбита Плутона (црвено) која приказује његову велику инклинацију у односу на равну орбиту других планета.
 
Орбита Плутона (црвено) гледано одозго, у односу на орбиту Нептуна (плаво), те како је због ексцентрицитета Плутон стога повремено ближи Сунцу.
 
Слике Харона који кружи око Плутона, које је снимио Неw Хоризонс 2015.

Плутону треба 248 Земљиних година да једном обиђе око Сунца. Његове орбиталне карактеристике су значајно другачије у односу на друге планете, које имају путање у облику круга који је раван у односу на еклиптику. У успоредби с њима, Плутон има велику инклинацију путање (преко 17°) и умјерен ексцентрицитет орбите. Овај ексцентрицитет значи да мања регија Плутонове путање лежи ближе Сунцу од Непутуна. Тежиште Плутон-Харон дошао је до апсиде 5.9. 1989.,[1][α 5] те је био задњи пут ближе Сунцу од Нептуна између 7.2. 1979. и 11.2. 1999.[81] Дугорочно, Плутонова орбита је каотична. Иако комјутерске симулације могу предвидјети његов положај и по неколико милијуна година, након интервала дужих од 10–20 милијуна година, прорачуни постају спекулативни: Плутон је осјетљив на немјерљиве мале детаље Сунчева сустава, тешко предвидивих фактора који би могли пореметити његову орбиту.[82][83]

Однос са Нептуном

уреди

Иако се орбита Плутона наизглед коси са Непутоновом, та два објекта путују тако да се никада не могу сударити или чак приближити. Постоји неколико разлога томе.

Прво, њихове орбите се не крижају. Када је Плутон најближе Сунцу, гледано одозго, такођер је најдаље од Нептунова пута. Плутон пролази око 8 АЈ од Нептуна, чиме се псријечава сударање.[84][85][86] Плутонова орбитална позиција је одвојена од Нептунове за преко 21°.[87]

Ово је већ довољно да заштити Плутон; пертурбација планета (особито Нептуна) могла би пореметити Плутонову путању (нпр. закрет перихела) тијеком милијуна година, чиме би судар постао могућ. Плутон лежи у орбиталној резонанци од 2:3 у односу на Нептун; за сваке двије орбите које Плутон направи око Сунца, Нептун их направи три. Два објекта се потом врате на првотне позиције и циклус се понавља, а то траје сваких 500 година. Кад је год Плутон ближи перихелу, Нептун је преко 50° иза Плутона. Када Плутон дође у други перихел, Нептун ће довршити један и пол око властите орбите, те ће бити на сличној удаљености испред Плутона. Минимална удаљеност Плутона и Нептуна је преко 17 АЈ, што је више и од Плутонове удаљености од Урана (11 АЈ).[86]

Овај омјер од 2:3 је врло стабилан, те траје већ милијунима година.[88] Стога, чак и да Плутонова путања није нагнута, опет се не би могли сударити.[86]

Други чимбеници

уреди

Разна истраживања указују да тијеком милијуна година, однос Плутона и Непутуна се не мијења.[84][89] Постоје и други чимбеници стабилности.

Прво, Плутонов аргумент перихела, кут између точке гдје крижа еклиптику и точка када је најближе Сунцу, либрарира око 90°.[89] То значи да када је најближе Сунцу, исто је тако најдаље изнад равнине Сунчева сустава, чиме се спријечава судар са Нептуном.[84] У односу на Нептун, амплитуда либрације је 38°, те је тако кутно одвајање Плутонова перихела у односу на Нептунову увијек веће од 52° (90°–38°). Најближа таква кутна одвојеност догађа се сваких 10.000 година.[88]

Друго, лонгитуда растућег чвора између два тијела—точке гдје крижају еклиптику—је у практичком складу са горњом либрацијом. Када су двије лонгитуде исте, Плутонов перихел лежи точно 90°, те је најближе Сунцу када је највише изнад Нептунове орбите. ово је познато као 1:1 супер-резонанца. Сви плиновити планети, особито Јупитер, играју улогу у стварању те супер-резонанце.[84]

Како му се мијења орбита, Плутон довољно успорава, а Нептун довољно убрзава, тако да Нептун почиње сустизати Плутон на супротној страни орбите (у близини супротне позиције). Процес потом улази у супротност, и Плутон губи момент импулса према Нептуну, све док се Плутон довољно не убрза да опет почне сустизати Непутонову изворну позицију. Цијелом процесу треба око 20.000 година да се доврши.[86][88]

Ротација

уреди

Плутонов период ротације, односно његов дан, траје 6,39 Земљиних дана.[90] Попут Урана, и Плутон ротира са стране орбиталне равнине, пошто му је осни нагиб 120°, па су његове годишња доба екстремна; приликом солстиција, 1/4 његове површине је у сталном дану, док је друга 1/4 у сталној ноћи.[91] Дање свјетло на Плутону је слабо, и слично Земљином сумраку; НАСА је објавила израчун "Плутоново вријеме" који утврђује када је свјетло на Земљи еквивалент оном на Плутону по дану. Примјерице, 13.7. 2015. то је било у 20:38,[92][93] четири минуте након заласка сунца у 20:34.[94]

Квазисателит

уреди

Најмање једно тијело, (15810) 1994 ЈР1, је квазисателит Плутона, специфичан тип орбиталне конфигурације.[95] Био је квазисателит Плутона готово 100.000 година те ће остати тако још 250.000. Ово квазисателитско понашање је периодично у временском распону од 2 милијуна година[95][96] Могуће је да их Плутон има још.

Геологија

уреди
 
Неw Хоризонс је направио карту Плутонове површине
 
Хубблеова карта Плутонове површине
 
Теоретска структура Плутона[97]
  • 1. смрзнути душик[98]
  • 2. лед
  • 3. стијене

Због велике удаљености од Земље, истраживање Плутона је отежано. 14. 7. 2015., НАСИНА свемирска летјелица Неw Хоризонс је прелетјела изнад Плутона чиме је дала вриједне информације о истоме.[99]

Површина

уреди

Плутонова површина се састоји од 98% душиковог леда, са траговима метана и угљичног диоксида.[98] Страна Плутона окренута Харону садржи више метановог леда, док супротна страна садржи више душика и угљичног диоксида.[100] Плутонова површина је различита и по бојама и по свјетлини.[101] Плутон је један од најконтрастнијих тијела Сунчева сустава, са толико контраста колико и Сатурнов мјесец Јапет.[102] Боје сежу од црне, тамно наранчасте и бијеле.[103] Плутонова боја сличи Ију уз мало више наранчасте боје, те је знатно мање црвенкаст од Марса.[104] Значајна регија је блиједа те је добила назив "Срце".

Унутарња структура

уреди

Плутонова густоча је Шаблон:ФорматтингЕррор.[4] Због тога што би распад радиоактивних елемената загријало лед довољном количином да се стијене издвоје од њега, знанственици су очекивали да ће Плутонова унутарња структура бити диференцирана, са стијенама смјештеним у густој језгри окруженој мантлом леда. Промјер језгре се процјењује на око Шаблон:ФорматтингЕррор, 70% Плутонова промјера.[97] Могуће је да такво загријавање траје и данас, стварајући оцеане текуће воде неких 100 до 180 км дебелог испод границе језгре и мантла.[97][105]

 
Први знакови геологије Плутона (9.7. 2015)

Маса и величина

уреди
Процјене величине Плутона
година полумјер биљешке
1993. 1195 (2390) км Миллис, ет ал.[106] (ако нема магле)[107]
1993. 1180 (2360) км Миллис, ет ал. (површина и магла)[107]
1994. 1164 (2328) км Yоунг & Бинзел[108]
2006. 1153 (2306) км Буие, ет ал.[4]
2007. 1161 (2322) км Yоунг, Yоунг, & Буие[109]
2011. 1180 (2360) км Залуцха, ет ал.[110]
2014. 1184 (2368) км Леллоуцх, ет ал.[111]
2015. 1185 (2370) км Неw Хоризонс мјерења[3]
 
Успоредба величине Плутона и САД-а.

Плутонова маса је 1,31×1022 кг, мање од 0,24 % оне Земље,[112] а његов промјер је 2.370 км.[3] Његова површина тла је 16.650.000 км2,[α 6] отприлике мало мање од заједничке површине САД-а и Канаде. Његова гравитација на површини је 0,063г (успоредбе ради, Земљина је 1г).

Откриће Плутонова сателита Харона 1978. омогућило је утврђивање масе сустава Плутон–Харон уз помоћ трећег Кеплерова закона. То је омогућило знанственицима да поближе израчунају промјер Плутон уз помоћ адаптивне оптике.[113] Пошто има мање од 0,2 мјесечева масе, Плутон је мање масиван од терестричких планета, те је мање масиван од седам сателита Сунчева сустава, мјесеца, Иоа, Еуропе, Ганимеда, Калиста, Титана и Тритона. Маса је пуно мања прије него се открио Харон.

Плутон ипак има двоструко већи промјер те је 12 пута масивнији од патуљастог планета 1 Цереса, највећег познатог објекта астероидног појаса. Мањи је по маси од патуљастог планета Ериса, транс-нептунског објекта откривеног 2005., иако Плутон има већи промјер од 2.370 км (Ерис има тек 2.326 км).[3]

Утврђивање Плутонова величине дуго је времена било проблематично због његове атмосфере,[109] и могуће магле од угљиководика.[107] Марта 2014., Леллоуцх, де Бергх ет ал. су објавили знанствену публикацију у свези омјера метана у Плутоновој атмосфери, што је било досљедно са претходном претпоставком да је његов промјер већи од 2.360 км, а "најбоља процјена" била је 2.368 км.[111] 13.7. 2015., Неw Хоризонс је напокон утврдио да је Плутонов промјер 2.370 км.[3]

Атмосфера

уреди

Плутонова танка атмосфера се састоји од душика (Н2), метана (ЦХ4) и угљичног моноксида (ЦО), који су у равнотежи напона паре на површини.[114] Притисак на површини сеже од 6,5 до 24 μбар (0,65 до 2,4 Па),[115] што је отприлике 1.000.000 до 100.000 мање од притиска Земљине атмосфере. Плутонова елиптична орбита вјеројатно је имала велик утјецај на атмосферу: како се Плутон удаљује од Сунца, његова атмосфера се полагано смрзава. Како се приближава, температура на површини му се повећава, чиме узрокује сублимацију леда.[116]

Присутност метана, снажног стакленичког плина, ствара топлотну инверзију, при чему је просјечна температура 36 К топлија 10 км изнад површине.[117] Нижа атмосфера садржи вишу концентрацију метана него доња атмосфера.[117]

Иако се Плутон удаљава од Сунца, 2002. притисак атмосфере (0,3 Па) био је виши него 1988., јер је 1987. Плутонов јужни пол изашао из сјене након 120 година, чиме је изазвао додатни извор душика да сублимира са поларне регије. Требати ће десетљећима да се тај душик кондензира из атмосфере, пошто се непрекидно смрзава на сада тамној страни сјеверног пола.[118]

Сателити

уреди

Плутон има пет познатих природних сателита: Харон, којег је први пут 1978. открио Јамес Цхристy; Ниx и Хидра, откривени 2005.;[119] Керберос, откривен 2011.;[120] и Стикс, откривен 2012.[121][122] Орбите сателита су кружне (ексцентрицитет је < 0.006) и комплементарне Плутоновом екватору (инклинација је < 1°),[123][124] те су стога нагнути око 120° у односу на Плутонову орбиту. Плутонов сустав је врло компактан: пет сателита путује унутар 3% унутрашње регије гдје би ретроградно гибање било стабилно.[125] Најближи Плутону је Харон, који је довољно близу да твори хидростатичку равнотежу и да тежиште сустава буде изван Плутона.

Период орбите сателита је повезан у сустав орбиталне резонанце и блиске резонанце.[124][126] Када је закрет перихела објашњен, период орбита Стикса, Никса и Хидре су у точном омјеру од 18:22:33.[124] Ту је и 3:4:5:6 секвенца процијењених омјера између периода Стикса, Никса, Кербероса и Хидре са оним Харона, које постаје ближе прецизном гибању према ван.[124][127]

Сустав Плутон-Харон је један од ријетких у Сунчеву суставу чије је тежиште изван главне површине (617 Патроцлус је мањи примјер, а Сунце и Јупитер су већи).[128] Ово, као и велик промјер Харона у односу на Плутон, довело је неке астрономе да их прогласе двојним планетима.[129] Сустав је необичан и по томе да су синкроно везани једно за друго; Харон и Плутон увијек су окренути једно према другом на истој страни. Са било којег положаја на та два тијела, друго је увијек на истој позицији на небу, или га никада нема.[130] То значи и да период ротације је једнак времену да цијели сустав ротира око истог центра гравитације.[90] 2007, опсерваторија Гемини је уочила комадиће амонијевих хидрата и водених кристала на површини Харона, што сугерира активне крио-гејзире.[131]

Плутонови мјесеци су вјеројатно настали сударом Плутона са тијелом сличне величине тијеком раног раздобља Сунчева сустава. Судар је довео до ослобађања материјала који су консолидирани у мјесеце.[132] Ипак, Керберос има пуно мањи албедо од осталих сателита,[133] што је тешко објаснити великим сударом.[134]

 
 
 
(лијево): Плутонов сустав: Плутон, Харон, Стикс, Никс, Керберос и Хидра, снимљени телескопом Хуббле 2012. (средина): Харон снимљен 2015. уз помоћ Неw Хоризонса. (десно): Успоредба величине и сјаја Плутонових мјесеца (умјетнички приказ).[135]

Поријекло

уреди
 
Познати објекти Куиперова појаса, у успоредби са дивовским планетима

Плутоново поријекло и идентитет су дуго времена збуњивали астрономе. Једна рана хипотеза је била да је Плутон заправо одбјегли Нептунов мјесец, којега га је из орбите избацио Тритон. Ова идеја је ипак одбачена након динамичког проучавања тих двају објекта, тако да су орбите указале да је то изгледа немогуће.[136][137]

Плутоново право мјесто у Сунчеву суставо је почело бити откривано 1992., када су астрономи почели проналазити малене ледене објекте иза Нептунове орбите, који су били врло слични Плутону, и по величини и по путањи. Ови транс-нептунски објекти су извор многих краткорочних комета. Астрономи сада вјерују да је Плутон највећи члан Купиерова појаса,[α 7] стабилног појаса објеката који се налазе између 30 и 50 АЈ од Сунца. До 2011., сви објекти су идентифицирани, а једино је преостало истражити има ли их и у подручју удаљењијем од 100 АЈ од Сунца.[138] Попут и других објеката Куиперова појаса, и Плутон дијели неке сличности с кометима; примјерице, сунчев вјетар постепено пуше Плутонову површину у свемир, попут комета.[139] Претпоставља се да би Плутон развио реп попут комета да се стави на истој локацији као и Земља.[140] Ипак, ову твдрња је оспоравана аргументом да је Плутонова брзина ослобађања превисока да би се ово догодило.[141]

Иако је највећи објект Куиперова појаса,[107] Нептунов мјесец Тритон, који је мало већи од Плутона, је сличан и геолошки и атмосферски, те се сматра да је заробљени објект Куиперова појаса.[142] Ерис је мањи од Плутона (иако је масивнији) али се не сматра строго дијелом популација Куиперова појаса. Сматра се да је дио расејаног диска.

Велик дио објеката Куиперова појаса, попут Плутона, су у 2:3 орбиталној резонанци са Нептуном, те се стога зову "плутино", према Плутону.[143]

Попут осталих чланова Куиперова појаса, сматра се да је Плутон планетезимал; састојак изворног протопланетарног диска око Сунца који се није успио потпуно формирати у прави планет. Већина астронома се слаже да Плутон дугује своје тренутну позицију изненадној миграцији Нептуна рано у стварању Сунчева сустава. Како је Нептун мигрирао према ван, приближавао се објектима прото-Куиперова појаса, те једног и заробио (Тритон), а друге ставио у резонанцу, док је друге одбацио у каотичне орбите. Објекти у расејаном диску, нестабилној регији која се поклапа са Куиперовим појасом, су стављени у тренутни положај због интеракције са миграцијском резонанцом Нептуна.[144] Алессандро Морбиделли је 2004. направио компјутерски модед за звјездарницу Цôте д'Азур у Ници, а према којој је миграција Нептуна можда потакнута 1:2 резонанцом између Јупитера и Сатурна, која је пак створила гравитацијски вал који је одгурнуо Уран и Нептун и даље орбите од Сунца. Ово избацивање објеката из прото-Куиперова појаса би објашњавало и касно велико бомбардирање око 600 милијуна годинанакон стварања Сунчева сустава и Јупитерова тројана.[145] Могуће је да је Плутон испрва имао кружно путању од 33 АЈ око Сунца прије избацивања од Нептуна.[146] Овај модел захтијева да је било 1.000 објеката величине Плутона у изворном појасу планетезимала, а међу њима и Тритон и Ерис.[145]

Проматрања и истраживања

уреди

Плутонова удаљеност чини његово истраживање отежаним. 14. 7. 2015., НАСИН Неw Хоризонс је прелетио Плутон, чиме је добио вриједне податке о истоме.[99]

Проматрања

уреди
 
Приказ ротације Плутона према првотним фотографијама телескопа Хуббле из 2002–2003

Плутонова привидна магнитуда је у просјеку 15,1, те досеже 13,65 приликом перихела.[7] Како би био уочљив, потребан је телескоп са лећом од најмање 30 цм.[147] Изгледа попут звијезде и без видљивог појаса чак и великим телескопима, јер му је кутни промјер само 0.11".

Најраније карте Плутона, направљене касних 1980-их, су биле карте сјаја створене блиским проматрањима њавећег мјесеца, Харона. Запажања су узимала у обзир промјене укупног сјаја сустава Плутон–Харон тијеком помрчине. Примјерице, помрачење сјајне точке на Плутону ствара већу промјену укупног сјаја од помрачења мрачне точке. Компјутерско процесуирање многих таквих запажања се користе ради стварања карте сјаја.[148][149]

Боље карте су направљене појавом телескопа Хуббле, које су понудиле резолуцију, и показале пуно више детаља,[102] чиме су ријешене варијације од неколико стотина километара, укључујући поларне регије и велике сјајне точке.[104] Ове карте је створило комплексно процеирање рачунала, које су нашле најбоља рјешења карте у тих неколико пиксела слика Хубблеа.[150] Остале су најдетаљније карте Плутона све до појаве Неw Хоризонс јула 2015., када су достављене квалитетне фотографије Плутона изблиза.[150]

Истраживање

уреди
  За више информација погледајте чланак Неw Хоризонс
 
Неw Хоризонс, лансиран 19. 1. 2006.
 
путовање Неw Хоризонса од 3.462 дана до Плутона

Плутон представља значајан изазов свемирским летјелицама због своје малене масе и огромне удаљености од Земље. Воyагер 1 је могао посјетити Плутон, али су управљачи радије изабрали да прелети покрај Сатурнова мјесеца Титана, због чега није могао наставити до Плутона. Воyагер 2 никада није имао могући пут до Плутона.[151] Није било озбиљних покушаја истраживања Плутона све до 1990-их. Аугуста 1992., знанственик ЈПЛ-а Роберт Стаехле је контактирао човјека који је открио Плутон, Цлyдеа Томбаугха, и затражио дозволу да посјети његов планет. "Рекао сам му да је добро дошао", Томбаугх је изјавио, "иако ће морати ићи на дуго, хладно путовање".[152] Успркос овоме, 2000. је НАСА отказала мисију Плуто Куипер Еxпресс, наводећи велике трошкове и кашњење лансирања возила.[153]

Након интензивне расправе, ревидирана мисија према Плутону, названа Неw Хоризонс, је добила финанцијска средства од америчке владе 2003.[154] Неw Хоризонс је на крају лансиран 19.1. 2006. Водитељ мисије, С. Алан Стерн, је потврдио да је дио пепела Томбаугха, који је умро 1997., стављен у ту свемирску летјелицу.[155]

Неw Хоризонс је снимио прве (удаљене) фотографије Плутона у септембру 2006., тијеком тестирања фотоапарата.[156] Фотографије, снимљене са удаљености од око 4,2 милијарди км, потврдиле су да свемирска летјелица може пратити удаљене објекте, које су кључне за маневрирање према Плутону и Куиперову појасу. Ране 2007. летјелица је добила гравитацијски замах захваљујући Јупитеру.

4. 2. 2015., НАСА је објавила нове слике Плутона (снимљене 25. и 27. 1.) снимљене путем ове летјелице.[157] Неw Хоризонс је био више од 203.000.000 км удаљен од Плутона када је почео снимати фотографије, на којима се видио сателит Харон. 20. 3. 2015., НАСА је позвала јавност да сугерира имена за регије површине које ће бити откривене на Плутону и Харону.[158] 15.4. 2015., на Плутону је снимљена поларна капа.[159] Између априла и јуна 2015., Неw Хоризонс је почео слати слике које су надвисиле квалитету које је снимио свемирски телескоп Хуббле.[160][161]

Плутонови малени сателити, откривени већ раније, су сматрани потенцијално штетнима, пошто су крхотине од судара њих и других објекта Куиперова појаса могли створити штетан појас прашине. Да је Неw Хоризонс прошао кроз тај појас, повећала би се опасност од потенцијалне штете и квара уређаја.[162]

Летјелица је најближе била Плутону 14.7. 2015., након 3.462 дана путовања од Земље. Знанствена проматрања Плутона почела су пет мјесеци раније. Неw Хоризонс је користио разне инструменте приликом тог прелета, те је извео разне спектроскопске експерименте, како би снимио глобалну геологију и морфологију Плутона и Харона, те мапирао састав површине као и састав атмосфере. Неw Хоризонс је исто тако фотографирао површине Плутона и Харона. Фотографије су стизале на Земљу и мјесецима након прелета изнад Плутона. НАСА је изјавила да су то најбоље фотографије Плутона које ће људи вјеројатно моћи имати прилику видјети и наредних неколико десетљећа.[163]

видео снимке прелета Неw Хоризонса преко Плутона
(00:30; објављено 18.9. 2015)
(00:50; објављено 5.12. 2015)

На темељу података са летјелице, знанственици сматрају да Плутонове планине, глечерски токови, ротирани ледени блокови, вулкански насипи и друга обиљежја конкурирају геологији пуно већих, топлијих планета, попут Марса. Физички и кемијски увјети на Плутону, који је 40 пута удаљенији од Сунца него Земља, су се развили на врло необичан начин. Душик, угљиков моноксид и метан исправају у Плутоновој атмосфери. Унутарње загријавање Плутона, чији су извор природни распад радиокативних елемената стијена и других извора, вјеројатно садрже оцеан воде богате амонијаком испод смрзнуте површине планетоида.[164]

Предложена истраживања

уреди

2003. је предложено лансирање ландера и ровера који би слетили на Плутон и узели узорке са њега. План је предвиђао 12-годишњи пут од Земље до Плутона, мапирање из орбите, разна слијетања, узорак тла, као и повратак Земљи након 12 година са узорцима. Енергија и погон би долазили од бимодалног МИТЕЕ нуклеарног сустава реактора.[165] Међутим, то никада није остварено.

Биљешке

уреди
  1. ↑ Волумен в се добива од полумјера р:  .
  2. ↑ Гравитација тла се добива од масе M, гравитацијске константе Г и полумјера р:  .
  3. ↑ Брзина ослобађања се добива од масе M, гравитацијске константе Г и полумјера р:  .
  4. ↑ У српскохрватском, зове се "Плутон", не "Плуто".
  5. ↑ откриће Харона 1978. дозволило је астрономима да точно измјере масу плутонског сустава. Али то није указивало на индивидуалну масу тих двају тијела, која су процијењена тек након открића осталих Плутонових мјесеца 2005. Због тога, јер је Плутон ушао у перихел 1989, већина процјена се темељило на тежишту Плутон-Харон. Харон је ушау у перихел 4.9. 1989. Тежиште Плутон–Харон је ушло у перихел 5.9. 1989. Плутон је ушао у перихел 8.9. 1989.
  6. ↑ Површина тла се добива од полумјера р:  .
  7. ↑ Патуљасти планет Ерис је отприлике исте величине као и Плутон, око 2.330 км; ипак, Ерис је 28% масивнији од Плутона. Ерис спада у расејани диск, док Плутон спада у тијела Куиперова појаса.

Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 „Хоризон Онлине Епхемерис Сyстем фор Плуто Барyцентер”. ЈПЛ Хоризонс Он-Лине Епхемерис Сyстем @ Солар Сyстем Дyнамицс Гроуп. Приступљено 16 Јануарy 2011.  (сет Обсервер Лоцатион то @сун то плаце тхе обсервер ат тхе центер оф тхе сун)
  2. ↑ Селигман, Цоуртнеy. „Ротатион Период анд Даy Ленгтх”. Приступљено 13 Аугуст 2009. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Хоw Биг Ис Плуто? Неw Хоризонс Сеттлес Децадес-Лонг Дебате”. НАСА. 13.7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2017-07-01. Приступљено 2015-07-16. 
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Буие, Марц W.; Грундy, Wиллиам M.; Yоунг, Елиот Ф. и др.. (2006). „Орбитс анд пхотометрy оф Плуто'с сателлитес: Цхарон, С/2005 П1, анд С/2005 П2”. Астрономицал Јоурнал 132 (1): 290. арXив:astro-ph/0512491. Бибцоде 2006AJ....132..290B. ДОИ:10.1086/504422. 
  5. ↑ ДОИ:10.1007/s10569-010-9320-4
    Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
  6. ↑ Хамилтон, Цалвин Ј. (12 Фебруарy 2006). „Дwарф Планет Плуто”. Виеwс оф тхе Солар Сyстем. Приступљено 10 Јануарy 2007. 
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Wиллиамс, Давид Р. (7 Септембер 2006). „Плуто Фацт Схеет”. НАСА. Приступљено 24 Марцх 2007. 
  8. ↑ „АстДyс (134340) Плуто Епхемеридес”. Департмент оф Матхематицс, Университy оф Писа, Италy. Приступљено 27 Јуне 2010. 
  9. ↑ „ЈПЛ Смалл-Бодy Датабасе Броwсер: 134340 Плуто”. Приступљено 12 Јуне 2008. 
  10. ↑ „Плуто хас царбон моноxиде ин итс атмоспхере”. Пхyсорг.цом. 19 Април 2011. Приступљено 22 Новембер 2011. 
  11. ↑ Стерн, С. Алан; Миттон, Јацqуелине (2005). „Плуто анд Цхарон: ице wорлдс он тхе раггед едге оф тхе солар сyстем”. Wеинхеим:Wилеy-ВЦХ. ИСБН 3-527-40556-9. Приступљено 3 Јулy 2013. 
  12. ↑ „НАСА: Хоw фаст доес лигхт травел фром тхе Сун то еацх оф тхе планетс?”. Архивирано из оригинала на датум 2015-08-20. Приступљено 2015-07-15. 
  13. ↑ Акwагyирам, Алеxис (2 Аугуст 2005). „Фареwелл Плуто?”. ББЦ Неwс. Приступљено 5 Марцх 2006. 
  14. ↑ Граy, Рицхард (10 Аугуст 2008). „Плуто схоулд гет бацк планет статус, саy астрономерс”. Тхе Телеграпх. Архивирано из оригинала на датум 2010-09-20. Приступљено 9 Аугуст 2008. 
  15. ↑ Горwyн, Адам; Алан Стерн: ‘А Цхихуахуа ис стилл а дог, анд Плуто ис стилл а планет’, ЕартхСкy интервиеw, 18 Фебруарy 2010
  16. ↑ 16,0 16,1 „Схоулд Ларге Моонс Бе Цаллед 'Сателлите Планетс'?”. Неwс.дисцоверy.цом. 14 Маy 2010. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-05. Приступљено 4 Новембер 2011. 
  17. ↑ Схоwалтер, Марк Р. (11 Јулy 2012). „Хуббле Дисцоверс а Фифтх Моон Орбитинг Плуто (Неwс Релеасе СТСцИ-2012-32)”. ХубблеСите НеwсЦентер. Приступљено 11 Јулy 2012. 
  18. ↑ Олкин, Цатхерине Б.; Wассерман, Лаwренце Х.; Франз, Отто Г. (2003). „Тхе масс ратио оф Цхарон то Плуто фром Хуббле Спаце Телесцопе астрометрy wитх тхе фине гуиданце сенсорс”. Ицарус (Лоwелл Обсерваторy) 164 (1): 254–259. Бибцоде 2003Icar..164..254O. ДОИ:10.1016/S0019-1035(03)00136-2. Приступљено 13 Марцх 2007. 
  19. ↑ "Плуто анд тхе Девелопинг Ландсцапе оф Оур Солар Сyстем" Интернатионал Астрономицал Унион. Ретриевед он 27 Оцтобер 2010.
  20. ↑ Цханг, Кеннетх (14 .7. 2015). „НАСА'с Неw Хоризонс Спацецрафт Цомплетес Флyбy оф Плуто”. Неw Yорк Тимес. 
  21. ↑ Дунн, Марциа (14. 7. 2015). „Плуто цлосе-уп: Спацецрафт макес флyбy оф ицy, мyстерy wорлд”. АП Неwс. 
  22. ↑ Цханг, Кеннетх (6. 7. 2015). „Алмост Тиме фор Плуто’с Цлосе-Уп”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  23. ↑ Цросwелл, Кен (1997). Планет Qуест: Тхе Епиц Дисцоверy оф Алиен Солар Сyстемс. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс. стр. 43. ИСБН 978-0-684-83252-4. 
  24. ↑ 24,0 24,1 Томбаугх, Цлyде W. (1946). „Тхе Сеарцх фор тхе Нинтх Планет, Плуто”. Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц Леафлетс 5: 73–80. Бибцоде 1946ASPL....5...73T. 
  25. ↑ 25,0 25,1 25,2 Хоyт, Wиллиам Г. (1976). „W. Х. Пицкеринг'с Планетарy Предицтионс анд тхе Дисцоверy оф Плуто”. Исис 67 (4): 551–564. ДОИ:10.1086/351668. ЈСТОР 230561. 
  26. ↑ Литтман, Марк (1990). Планетс Беyонд: Дисцоверинг тхе Оутер Солар Сyстем. Wилеy. стр. 70. ИСБН 0-471-51053-X. 
  27. ↑ Буцхwалд, Грег; Димарио, Мицхаел; Wилд, Wалтер (2000). „Плуто ис Дисцоверед Бацк ин Тиме”. Аматеур—Профессионал Партнерсхипс ин Астрономy (Сан Францисцо: Сан Францисцо: Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц) 220: 335. Бибцоде 2000ASPC..220..355B. ИСБН 1-58381-052-8. 
  28. ↑ 28,0 28,1 Цросwелл 1997, стр. 50
  29. ↑ Цросwелл 1997, стр. 52
  30. ↑ 30,0 30,1 Рао, Јое (11 Марцх 2005). „Финдинг Плуто: Тоугх Таск, Евен 75 Yеарс Латер”. Спаце.цом. Приступљено 8 Септембер 2006. 
  31. ↑ Магер, Брад. „Тхе Сеарцх Цонтинуес”. Плуто: Тхе Дисцоверy оф Планет X. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  32. ↑ 32,0 32,1 32,2 32,3 Ринцон, Паул (13 Јануарy 2006). „Тхе гирл wхо намед а планет”. Плуто: Тхе Дисцоверy оф Планет X. Приступљено 12 Април 2007. 
  33. ↑ „Тхе Транс-Нептуниан Бодy: Децисион то цалл ит Плуто”. Тхе Тимес: стр. 15. 27 Маy 1930. 
  34. ↑ „Наме Плуто Гивен то Бодy Белиевед то Бе Планет X”. Тхе Неw Yорк Тимес. Ассоциатед Пресс: стр. 1. 25 Маy 1930. ИССН 0362-4331. »Плуто, тхе титле оф тхе Роман годс оф тхе регион оф даркнесс, wас анноунцед тонигхт ат Лоwелл Обсерваторy хере ас тхе наме цхосен фор тхе рецентлy дисцоверед транс-Нептуниан бодy, wхицх ис белиевед то бе тхе лонг-соугхт Планет X.« 
  35. ↑ Цросwелл 1997, стр. 54–55
  36. ↑ Јохн Леwис, ур. (2004). Пхyсицс анд цхемистрy оф тхе солар сyстем (2 изд.). Елсевиер. стр. 64. 
  37. ↑ „НАСА'с Солар Сyстем Еxплоратион: Мултимедиа: Галлерy: Плуто'с Сyмбол”. НАСА. Архивирано из оригинала на датум 2006-10-01. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  38. ↑ ЈПЛ/НАСА (2015-04-22). „Wхат ис а Дwарф Планет?”. Јет Пропулсион Лабораторy. Приступљено 2022-01-19. 
  39. ↑ Хеинрицхс, Аллисон M. (2006). „Дwарфед бy цомпарисон”. Питтсбургх Трибуне-Ревиеw. Архивирано из оригинала на датум 2009-09-02. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  40. ↑ Цларк, Давид L.; Хобарт, Давид Е. (2000). „Рефлецтионс он тхе Легацy оф а Легенд”. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  41. ↑ Ренсхаw, Стеве; Ихара, Саори (2000). „А Трибуте то Хоуеи Нојири”. Архивирано из оригинала на датум 2015-07-10. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  42. ↑ 42,0 42,1 42,2 „Планетарy Лингуистицс”. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-17. Приступљено 12 Јуне 2007. 
  43. ↑ 'Батхробе'. „Уранус, Нептуне, анд Плуто ин Цхинесе, Јапанесе, анд Виетнамесе”. цјвланг.цом. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  44. ↑ Стерн, Алан; Тхолен, Давид Јамес (1997). Плуто анд Цхарон. Университy оф Аризона Пресс. стр. 206–208. ИСБН 978-0-8165-1840-1. 
  45. ↑ Цроммелин, Андреw Цлауде де ла Цхероис (1931). „Тхе Дисцоверy оф Плуто”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy 91: 380–385. Бибцоде 1931MNRAS..91..380.. ДОИ:10.1093/mnras/91.4.380. 
  46. ↑ 46,0 46,1 Ницхолсон, Сетх Б.; Маyалл, Ницхолас У. (Децембер 1930). „Тхе Пробабле Валуе оф тхе Масс оф Плуто”. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц 42 (250): 350. Бибцоде 1930PASP...42..350N. ДОИ:10.1086/124071. 
  47. ↑ Ницхолсон, Сетх Б.; Маyалл, Ницхолас У. (Јануарy 1931). „Поситионс, Орбит, анд Масс оф Плуто”. Астропхyсицал Јоурнал 73: 1. Бибцоде 1931ApJ....73....1N. ДОИ:10.1086/143288. 
  48. ↑ 48,0 48,1 Куипер, Герард П. (1950). „Тхе Диаметер оф Плуто”. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц 62 (366): 133–137. Бибцоде 1950PASP...62..133K. ДОИ:10.1086/126255. 
  49. ↑ 49,0 49,1 Цросwелл 1997, стр. 57
  50. ↑ Цхристy, Јамес W.; Харрингтон, Роберт Суттон (1978). „Тхе Сателлите оф Плуто”. Астрономицал Јоурнал 83 (8): 1005–1008. Бибцоде 1978AJ.....83.1005C. ДОИ:10.1086/112284. 
  51. ↑ Сеиделманн, П. Кеннетх; Харрингтон, Роберт Суттон (1988). „Планет X – Тхе цуррент статус”. Целестиал Мецханицс анд Дyнамицал Астрономy 43: 55–68. Бибцоде 1987CeMec..43...55S. ДОИ:10.1007/BF01234554. Приступљено 29 Новембер 2011. [мртав линк]
  52. ↑ 52,0 52,1 Стандисх, Е. Мyлес (1993). „Планет X—Но дyнамицал евиденце ин тхе оптицал обсерватионс”. Астрономицал Јоурнал 105 (5): 200–2006. Бибцоде 1993AJ....105.2000S. ДОИ:10.1086/116575. 
  53. ↑ Стандаге, Том (2000). Тхе Нептуне Филе. Пенгуин. стр. 168. ИСБН 0-8027-1363-7. 
  54. ↑ „Хисторy I: Тхе Лоwелл Обсерваторy ин 20тх центурy Астрономy”. Тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц. 28 Јуне 1994. Архивирано из оригинала на датум 2020-05-12. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  55. ↑ Тyсон, Неил деГрассе (2 Фебруарy 2001). „Астрономер Респондс то Плуто-Нот-а-Планет Цлаим”. Спаце.цом. Приступљено 30 Новембер 2011. 
  56. ↑ „НАСА-Фундед Сциентистс Дисцовер Тентх Планет”. НАСА пресс релеасес. 29 Јулy 2005. Приступљено 22 Фебруарy 2007. 
  57. ↑ 57,0 57,1 Сотер, Стевен (2007). „Wхат ис а Планет?”. Тхе Астрономицал Јоурнал (Департмент оф Астропхyсицс, Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy) 132 (6): 2513. арXив:astro-ph/0608359. Бибцоде 2006AJ....132.2513S. ДОИ:10.1086/508861. 
  58. ↑ „ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресолутионс 5 анд 6”. ИАУ. 24 Аугуст 2006. 
  59. ↑ 59,0 59,1 „ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес”. Интернатионал Астрономицал Унион (Неwс Релеасе – ИАУ0603). 24 Аугуст 2006. Приступљено 15 Јуне 2008. 
  60. ↑ Греен, Даниел W. Е. (13 Септембер 2006). „(134340) Плуто, (136199) Ерис, анд (136199) Ерис I (Дyсномиа)”. ИАУ Цирцулар 8747. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-05. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  61. ↑ „ЈПЛ Смалл-Бодy Датабасе Броwсер”. Цалифорниа Институте оф Тецхнологy. 
  62. ↑ Бритт, Роберт Роy (24 Аугуст 2006). „Плуто Демотед: Но Лонгер а Планет ин Хигхлy Цонтроверсиал Дефинитион”. Спаце.цом. Приступљено 8 Септембер 2006. 
  63. ↑ Руибал, Сал (6 Јануарy 1999). „Астрономерс qуестион иф Плуто ис реал планет”. УСА Тодаy. 
  64. ↑ Бритт, Роберт Роy (21 Новембер 2006). „Wхy Планетс Wилл Невер Бе Дефинед”. Спаце.цом. Приступљено 1 Децембер 2006. 
  65. ↑ Бритт, Роберт Роy (24 Аугуст 2006). „Сциентистс дециде Плуто'с но лонгер а планет”. МСНБЦ. Приступљено 8 Септембер 2006. 
  66. ↑ 66,0 66,1 Схига, Давид (25 Аугуст 2006). „Неw планет дефинитион спаркс фуроре”. НеwСциентист.цом. Приступљено 8 Септембер 2006. 
  67. ↑ Буие, Марц W. (Септембер 2006). „Мy респонсе то 2006 ИАУ Ресолутионс 5а анд 6а”. Соутхwест Ресеарцх Институте. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-03. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  68. ↑ Овербyе, Деннис (24 Аугуст 2006). „Плуто Ис Демотед то 'Дwарф Планет'”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  69. ↑ ДеВоре, Една (7 Септембер 2006). „Планетарy Политицс: Протецтинг Плуто”. Спаце.цом. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  70. ↑ Холден, Цонстанце (23 Марцх 2007). „Рехабилитатинг Плуто”. Сциенце 315 (5819): 1643. ДОИ:10.1126/science.315.5819.1643c. 
  71. ↑ Гутиеррез, Јони Марие (2007). „А јоинт мемориал. Децларинг Плуто а планет анд децларинг Марцх 13, 2007, 'Плуто планет даy' ат тхе легислатуре”. Легислатуре оф Неw Меxицо. Приступљено 5 Септембер 2009. 
  72. ↑ „Иллиноис Генерал Ассемблy: Билл Статус оф СР0046, 96тх Генерал Ассемблy”. илга.гов. Иллиноис Генерал Ассемблy. Приступљено 16 Марцх 2011. 
  73. ↑ „Плуто'с стилл тхе саме Плуто”. Индепендент Неwспаперс. Ассоциатед Пресс. 21 Оцтобер 2006. Приступљено 29 Новембер 2011. »Мицкеy Моусе хас а цуте дог.« 
  74. ↑ „'Плутоед' цхосен ас '06 Wорд оф тхе Yеар”. Ассоциатед Пресс. 8 Јануарy 2007. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-05. Приступљено 10 Јануарy 2007. 
  75. ↑ Минкел, Ј. Р. (10 Април 2008). „Ис Рекиндлинг тхе Плуто Планет Дебате а Гоод Идеа?”. Сциентифиц Америцан. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  76. ↑ „Тхе Греат Планет Дебате: Сциенце ас Процесс. А Сциентифиц Цонференце анд Едуцатор Wорксхоп”. гпд.јхуапл.еду. Јохнс Хопкинс Университy Апплиед Пхyсицс Лабораторy. 27 Јуне 2008. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  77. ↑ "Сциентистс Дебате Планет Дефинитион анд Агрее то Дисагрее", Планетарy Сциенце Институте пресс релеасе оф 19 Септембер 2008, ПСИ.еду
  78. ↑ „Плутоид цхосен ас наме фор Солар Сyстем објецтс лике Плуто”. Парис: Интернатионал Астрономицал Унион (Неwс Релеасе – ИАУ0804). 11 Јуне 2008. Приступљено 1 Децембер 2011. 
  79. ↑ "Плутоидс Јоин тхе Солар Фамилy", Дисцовер Магазине, Јануарy 2009, п. 76
  80. ↑ Сциенце Неwс, 5 Јулy 2008, п. 7
  81. ↑ „Плуто то бецоме мост дистант планет”. ЈПЛ/НАСА. 28 Јануарy 1999. Архивирано из оригинала на датум 2003-02-02. Приступљено 16 Јануарy 2011. 
  82. ↑ Суссман, Гералд Јаy; Wисдом, Јацк (1988). „Нумерицал евиденце тхат тхе мотион оф Плуто ис цхаотиц”. Сциенце 241 (4864): 433–437. Бибцоде 1988Sci...241..433S. ДОИ:10.1126/science.241.4864.433. ПМИД 17792606. 
  83. ↑ Wисдом, Јацк; Холман, Маттхеw (1991). „Сyмплецтиц мапс фор тхе н-бодy проблем”. Астрономицал Јоурнал 102: 1528–1538. Бибцоде 1991AJ....102.1528W. ДОИ:10.1086/115978. 
  84. ↑ 84,0 84,1 84,2 84,3 Wан, Xиао-Схенг; Хуанг, Тиан-Yи; Иннанен, Ким А. (2001). „Тхе 1:1 Суперресонанце ин Плуто'с Мотион”. Тхе Астрономицал Јоурнал 121 (2): 1155–1162. Бибцоде 2001AJ....121.1155W. ДОИ:10.1086/318733. 
  85. ↑ Хунтер, Маxwелл W. (2004). „Унманнед сциентифиц еxплоратион тхроугхоут тхе Солар Сyстем”. Спаце Сциенце Ревиеwс 6 (5): 501. Бибцоде 1967SSRv....6..601H. ДОИ:10.1007/BF00168793. 
  86. ↑ 86,0 86,1 86,2 86,3 Малхотра, Рену (1997). „Плуто'с Орбит”. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  87. ↑ Wиллиамс, Давид Р. (17 Новембер 2010). „Планетарy Фацт Схеет – Метриц”. НАСА Годдард Спаце Флигхт Центер. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  88. ↑ 88,0 88,1 88,2 Алфвéн, Ханнес; Аррхениус, Густаф (1976). „СП-345 Еволутион оф тхе Солар Сyстем”. Приступљено 28 Марцх 2007. 
  89. ↑ 89,0 89,1 Wиллиамс, Јамес Г.; Бенсон, Г. С. (1971). „Ресонанцес ин тхе Нептуне-Плуто Сyстем”. Астрономицал Јоурнал 76: 167. Бибцоде 1971AJ.....76..167W. ДОИ:10.1086/111100. 
  90. ↑ 90,0 90,1 Фауре, Гунтер; Менсинг, Тереса M. (2007). Плуто анд Цхарон: Тхе Одд Цоупле. Спрингер. стр. 401–408. ДОИ:10.1007/978-1-4020-5544-7. ИСБН 978-1-4020-5544-7. 
  91. ↑ Сцхомберт, Јим; Университy оф Орегон Астрономy 121 Лецтуре нотес Архивирано 2011-07-23 на Wаyбацк Мацхине-у, Плуто Ориентатион диаграм Архивирано 2009-03-25 на Wаyбацк Мацхине-у
  92. ↑ „Плуто Тиме”. НАСА Солар Сyстем Еxплоратион. Приступљено 13 Јулy 2015. 
  93. ↑ „НАСА Летс Yоу Еxпериенце “Плуто Тиме” wитх Неw Цустом Тоол”. НАСА. 5.6. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2019-02-06. Приступљено 2015-07-16. 
  94. ↑ „НОАА Солар Цалцулатор”. НОАА Еартх Сyстем Ресеарцх Лабораторy Глобал Мониторинг Дивисион. 
  95. ↑ 95,0 95,1 де ла Фуенте Марцос, Царлос; де ла Фуенте Марцос, Раúл (2012). „Плутино 15810 (Шаблон:Мп), ан аццидентал qуаси-сателлите оф Плуто”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy Леттерс 427: Л85. арXив:1209.3116. Бибцоде 2012MNRAS.427L..85D. ДОИ:10.1111/j.1745-3933.2012.01350.x. 
  96. ↑ „Плуто'с факе моон”. Приступљено 24 Септембер 2012. 
  97. ↑ 97,0 97,1 97,2 ДОИ:10.1016/j.icarus.2006.06.005
    Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
  98. ↑ 98,0 98,1 Оwен, Тобиас C.; Роусх, Тед L.; Цруиксханк, Дале П. и др.. (1993). „Сурфаце Ицес анд тхе Атмоспхериц Цомпоситион оф Плуто”. Сциенце 261 (5122): 745–748. Бибцоде 1993Sci...261..745O. ДОИ:10.1126/science.261.5122.745. ПМИД 17757212. 
  99. ↑ 99,0 99,1 Броwн, Дwаyне; Буцклеy, Мицхаел; Стотхофф, Мариа (15 Јануарy 2015). „Јануарy 15, 2015 Релеасе 15-011 – НАСА’с Неw Хоризонс Спацецрафт Бегинс Фирст Стагес оф Плуто Енцоунтер”. НАСА. Приступљено 15 Јануарy 2015. 
  100. ↑ Боyле, Алан (11 Фебруарy 1999). „Плуто регаинс итс плаце он тхе фринге”. МСНБЦ. Приступљено 20 Марцх 2007. 
  101. ↑ Буие, Марц W.; Грундy, Wиллиам M.; Yоунг, Елиот Ф. и др.. (2010). „Плуто анд Цхарон wитх тхе Хуббле Спаце Телесцопе: I. Мониторинг глобал цханге анд импровед сурфаце пропертиес фром лигхт цурвес”. Астрономицал Јоурнал 139 (3): 1117–1127. Бибцоде 2010AJ....139.1117B. ДОИ:10.1088/0004-6256/139/3/1117. 
  102. ↑ 102,0 102,1 Буие, Марц W.. „Плуто мап информатион”. Приступљено 10 Фебруарy 2010. 
  103. ↑ Виллард, Раy; Буие, Марц W. (4 Фебруарy 2010). „Неw Хуббле Мапс оф Плуто Схоw Сурфаце Цхангес”. Неwс Релеасе Нумбер: СТСцИ-2010-06. Приступљено 10 Фебруарy 2010. 
  104. ↑ 104,0 104,1 Буие, Марц W.; Грундy, Wиллиам M.; Yоунг, Елиот Ф. и др.. (2010). „Плуто анд Цхарон wитх тхе Хуббле Спаце Телесцопе: II. Ресолвинг цхангес он Плуто'с сурфаце анд а мап фор Цхарон”. Астрономицал Јоурнал 139 (3): 1128–1143. Бибцоде 2010AJ....139.1128B. ДОИ:10.1088/0004-6256/139/3/1128. 
  105. ↑ „Тхе Инсиде Сторy”. плуто.јхуапл.еду – НАСА Неw Хоризонс миссион сите. Јохнс Хопкинс Университy Апплиед Пхyсицс Лабораторy. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-05. Приступљено 15 Фебруарy 2014. 
  106. ↑ Миллис, Роберт L.; Wассерман, Лаwренце Х.; Франз, Отто Г. и др.. (1993). „Плуто'с радиус анд атмоспхере – Ресултс фром тхе ентире 9 Јуне 1988 оццултатион дата сет”. Ицарус 105 (2): 282. Бибцоде 1993Icar..105..282M. ДОИ:10.1006/icar.1993.1126. 
  107. ↑ 107,0 107,1 107,2 107,3 Броwн, Мицхаел Е. (22 Новембер 2010). „Хоw биг ис Плуто, анywаy?”. Мике Броwн'с Планетс. Приступљено 9 Јуне 2015.  (Францк Марцхис он 8 Новембер 2010)
  108. ↑ Yоунг, Елиот Ф.; Бинзел, Рицхард П. (1994). „А неw детерминатион оф радии анд лимб параметерс фор Плуто анд Цхарон фром мутуал евент лигхтцурвес”. Ицарус 108 (2): 219–224. Бибцоде 1994Icar..108..219Y. ДОИ:10.1006/icar.1994.1056. 
  109. ↑ 109,0 109,1 Yоунг, Елиот Ф.; Yоунг, Леслие А.; Буие, Марц W. (2007). „Плуто'с Радиус”. Америцан Астрономицал Социетy, ДПС меетинг Но. 39, #62.05; Буллетин оф тхе Америцан Астрономицал Социетy 39: 541. Бибцоде 2007DPS....39.6205Y. 
  110. ↑ Залуцха, Ангела M.; Гулбис, Аманда А. С.; Зху, Xун и др.. (2011). „Ан аналyсис оф Плуто оццултатион лигхт цурвес усинг ан атмоспхериц радиативе-цондуцтиве модел”. Ицарус 211 (1). Бибцоде 2011Icar..211..804Z. ДОИ:10.1016/j.icarus.2010.08.018. 
  111. ↑ 111,0 111,1 Леллоуцх, Еммануел; де Бергх, Цатхерине; Сицардy, Бруно и др.. (13 Марцх 2014). „Еxплоринг тхе спатиал, темпорал, анд вертицал дистрибутион оф метхане ин Плуто'с атмоспхере”. Ицарус. арXив:1403.3208. Бибцоде 2015Icar..246..268L. ДОИ:10.1016/j.icarus.2014.03.027. 
  112. ↑ Давиес, Јохн (2001). „Беyонд Плуто (еxтрацт)”. Роyал Обсерваторy, Единбургх. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  113. ↑ Цлосе, Лаирд M.; Мерлине, Wиллиам Ј.; Тхолен, Давид Ј. и др.. (2000). „Адаптиве оптицс имагинг оф Плуто–Цхарон анд тхе дисцоверy оф а моон ароунд тхе Астероид 45 Еугениа: тхе потентиал оф адаптиве оптицс ин планетарy астрономy”. Процеедингс оф тхе Интернатионал Социетy фор Оптицал Енгинееринг (Еуропеан Соутхерн Обсерваторy) 4007: 787–795. Бибцоде 2000SPIE.4007..787C. ДОИ:10.1117/12.390379. 
  114. ↑ Цросwелл, Кен (1992). „Нитроген ин Плуто'с Атмоспхере”. Приступљено 27 Април 2007. 
  115. ↑ Леллоуцх, Еммануел; Сицардy, Бруно; де Бергх, Цатхерине и др.. (2009). „Плуто'с лоwер атмоспхере струцтуре анд метхане абунданце фром хигх-ресолутион спецтросцопy анд стеллар оццултатионс”. Астрономy анд Астропхyсицс 495 (3): Л17–Л21. арXив:0901.4882. Бибцоде 2009A&A...495L..17L. ДОИ:10.1051/0004-6361/200911633. 
  116. ↑ Тхан, Кер (2006). „Астрономерс: Плуто цолдер тхан еxпецтед”. Спаце.цом (виа ЦНН.цом). Приступљено 30 Новембер 2011. 
  117. ↑ 117,0 117,1 Леллоуцх, Еммануел; Сицардy, Бруно; де Бергх, Цатхерине (2009). „Плуто'с лоwер атмоспхере струцтуре анд метхане абунданце фром хигх-ресолутион спецтросцопy анд стеллар оццултатионс”. 
  118. ↑ Бритт, Роберт Роy (2003). „Пуззлинг Сеасонс анд Сигнс оф Wинд Фоунд он Плуто”. Спаце.цом. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-09. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  119. ↑ Гуглиотта, Гуy (1 Новембер 2005). „Поссибле Неw Моонс фор Плуто”. Wасхингтон Пост. Приступљено 10 Оцтобер 2006. 
  120. ↑ „НАСА'с Хуббле Дисцоверс Анотхер Моон Ароунд Плуто”. НАСА. 20 Јулy 2011. Приступљено 20 Јулy 2011. 
  121. ↑ „Хуббле Дисцоверс а Фифтх Моон Орбитинг Плуто”. СТСцИ. 11. 7. 2012. 
  122. ↑ Wалл, Мике (11.7. 2012). „Плуто Хас а Фифтх Моон, Хуббле Телесцопе Ревеалс”. Спаце.цом. 
  123. ↑ Буие, M.; Тхолен, D.; Грундy, W. (2012). „Тхе Орбит оф Цхарон ис Цирцулар”. Тхе Астрономицал Јоурнал 144: 15. Бибцоде 2012AJ....144...15B. ДОИ:10.1088/0004-6256/144/1/15. ИССН 0004-6256. 
  124. ↑ 124,0 124,1 124,2 124,3 Схоwалтер, M. Р.; Хамилтон, D. П. (3.6. 2015). „Ресонант интерацтионс анд цхаотиц ротатион оф Плуто’с смалл моонс”. Натуре 522 (7554): 45–49. Бибцоде 2015Natur.522...45S. ДОИ:10.1038/nature14469. 
  125. ↑ Стерн, С. Алан; Wеавер, Харолд А., Јр.; Стеффл, Андреw Ј. и др.. (2006). „Цхарацтеристицс анд Оригин оф тхе Qуадрупле Сyстем ат Плуто”. Натуре 439 (7079): 946–948. арXив:astro-ph/0512599. Бибцоде 2006Natur.439..946S. ДОИ:10.1038/nature04548. ПМИД 16495992. 
  126. ↑ Wитзе, Алеxандра (2015). „Плуто’с моонс мове ин сyнцхронy”. Натуре. ДОИ:10.1038/nature.2015.17681. 
  127. ↑ Матсон, Ј. (11. 7. 2012). „Неw Моон фор Плуто: Хуббле Телесцопе Спотс а 5тх Плутониан Сателлите”. Сциентифиц Америцан wеб сите. 
  128. ↑ Рицхардсон, Дерек C.; Wалсх, Кевин Ј. (2005). „Бинарy Минор Планетс”. Аннуал Ревиеw оф Еартх анд Планетарy Сциенцес 34 (1): 47–81. Бибцоде 2006AREPS..34...47R. ДОИ:10.1146/annurev.earth.32.101802.120208. 
  129. ↑ Сицардy, Бруно; Беллуцци, Аурéлие; Гендрон, Éриц и др.. (2006). „Цхарон'с сизе анд ан уппер лимит он итс атмоспхере фром а стеллар оццултатион”. Натуре 439 (7072): 52–4. Бибцоде 2006Natur.439...52S. ДОИ:10.1038/nature04351. ПМИД 16397493. 
  130. ↑ Yоунг, Леслие А. (1997). „Тхе Онце анд Футуре Плуто”. Соутхwест Ресеарцх Институте, Боулдер, Цолорадо. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  131. ↑ „Цхарон: Ан ице мацхине ин тхе ултимате дееп фреезе”. Гемини Обсерваторy Неwс Релеасе. 2007. Приступљено 18 Јулy 2007. 
  132. ↑ „НАСА'с Хуббле Финдс Плуто’с Моонс Тумблинг ин Абсолуте Цхаос”. 
  133. ↑ „Плуто'с моонс аре евен wеирдер тхан тхоугхт”. 
  134. ↑ „Плуто'с моонс данце то а рандом беат”. 
  135. ↑ „ХубблеСите – НеwсЦентер – Хуббле Финдс Тwо Цхаотицаллy Тумблинг Плуто Моонс (06/03/2015) – Интродуцтион”. хубблесите.орг. Архивирано из оригинала на датум 2016-12-19. Приступљено 2015-07-16. 
  136. ↑ „Муцх адо абоут Плуто”. 1999. Архивирано из оригинала на датум 2017-05-16. Приступљено 2015-07-16. 
  137. ↑ Тхе Мицхиган Тецхниц Волумес 78–79. Университy оф Мицхиган. 1959. стр. 101. 
  138. ↑ Схеппард, Сцотт С.; Трујилло, Цхадwицк А.; Удалски, Андрзеј и др.. (2011). „А Соутхерн Скy анд Галацтиц Плане Сурвеy фор Бригхт Куипер Белт Објецтс”. Астрономицал Јоурнал 142 (4). арXив:1107.5309. Бибцоде 2011AJ....142...98S. ДОИ:10.1088/0004-6256/142/4/98. 
  139. ↑ „Цолоссал Цоусин то а Цомет?”. плуто.јхуапл.еду – НАСА Неw Хоризонс миссион сите. Јохнс Хопкинс Университy Апплиед Пхyсицс Лабораторy. Архивирано из оригинала на датум 2014-11-13. Приступљено 15 Фебруарy 2014. 
  140. ↑ Тyсон, Неил деГрассе (1999). „Плуто Ис Нот а Планет”. Тхе Планетарy Социетy. Архивирано из оригинала на датум 27 Септембер 2011. Приступљено 30 Новембер 2011. 
  141. ↑ "Нине Реасонс Wхy Плуто Ис а Планет" аутор: Пхилип Метзгер
  142. ↑ „Нептуне'с Моон Тритон”. Тхе Планетарy Социетy. Архивирано из оригинала на датум 10 Децембер 2011. Приступљено 30 Новембер 2011. 
  143. ↑ Јеwитт, Давид C. (2004). „Тхе Плутинос”. Университy оф Хаwаии. Архивирано из оригинала на датум 2007-04-19. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  144. ↑ Хахн, Јосепх M. (2005). „Нептуне'с Мигратион инто а Стирред–Уп Куипер Белт: А Детаилед Цомпарисон оф Симулатионс то Обсерватионс”. Саинт Марy'с Университy. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-23. Приступљено 5 Марцх 2008. 
  145. ↑ 145,0 145,1 Левисон, Харолд Ф.; Морбиделли, Алессандро; Ван Лаерховен, Цхриста и др.. (2007). „Оригин оф тхе Струцтуре оф тхе Куипер Белт дуринг а Дyнамицал Инстабилитy ин тхе Орбитс оф Уранус анд Нептуне”. Ицарус 196 (1): 258. арXив:0712.0553. Бибцоде 2008Icar..196..258L. ДОИ:10.1016/j.icarus.2007.11.035. 
  146. ↑ Малхотра, Рену (1995). „Тхе Оригин оф Плуто'с Орбит: Имплицатионс фор тхе Солар Сyстем Беyонд Нептуне”. Астрономицал Јоурнал 110: 420. арXив:astro-ph/9504036. Бибцоде 1995AJ....110..420M. ДОИ:10.1086/117532. 
  147. ↑ „Тхис монтх Плуто'с аппарент магнитуде ис м=14.1. Цоулд wе сее ит wитх ан 11" рефлецтор оф фоцал ленгтх 3400 мм?”. Сингапоре Сциенце Центре. 2002. Архивирано из оригинала на датум 2005-11-11. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  148. ↑ Yоунг, Елиот Ф.; Бинзел, Рицхард П.; Цране, Кеенан (2000). „А Тwо-Цолор Мап оф Плуто Басед он Мутуал Евент Лигхтцурвес”. Буллетин оф тхе Америцан Астрономицал Социетy (АА(СwРИ), АБ(M.I.Т.), АЦ (Боулдер Хигх Сцхоол)) 32: 1083. Бибцоде 2000DPS....32.4601Y. 
  149. ↑ Буие, Марц W.; Тхолен, Давид Ј.; Хорне, Кеитх (1992). „Албедо мапс оф Плуто анд Цхарон: Инитиал мутуал евент ресултс”. Ицарус 97 (2): 221–227. Бибцоде 1992Icar...97..211B. ДОИ:10.1016/0019-1035(92)90129-U. 
  150. ↑ 150,0 150,1 Буие, Марц W.. „Хоw тхе Плуто мапс wере маде”. Приступљено 10 Фебруарy 2010. 
  151. ↑ „Воyагер Фреqуентлy Аскед Qуестионс”. Јет Пропулсион Лабораторy. 14 Јануарy 2003. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-21. Приступљено 8 Септембер 2006. 
  152. ↑ Собел, Дава (1993). „Тхе ласт wорлд”. Дисцовер магазине. Приступљено 13 Април 2007. 
  153. ↑ Wиллиамс, Давид Р. (2005). „Плуто Куипер Еxпресс”. НАСА Годдард Спаце Флигхт Центер. Приступљено 26 Марцх 2007. 
  154. ↑ Бритт, Роберт Роy (2003). „Плуто Миссион а Го! Инитиал Фундинг Сецуред”. спаце.цом. Архивирано из оригинала на датум 2010-08-23. Приступљено 13 Април 2007. 
  155. ↑ Стерн, С. Алан (2006). „Хаппy 100тх Биртхдаy, Цлyде Томбаугх”. Соутхwест Ресеарцх Институте. Архивирано из оригинала на датум 2007-04-15. Приступљено 13 Април 2007. 
  156. ↑ „Неw Хоризонс, Нот Qуите то Јупитер, Макес Фирст Плуто Сигхтинг”. плуто.јхуапл.еду – НАСА Неw Хоризонс миссион сите. Јохнс Хопкинс Университy Апплиед Пхyсицс Лабораторy. 28 Новембер 2006. Архивирано из оригинала на датум 2017-11-27. Приступљено 29 Новембер 2011. 
  157. ↑ „Хаппy Биртхдаy Цлyде Томбаугх: Неw Хоризонс Ретурнс Неw Имагес оф Плуто”. плуто.јхуапл.еду – НАСА Неw Хоризонс миссион сите. Јохнс Хопкинс Университy Апплиед Пхyсицс Лабораторy. 4.2. 2015. 
  158. ↑ Хелп ус пут намес он тхе мапс оф Плуто анд Цхарон!
  159. ↑ Броwн, Дwаyне; Буцклеy, Мицхаел (29.4. 2015). „НАСА’с Неw Хоризонс Детецтс Сурфаце Феатурес, Поссибле Полар Цап он Плуто”. Натионал Аеронаутицс анд Спаце Администратион. 
  160. ↑ НАСА (2015). „Тимелине”. Неw Хоризонс Неwс Центер, Јохнс Хопкинс Апплиед Пхyсицс Лабораторy. 
  161. ↑ Морринг, Јр., Франк (29. 4. 2015). „Неw Хоризонс Деливеринг Плуто Имагерy Wитх Беттер Ресолутион Тхан Хуббле”. авиатионwеек.цом. 
  162. ↑ Стеффл, Андреw Ј.; Стерн, С. Алан (2007). „Фирст Цонстраинтс он Рингс ин тхе Плуто Сyстем”. Тхе Астрономицал Јоурнал 133 (4): 1485–1489. арXив:astro-ph/0608036. Бибцоде 2007AJ....133.1485S. ДОИ:10.1086/511770. 
  163. ↑ „Тхесе аре тхе бест пхотос оф Плуто yоу маy сее ин децадес: НАСА”. Тхе Индиан Еxпресс. 5.12. 2015. 
  164. ↑ Ирене Клотз (17. 3. 2016). „Плуто Пробаблy Хас ан Оцеан Ундер итс Сурфаце”. неwс.дисцоверy.цом. Архивирано из оригинала на датум 2016-04-21. Приступљено 2016-04-19. 
  165. ↑ Поwелл, Јамес; Маисе, Георге; Паниагуа, Јохн (8–15 Марцх 2003). Плуто Орбитер/ландер/сампле ретурн миссионс усинг тхе МИТЕЕ нуцлеар енгине. Иеееxплоре.иеее.орг. ДОИ:10.1109/AERO.2003.1235077. ИСБН 0-7803-7651-X. Приступљено 22 Новембер 2011. 

Екстерни линкови

уреди


Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pluton&oldid=42095318”