Ракетирање Загреба

Ракетирање Загреба односи се на два артиљеријска напада Српске војске Крајине (СВК) на средиште Загреба уз помоћ "Оркана" M-87, самоходног далекометног вишецијевног бацача ракета. Два напада убила су седам а ранила преко двјесто особа те направила велику штету, а одвила су се 2. и 3. свибња 1995., тијеком Рата у Хрватској. Мотив је била освета СВК због операције Бљесак. Загреб је био највећи град захваћен тим нападом тијеком рата, а приликом напада кориштене су касетне бомбе.

Ракетирање Загреба
Карта Загреба
Локација	Загреб, Хрватска
Координате	45°48′0″Н 15°58′12″W
Датум	2.-3. V. 1995.
Мета	Насумични напад на цивиле
Оружје	Вишецијевни бацач ракета Оркан 262 мм са касетним бомбама
Мртвих	7
Рањених	200
Починитељи	Српска војска Крајине
Починитељ	Милан Мартић, Милан Челекетић
Мотив	освета због операције Бљесак

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) је окарактеризирао овај напад као злочин против човјечности те је осудио Милана Мартића, бившег предсједника Републике Српске Крајине. Првоступањском пресудом био је осуђен и Момчило Перишић, али је правомоћном пресудом ослобођен свих оптужби.

Увод

1. свибња 1995. оружане снаге Хрватске су тијеком операције Бљесак успијеле преузети западну Славонију од Републике Српске Крајине (РСК) и вратити тај териториј под хрватску власт. Истог дана, одржан је састанак између, предсједника РСК Милана Мартића, заповједника Главног штаба СВК Милана Челекетића, предсједника владе и других министара у влади РСК. У 13:00 сати тог дана, Милан Челекетић, је наредио да се отвори ватра артиљеријом по Сиску, те јединици M-87 "Оркан" из састава СВК наредио да буде спремна за употребу по његовом наређењу и издао јој упутство да оде са подручја Книна и да до 14:00 сати тог дана заузме положаје у Војнићу, 50 километара јужно од Загреба. У 17:00 на Сисак је отворена артиљеријска ватра. Разлог за напад била је жеља да се изврши освета за напад хрватских снага у западној Славонији. У нападу су кориштене касетне бомбе.

Напад на Загреб

Напади 2. свибња

Бацач ракета Оркан M-87

Идућег дана, 2. свибња 1995., ракете СВК-а су у поподневним сатима погодиле центар Загреба, укључујући: Строссмаyеров трг, улицу Матице Хрватске, Петрињску улицу, Бошковићеву улицу, Мразовићеву улицу, Драшковићеву улицу, крижање Влашке и Драшковићеве улице те зграду школе у Крижанићевој улици, затим Плесо код Аеродрома, као и сам аеродром. Приликом гранатирања тог дана рањено је 146 а погинуло петоро људи:

1. Дамир Драчић задобио је повреде гелером док је био у аутомобилу. Његово тијело је пронађено како лежи на тротовару у Влашкој улици.
2. Ана Мутевелић је погинула када је погођен трамвај на раскрижју Драшковићеве и Влашке улице.
3. Стјепан Крхен је задобио више повреда на тијелу од гелера који су пали на њега, на прсима и ногама и одмах је подлегао тим ранама. Пронађен је у дворишту зграде бр. 41 у Влашкој улици.
4. Иванка Ковач је умрла на трауматолошкој клиници у Драшковићевој улици од повреда које је задобила на неких 700 метара удаљености од болнице. Установљено је да су узрок смрти биле експлозивне ране које је задобила у предјелу главе, трупа и удова.
5. Иван Бродар је повријеђен у Драшковићевој улици, а тим повредама је подлегао након два дана. Имао је 77 година, а задобио је вишеструке трауме главе, прса и доњих удова.

Напади 3. свибња

Идућег дана, СВК је поновно без упозорења испалио неколико пројектила насумично у сам центар Загреба у 12:10 сати. Међу њима, ракете су пале и на ХНК. Иако је било мање људи на улицама због напада претходног дана, у гранатирању Загреба 3. свибња рањено је 54 а погинуле двије особе:

1. Лука Скрачић задобио је експлозивну повреду главе кад му се у мозак забио гелер. Пао је у кому те је на крају умро од упале плућа, која је била посљедица задобивених повреда.
2. Иван Маркулин, пиротехничар и полицијски службеник, погинуо је када је касетна бомбица коју је покушавао деактивирати експлодирала пред Дјечјом болницом у Клаићевој улици. Иако је био полицајац, у тренутку смрти није активно судјеловао у непријатељствима.

M-87 "Оркан" је невођени пројектил, који се у војне сврхе користи углавном за гађање живе силе и оклопних возила. Свака ракета може имати касетну бојеву главу са 288 такозваних бомбица или са 24 протуоклопне мине. Свака бомбица садржавала је 420 куглица промјера 3 мм. Бомбице су на висини од 800-1.000 м експлодирале изнад Загреба, те распршили куглице. Највећи домет оруђа M-87 "Оркан" био је 50 километара. Свака куглица имала је убојити домет од десет метара.

Са 750.000 становника, Загреб је био највећи град дотад захваћен разарањем Југословенским ратовима. Укупна штета настала чишћењем тисуће распршених бомбица по улицама града и поправка зграда процијењена је на 20 милијуна куна (3,4 милијуна $).

Након напада

Спомен плоча на пале и рањене студенте Академије драмске умјетности и балетне умјетнике ХНК

Милан Мартић је на телевизији признао да је наредио гранатирање Загреба. 3. свибња 1995. је јавно пред камерама рекао:

За ово што је Туђман направио према вама овдје, протумјеру, ми смо бомбардовали све њихове градове: и Сисак више пута, и Карловац, и Загреб и јуче и данас, то је направљено ради вас [...] Данас је био услиједио ултиматум: уколико буду и даље нападали наше снаге у окружењу, послије тога тучемо и даље Загреб, тучемо, разарамо њихове градове.

– Милан Мартић

Милан Мартић је пријетио да ће наставити ракетирати Загреб ако њихови увјети не буду испуњени и говорио о "снажним ракетним нападима на Загреб у којима ће страдати 100.000 људи". У једном чланку објављеном 24. ожујка 1995. године у српском часопису Аргумент наводи да је Милан Челекетић рекао сљедеће: "Ми сигурно нећемо пропустити прилику – ако дође до усташке агресије – да их ударимо по најболнијим местима. Зна се која су то места и зна се шта највише боли. Боле тргови градова, а зна се ко се ту налази. Цивили. Ја сам то већ једном изјавио, па сам мало био и критикован. Е сад, неки питају – који тргови и којих градова – ја одговарам да је то војна тајна. То ћемо ми одредити и мислим да ћемо бити прецизни. Тешко је овакве речи изговарати јер на трговима су, као што рекох, цивили, недужан свет. Али, ако смо у рату, а јесмо, и то гадном, њиховом кривицом, пре свега, онда ту милости неће бити."

Петер Галбраитх, амерички велепосланик у Хрватској, је осудио напад и назвао га "дивљачким чином".

Суђење у Хаагу

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) оптужио је Милана Мартића исте године, 1995., за ратне злочине, да би касније проширио оптужницу и на друге злочине по Хрватској. Мартић се добровољно предао 2002. Због злочина против човјечности, 2007. осуђен је на казну затвора од 35 година.

Момчило Перишић, начелник генералштаба Војске Југославије (ВЈ), такођер је оптужен за помагање и подржавање напада на Загреб јер је из СРЈ тајно опскрбљивао СВК оружјем те "изнајмљивао" војнике и официре ВЈ, међу којима је био и Челекетић. Испрва је 2011. осуђен на 27 година затвора, али је правомоћном пресудом 2013. ослобођен свих оптужби.

Претресно веће подсјећа да се закључак о непосредном нападу на цивиле може извући из неселективног карактера употребљеног оружја. Претресно вијеће је већ раније утврдило да се оружјем M-87 "Оркан" не могу гађати конкретни појединачни циљеви. Претресно вијеће је такођер утврдило да су ти напади имали за посљедицу смрт и тешке повреде цивилног становништва. Имајући посебно у виду карактеристике оружја M-87 "Оркан" и закључак да је Милану Мартићу било познато дјеловање тог оружја, Претресно вијеће закључује да је Милан Мартић хотимично издвојио цивилно становништво Загреба за циљ овог напада.

– МКСЈ у пресуди против Мартића

Повезано

• Бомбардирање Банских двора

Извори

Литература

• ББЦ Неwс (28. вељаче 2013). „Момцило Перисиц: Yугослав армy цхиеф цонвицтион овертурнед”. ббц.цо.ук. Приступљено 8. ожујка 2013. 
• Рогер Цохен (4. свибња 1995). „Ребел Сербс Поунд Загреб фор Сецонд Даy”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 8. ожујка 2013. 
• Хуман Ригхтс Wатцх (22.11. 2010). „Меетинг тхе Цхалленге – I. Тхе Тецхнологицал Еволутион анд Еарлy Пролифератион анд Усе оф Цлустер Мунитион”. 
• Јакелић, Ивана (6. ожујка 2013). „За ракетирање Загреба у одсутности ће се судити Челекетићу”. Вечерњи лист. 
• „Тужитељ против Милана Мартића - Пресуда”. Међународни кривични суд за бившу Југославију. 12. липња 2007. Приступљено 20. просинца 2012. 
• „Тужитељ против Момчила Перишића - Пресуда”. Међународни кривични суд за бившу Југославију. 6. рујна 2011.. Приступљено 20. просинца 2012. 
• Wилкинсон, Трацy (3. свибња 1995). „Серб Роцкетс Хит Загреб, Соw Террор”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 8. ожујка 2013. 

Вањске повезнице

• 14. годишњица ракетирања Загреба
• Миле Новаковић у Хаагу: Ракетирање Загреба 1995. било је неморално и неоправдано