[go: nahoru, domu]

Универзитет у Виргинији

Универзитет у Виргинији (енгл. Университy оф Виргиниа, кратица: УВА) је јавни универзитет у граду Цхарлоттесвиллеу, у америчкој савезној држави Виргинији. Замислио га је и дизајнирао 1819. године Тхомас Јефферсон (1743–1826), аутор Америчке декларације о неовисности и трећи предсједник САД-а, који је био такођер и талентирани архитект. Изворно управно тијело УВА су чинили бивши амерички предсједници Тхомас Јефферсон, Јамес Мадисон и Јамес Монрое. Посјед на којем је настао универзитет је био у власништву Монроеа, у чијем дому и одвјетничком уреду је данас смјештен резиденцијални дио универзитета[4].

Универзитет у Виргинији
(en) Университy оф Виргиниа
Лого универзитета
Ротунда универзитета
Хисторија
ОснивачТхомас Јефферсон
Оснивање1819.
Генерално
Врстајавни
Буџетски издатак7,5 милијарди УСД[1]
Буџет2,7 милијарди УСД
Администрација
ПредсједникТереса А. Сулливан
Академско особље2102
Студенти
Број студената
  – додипломци
  – дипломци

14.898[2]
6340[2]
Бојеплава и наранчаста[3]
         
СпортовиНЦАА Дивисион I: АЦЦ
25 екипа (12 мушких, 13 женских)
НадимакВиргиниа Цавалиерс, Wахоос
МаскотаЦавалиер
УдружењаААУ, АПЛУ, ОРАУ, УРА, СУРА
Локација
Сједиште
  – град
  – савезна држава
  – држава

Цхарлоттесвилле
Виргиниа
 САД
Кампуссубурбани (6,81 км²)
Координате38°2′4″Н78°30′15″W
Службене странице
www.виргиниа.еду
Монтицелло и Универзитет у Виргинији у Цхарлоттесвиллеу
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 САД


Универзитет у Виргинији на мапи Сједињених Држава
Универзитет у Виргинији
Универзитет у Виргинији
Локација Универзитета у Виргинији на подручју САД-а
Регистриран:1987. (11. засједање)
Врста:Културно добро
Мјерило:и, ив, ви
Угроженост:-
Референца:УНЕСЦО

Тхомас Јефферсон је дизајнирао Универзитет у Виргинији у духу неокласицизма и начелима паладијанизма, те га је називао Академско село (Ацадемицал Виллаге). Њезина јединствена архитектура заснована на рјечнику класичне антике симболизира тежње новоосноване америчке републике као насљеднице еуропске традиције, али и најављује културни експеримент тзв. колонијалне архитектуре зреле државе. Због тога је виргинијски универзитет, заједно с приватном Јефферсоновом вилом Монтицелло, уписано на УНЕСЦОпопис мјеста свјетске баштине у Америци 1987. године[5].

Травњак универзитета у Виргинији

Хисторија

уреди
 
Тлоцрт универзитета из 1826. године, темељен на Јефферсоновом цртежу

Земљиште за изградњу универзитета су 1788. године је купио ратни ветеран Јамес Монрое, који ће касније постати пети предсједник САД-а. Године 1817. одбор је откупио земљиште од Монроеа, када је он био предсједник, и под водством Јефферсона започела је градња која је довршена 1819. год. Настава на универзитету је започела 1825. године. За разлику од осталих универзитета која су тада нудили само три студија: медицину, право и теологију, Универзитет у Виргинији је нудио и студије астрономије, филозофије, политологије, архитектуре и других инжењерских дисциплина. Била је то прва образовна институција која је нудила студије модерних академских дисциплина[6]. Још прогресивнији корак је био потпуно одвајање образовања од религије. Године 1826. Јамес Мадисон, четврти предсједник САД-а је постао ректор универзитета, а Јефферсон је био у управном одбору, све до своје смрти.

Wиллиам Фаулкнер, добитник Нобелове награде и Пулитзерове награде, постао је предавач и конзултант на универзитету 1957. године, што је остао до своје смрти 1962. године. Браћа Јохн Ф. и Роберт Ф. Кеннедy су походили универзитет 1958. године, а 1960. и Мартин Лутхер Кинг. Универзитет су посјетили и краљица Елизабета II. 1976. и Десмонд Туту 1998. године.

Године 2012. У.С. Неwс & Wорлд Репорт је рангирао Виргинијски универзитет на друго мјесто свих јавних универзитета у САД-у и 25. понајбоље у држави[7]. Спортисти УВА се натјечу у 23 спорта, а у укупном поретку америчких универзитета (НАЦДА Дирецторс' Цуп) су остварили треће мјесто 2010. године[8].

Одлике

уреди

Универзитет у Виргинији је ремек-дјело и изванредан примјер великих образовних институција из времена просвјетитељства. Оно је било посљедње архитектонско и најамбициозније Јефферсоново дјело. Упуштајући се у овај пројект утемељен на образовним идеалима енциклопедизма и демокрације, Јефферсон је напустио планове старијих факултета у Великој Британији и САД-у. Његов остварени план „академског села” је инспириран хигијенским начелима градитеља болница и масом симболично дочарава хијерерхију и понављање облика.

Његова Ротунда, која је копија римског Пантеона у пола његове величине, се уздиже изнад књижнице и доминира цијелим комплексом. У десет павиљона с обје стране књижнице налазило се десет професора који су водили неовисне школе, те је намјера била да својим особитим обликовањем представљају енциклопедију класичне и неокласичне архитектуре. На кату изнад учионица биле су стамбене просторије професора и 54 собе за ученике. Колонада у приземљу која их све повезује је служила као ујединитељ цјелокупног простора.

Зграда на самом југу комплекса је додана касније и непотребно је затворила овај славодобитни простор.

Истакнути студенти

уреди
 
Дворана дипломаната

Од особа које су дипломирале на Универзитету у Виргинији истичу се:

Универзитет су похађали и:

Извори

уреди
  1. „УВА Аннуал Репорт”. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-28. Приступљено 2016-01-01. 
  2. 2,0 2,1 „Цуррент Он-Гроундс Енроллмент”. Архивирано из оригинала на датум 2014-09-03. Приступљено 2016-01-01. 
  3. „Грапхиц Стандардс — Университy оф Виргиниа”. Тхе Грапхиц Идентитy фор тхе Университy оф Виргиниа. 14. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2016-01-02. Приступљено 2016-01-01. 
  4. Универзитет у Виргинији Архивирано 2012-07-09 на Wаyбацк Мацхине-у на ХистАрцх (en) Преузето 26. 9. 2012.
  5. Монтицелло анд тхе Университy оф Виргиниа ин Цхарлоттесвилле на службеним страницама УНЕСЦО-а (en) Преузето 26. 9. 2012.
  6. Думас Малоне, Јефферсон анд Хис Тиме: Тхе Саге оф Монтицелло, стр. 417.-418.
  7. Бест Цоллегес 2012: Топ Публиц Сцхоолс Архивирано 2016-03-03 на Wаyбацк Мацхине-у, УС Неwс анд Wорлд Репорт (en) Преузето 26. 9. 2012.
  8. НАЦДА Дирецторс' Цуп 2010.[мртав линк] (en) Преузето 26. 9. 2012.

Вањске везе

уреди