Универзитет у Виргинији
Универзитет у Виргинији (енгл. Университy оф Виргиниа, кратица: УВА) је јавни универзитет у граду Цхарлоттесвиллеу, у америчкој савезној држави Виргинији. Замислио га је и дизајнирао 1819. године Тхомас Јефферсон (1743–1826), аутор Америчке декларације о неовисности и трећи предсједник САД-а, који је био такођер и талентирани архитект. Изворно управно тијело УВА су чинили бивши амерички предсједници Тхомас Јефферсон, Јамес Мадисон и Јамес Монрое. Посјед на којем је настао универзитет је био у власништву Монроеа, у чијем дому и одвјетничком уреду је данас смјештен резиденцијални дио универзитета[4].
Универзитет у Виргинији | |
---|---|
(en) Университy оф Виргиниа | |
Хисторија | |
Оснивач | Тхомас Јефферсон |
Оснивање | 1819. |
Генерално | |
Врста | јавни |
Буџетски издатак | 7,5 милијарди УСД[1] |
Буџет | 2,7 милијарди УСД |
Администрација | |
Предсједник | Тереса А. Сулливан |
Академско особље | 2102 |
Студенти | |
Број студената – додипломци – дипломци | 14.898[2] 6340[2] |
Боје | плава и наранчаста[3] |
Спортови | НЦАА Дивисион I: АЦЦ 25 екипа (12 мушких, 13 женских) |
Надимак | Виргиниа Цавалиерс, Wахоос |
Маскота | Цавалиер |
Удружења | ААУ, АПЛУ, ОРАУ, УРА, СУРА |
Локација | |
Сједиште – град – савезна држава – држава | Цхарлоттесвилле Виргиниа САД |
Кампус | субурбани (6,81 км²) |
Координате | |
Службене странице | |
www |
Монтицелло и Универзитет у Виргинији у Цхарлоттесвиллеу | |
---|---|
Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
САД
| |
Регистриран: | 1987. (11. засједање) |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | и, ив, ви |
Угроженост: | - |
Референца: | УНЕСЦО |
Тхомас Јефферсон је дизајнирао Универзитет у Виргинији у духу неокласицизма и начелима паладијанизма, те га је називао Академско село (Ацадемицал Виллаге). Њезина јединствена архитектура заснована на рјечнику класичне антике симболизира тежње новоосноване америчке републике као насљеднице еуропске традиције, али и најављује културни експеримент тзв. колонијалне архитектуре зреле државе. Због тога је виргинијски универзитет, заједно с приватном Јефферсоновом вилом Монтицелло, уписано на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Америци 1987. године[5].
Хисторија
уредиЗемљиште за изградњу универзитета су 1788. године је купио ратни ветеран Јамес Монрое, који ће касније постати пети предсједник САД-а. Године 1817. одбор је откупио земљиште од Монроеа, када је он био предсједник, и под водством Јефферсона започела је градња која је довршена 1819. год. Настава на универзитету је започела 1825. године. За разлику од осталих универзитета која су тада нудили само три студија: медицину, право и теологију, Универзитет у Виргинији је нудио и студије астрономије, филозофије, политологије, архитектуре и других инжењерских дисциплина. Била је то прва образовна институција која је нудила студије модерних академских дисциплина[6]. Још прогресивнији корак је био потпуно одвајање образовања од религије. Године 1826. Јамес Мадисон, четврти предсједник САД-а је постао ректор универзитета, а Јефферсон је био у управном одбору, све до своје смрти.
Wиллиам Фаулкнер, добитник Нобелове награде и Пулитзерове награде, постао је предавач и конзултант на универзитету 1957. године, што је остао до своје смрти 1962. године. Браћа Јохн Ф. и Роберт Ф. Кеннедy су походили универзитет 1958. године, а 1960. и Мартин Лутхер Кинг. Универзитет су посјетили и краљица Елизабета II. 1976. и Десмонд Туту 1998. године.
Године 2012. У.С. Неwс & Wорлд Репорт је рангирао Виргинијски универзитет на друго мјесто свих јавних универзитета у САД-у и 25. понајбоље у држави[7]. Спортисти УВА се натјечу у 23 спорта, а у укупном поретку америчких универзитета (НАЦДА Дирецторс' Цуп) су остварили треће мјесто 2010. године[8].
Одлике
уредиУниверзитет у Виргинији је ремек-дјело и изванредан примјер великих образовних институција из времена просвјетитељства. Оно је било посљедње архитектонско и најамбициозније Јефферсоново дјело. Упуштајући се у овај пројект утемељен на образовним идеалима енциклопедизма и демокрације, Јефферсон је напустио планове старијих факултета у Великој Британији и САД-у. Његов остварени план „академског села” је инспириран хигијенским начелима градитеља болница и масом симболично дочарава хијерерхију и понављање облика.
Његова Ротунда, која је копија римског Пантеона у пола његове величине, се уздиже изнад књижнице и доминира цијелим комплексом. У десет павиљона с обје стране књижнице налазило се десет професора који су водили неовисне школе, те је намјера била да својим особитим обликовањем представљају енциклопедију класичне и неокласичне архитектуре. На кату изнад учионица биле су стамбене просторије професора и 54 собе за ученике. Колонада у приземљу која их све повезује је служила као ујединитељ цјелокупног простора.
Зграда на самом југу комплекса је додана касније и непотребно је затворила овај славодобитни простор.
Истакнути студенти
уреди
Од особа које су дипломирале на Универзитету у Виргинији истичу се:
|
Универзитет су похађали и:
|
Извори
уреди- ↑ „УВА Аннуал Репорт”. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-28. Приступљено 2016-01-01.
- ↑ 2,0 2,1 „Цуррент Он-Гроундс Енроллмент”. Архивирано из оригинала на датум 2014-09-03. Приступљено 2016-01-01.
- ↑ „Грапхиц Стандардс — Университy оф Виргиниа”. Тхе Грапхиц Идентитy фор тхе Университy оф Виргиниа. 14. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2016-01-02. Приступљено 2016-01-01.
- ↑ Универзитет у Виргинији Архивирано 2012-07-09 на Wаyбацк Мацхине-у на ХистАрцх (en) Преузето 26. 9. 2012.
- ↑ Монтицелло анд тхе Университy оф Виргиниа ин Цхарлоттесвилле на службеним страницама УНЕСЦО-а (en) Преузето 26. 9. 2012.
- ↑ Думас Малоне, Јефферсон анд Хис Тиме: Тхе Саге оф Монтицелло, стр. 417.-418.
- ↑ Бест Цоллегес 2012: Топ Публиц Сцхоолс Архивирано 2016-03-03 на Wаyбацк Мацхине-у, УС Неwс анд Wорлд Репорт (en) Преузето 26. 9. 2012.
- ↑ НАЦДА Дирецторс' Цуп 2010.[мртав линк] (en) Преузето 26. 9. 2012.
Вањске везе
уреди- Службена страница Архивирано 2007-06-30 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Университy оф Виргиниа Висуал Хисторy Цоллецтион Архивирано 2012-02-22 на Wаyбацк Мацхине-у