[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

modro

modro

modro (српски, ћир. модро)

[уреди]

Именица

[уреди]

modro, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Falco Falconidae Linnaeus[1]

Синоними:

  1. veliki soko [2] [1]
  2. golubar [3] [1]
  3. golubaš [4] [1]
  4. žestoki [5] [1]
  5. žestoki sokol [6] [1]
  6. zeleni soko [7] [1]
  7. karađuz [8] [1]
  8. koludraš [3] [1]
  9. koludruš [5] [1]
  10. kraljevski soko [8] [1]
  11. mali soko [9] [1]
  12. modri sokol [6] [1]
  13. modro [5] [1]
  14. plemeniti soko [10] [1]
  15. plemeniti sokol [11] [1]
  16. pravi soko [12] [1]
  17. prosti kobac [4] [1]
  18. putnički soko [13] [1]
  19. svračji soko [14] [1]
  20. siv soko [15] [1]
  21. sivi soko [16] [1]
  22. sivi sokol [17] [1]
  23. sivi soko tišnjićar [7] [1]
  24. skić [3] [1]
  25. soko [18] [1]
  26. soko golubar [19] [1]
  27. soko koludraš [20] [1]
  28. soko kosor [21] [1]
  29. soko putnik [8] [1]
  30. soko selac [22] [1]
  31. sokol [23] [1]
  32. sokol koludraš [6] [1]
  33. šahin [8] [1]


Хипероним:

  1. grlaš [15] [1]
  2. dogan [15] [1]
  3. kobac [24] [1]
  4. kraguj [19] [1]
  5. kragujak [19] [1]
  6. kraguljac [19] [1]
  7. lastavičar [21] [1]
  8. soko [25] [1]
  9. sokol [26] [1]
  10. sokolica [27] [1]
  11. sokolj [7] [1]
  12. šajin [28] [1]
  13. šahin [7] [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ 4,0 4,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 Гл. Елезовић, Соколари и соколарство, Стара Србија, Скопље 1923.
  9. ↑ Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
  10. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  11. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  12. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  13. ↑ Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  14. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  16. ↑ Јосиф Панчић, Јестаственица (за ученике велике школе), део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1864.
  17. ↑ Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, I, Српска краљевска академија, Београд 1888.
  18. ↑ Јосиф Пецић, Наука о животињама, Краљевско-српска државна штампарија, Београд 1884.
  19. ↑ 19,0 19,1 19,2 19,3 Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  20. ↑ Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  21. ↑ 21,0 21,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  22. ↑ Јосиф Валдхер, Фауна. ‒ Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Панчево 1886, 234‒239.
  23. ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  24. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  25. ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  26. ↑ Атанасије Стојковић, Физика, Будим 1803.
  27. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  28. ↑ А. Остојић, Прилог за народну номенклатуру, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година II, бр. 1, Загреб 1887, 119–129.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=modro&oldid=254097”