Јована С. Полић
| Јована Полић | |
|---|---|
| Датум рођења | 21. март 1981. |
| Место рођења | Ковин СФРЈ |
| Пребивалиште | Београд |
| Образовање | Факултет политичких наука |
| Универзитет | Београд |
| Занимање | новинарка |
Јована С. Полић (Ковин, 21. март 1981) је српска новинарка. Власница је и директорка Аудио и видео продукције "ЈСП" која послује од 2008. године. Ауторка је бројних интервјуа, репортажа, телевизијских прилога, емисија и ТВ филмова.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирала је на Факултету политичких наука, на смеру за новинаство и комуникологију. Од 2000. године, кад је уписала Факултет поличких наука, живи и ради у Београду.
Новинарску каријеру је започела крајем деведесетих година у локалном листу "Мој Ковин", који је био у власништву њеног оца, новинара Светозара Полића.[1]. Почетком двехиљадитих је радила у дневним новинама "Блиц", као и месечном часопису Статус чији је власник и главни и одговорни уредник био Славиша Лекић.[2] У Статусу је, као новинар и уредник, радила до 2013. године, кад је овај магазин затворен.
Телевизијску каријеру новинара започела је 2010. године радом на документарном серијалу Медији у Србији: хроника пропадања[3] у продукцији Статустеам-а.
Радила је, сем као новинарка, и као продуценткиња и редитељка више документарних серијала, емисија, ТВ филмова. Међу најзначајнијим су: Зоран Ђинђић: Хипотека, Медијски врисак, Пад хашких бегунаца, Лазар, Партократија: канцер демократије, ЦОРАX: цртање историје, Владалац,[4] Јунаци доба злог, "Ја, Александар: државни гамбит".
Од 2015 до 2019. године била је програмски директор Медија центра Београд.[5]
Јована Полић је критичар Александра Вучића и због тога често на мети хајки таблоида и других режимских медија.[6] Са колегама Сањом Лончар и Славишом Лекићем, ауторима документарног серијала Владалац, поднела је тужбу против председника Србије Александра Вучића, због, како је наведено у тужби, неистина и увреда које је изрекао на њихов рачун.[7] У међувремену, новинар Славиша Лекић је преминуо новембра 2021. године, а две године након емитовања Владаоца, у фебруару 2022. Александар Вучић је поднео тужбу против новинарки Јоване Полић и Сање Лончар.[8][9] Потом је, након одјека у јавности, повукао тужбу.[10] Суђење по тужби новинарки, и даље је у току, у Првом основном суду у Београду.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Деценија листа Мој Ковин | Ковин Експрес (арцхиве.орг)
- ^ „Против страха се не бори у четири зида - Интервју – Славиша Лекић - Недељник Време”. www.време.цом (на језику: српски). 2017-03-29. Приступљено 2023-11-28.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Медији у Србији - хроника пропадања”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2023-11-28.
- ^ Београд, Н1 (2020-02-17). „Полић: "Владалац" портрет Вучића и мозаик Србије данас”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-28.
- ^ www.новимагазин.рс (2017-11-27). „Округли сто о медијској писмености: Неопходно критичко мишљење за развој друштва”. Нови магазин (на језику: српски). Приступљено 2023-12-04.
- ^ Нова, Т. V. (2023-11-01). „"Вучић се плаши сопствене биографије": Новинарка и ауторка Јована Полић о филму "Ја, Александар: Држави гамбит"”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29.
- ^ „Продукцијска кућа и аутор филма "Владалац" тужиће Вучића и Информер - Политика - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2020-03-06. Приступљено 2023-11-28.
- ^ ФоНет (2023-03-17). „Вучић тужио новинарке због серијала "Владалац", емитованог на Н1”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29.
- ^ Савић, Данило (2023-03-17). „"Осетио је страх високог интензитета и патњу": Ово је Вучићева тужба против ауторки филма "Владалац"”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29.
- ^ Београд, Н1 (2023-03-18). „Редитељка "Владаоца": У тужби се наводе лична осећања, како то адвокат подноси”. Н1 (на језику: српски). Приступљено 2023-11-29.
- ^ Митровиц, Војин (2023-04-12). „Адвокат Вучића поручио судији да „више неће ни секунде поступати у предмету“”. Цензоловка (на језику: српски). Приступљено 2023-11-28.
