Вајсло
| Вајсло мађ. Vajszló | |
|---|---|
 Католичка црква у Вајслу | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 1.709[1] |
| — густина | 96 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 51′ 48″ С; 17° 58′ 34″ И / 45.863333° С; 17.976111° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 17,71 km2 |
  Вајсло Вајсло на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7838 |
| Позивни број | (+36) 73 |
| Веб-сајт | |
| http://www.vajszlo.hu/ | |
Вајсло (мађ. Vajszló, хрв. Vajslovo) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада, Шиклошком срезу, Барањске жупаније, са седиштем у Печују.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се у југозападном делу жупаније, близу јужне границе Мађарске, 33 километра југозападно од Печуја, удаљено је 11 километара од реке Драве, прилази се из Вејтија. Поток насеља је Фекете-виз.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]Име места је словенског порекла, Војислав (Wojislav), Војзлов (Voyzlow), Вохвсло (Wohwslo), Војзд (Woyzd), или Вајзло (Vayzlo), а могуће и Војислав, Војслав[2]
Страна имена
[уреди | уреди извор]Хрватски назив села је званично Вајслово, који су користили Хрвати дражеславци, облик Вајслов користили су Хрвати и салантски Немци.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Током Арпадове ере, у близини је постојао замак, јер га писани извор помиње већ 1257. године.
Име Вајсло се први пут помиње у документима 1244. године, написано у облику Војзлоуа, као Вајсло земља дворца Ковашд, који је Угарски краљ Бела поклонио „испану Амбрушу” из породице Немети и описао његову границу.
Године 1257. Вајсло се помиње у пограничном обиласку имања монахиња на острву Маргит у Шамоду. Кметови замка Коважд Петре и Пал 1257. заложили су своју земљу у Вајслу заједно са шумом и сенокосима монахињама на Маргитсигету, а исте године, уз дозволу краља Беле, монахиње су постале слободни кметови под условом да задрже земље колико им је потребно, а остатак дају цркви. Године 1268. то је потврдио и краљ Иштван V. Његов свештеник је 1335. плаћао папску десетину од 10 банија. Село је било насељено и за време турске окупације, али је остало свега неколико породица када су Турци протерани.
Почетком 20. века село је почело да се развија, основано је и неколико удружења и банка.
Године 2013. реновиран је пут између Горчења и Вајсла, који је део пута 5801, чиме је постао пут у региону који боље подноси свакодневну употребу, а побољшане су и могућности превоза између Печуја и насеља Орманшаг.[4]
Нема железничког саобраћаја од 2007. године, међутим, 2019. године пар шина је и даље био у проходном стању.[5]
Градоначелници
[уреди | уреди извор]- 1990–1994: Золтан Катона (независан)[6]
- 1994–1998: Иштван Лазар (независан)[7]
- 1998–2002: Иштван Лазар (независан)[8]
- 2002–2006: Иштване Генци (независна)[9]
- 2006–2010: Валерија Денке (независна)[10]
- 2010–2012: Валерија Денке (Фидес-KDNP)[11]
- 2013–2014: Иштван Хорват (независан)[12]
- 2014–2019: Иштван Хорват (независан)[13]
- 2019-данас: Иштван Хорват (независан)[14]
Демографија
[уреди | уреди извор]Током пописа 2011. 93,3% становника изјаснило се као Мађари, 5,6% као Роми, 1,7% као Хрвати, 0,4% као Немци и 0,6% као Румуни (6,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 59%, реформисани 18,8%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неденоминациони 9,1% (11,8% се није изјаснило).[15]
Привреда
[уреди | уреди извор]
Гајење лубеница је остало значајно до данашњих дана.[16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вајсло у мађарском централном заводу за статистику (Мађарски)
- ^ Pécs melletti települések honnan a név?
- ^ „Folia onomastica croatica 14/2005.” (pdf). Živko Mandić: Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj. Приступљено 2012-07-25.
- ^ „útfelújítás”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2022.
- ^ Szigetlakók vonata a baranyai vicinálisokon
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (txt) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Приступљено 2020-02-21.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Приступљено 2020-02-14.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Приступљено 2020-04-11.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Приступљено 2020-04-11.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Приступљено 2020-04-11.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Приступљено 2011-12-15.
- ^ „Vajszló települési időközi választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2013-03-10. Приступљено 2020-06-14.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Приступљено 2020-02-14.
- ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Приступљено 2020-02-14.
- ^ Vajszló Helységnévtár
- ^ „Piacra kerül a vajszlói is”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2022.
