Ото Хан

Ото Хан
Ото Хан, 1938.
Лични подаци
Датум рођења	(1879-03-08)8. март 1879.
Место рођења	Франкфурт на Мајни, Немачко царство
Датум смрти	28. јул 1968.(1968-07-28) (89 год.)
Место смрти	Гетинген, Западна Немачка
Образовање	Универзитет у Марбургу
Научни рад
Поље	хемија
Награде	Нобелова награда за хемију

Ото Хан (нем. Otto Hahn; Франкфурт на Мајни, 8. март 1879 — Гетинген, 28. јул 1968) је био немачки физикохемичар, пионир радиохемије. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: мезоторијум (228Ra), радиоторијум (228Th), уран II (234U), а са Лизом Мајтнер (Meitner) открио је 1917 г. елемент протактинијум. 1938. г. показао је да је један од рубидијумових изотопа природно радиоактиван.

Најзначајније његово откриће је појава фисије урана, коју је пронашао и објаснио 1939. г. у заједници са немачким физичаром Фридрихом Штрасманом (Strassrnann). Енергија која се ослобађа приликом нуклеарне реакције фисије практично је искоришћена само неколико година после Хан-Штрасмановог открића у нуклеаним реакторима и атомској бомби. За откриће фисије тешких језгара Хан је добио

Добитник је Нобелове награде за хемију 1944. за „откриће цепања (фисије) тешких атомских језгара“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.

Спољашње везе

• Биографија