[go: nahoru, domu]

Пређи на садржај

Ото Хан

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 12. новембар 2018. у 15:38; аутор: Autobot (разговор | доприноси) (Разне исправке)
Ото Хан
Ото Хан, 1938.
Лични подаци
Датум рођења(1879-03-08)8. март 1879.
Место рођењаФранкфурт на Мајни, Немачко царство
Датум смрти28. јул 1968.(1968-07-28) (89 год.)
Место смртиГетинген, Западна Немачка
ОбразовањеУниверзитет у Марбургу
Научни рад
Пољехемија
Награде Нобелова награда за хемију

Ото Хан (нем. Otto Hahn; Франкфурт на Мајни, 8. март 1879Гетинген, 28. јул 1968) је био немачки физикохемичар, пионир радиохемије[1]. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: мезоторијум (228Ra), радиоторијум (228Th), уран II (234U), а са Лизом Мајтнер (Meitner) открио је 1917 г. елемент протактинијум. 1938. г. показао је да је један од рубидијумових изотопа природно радиоактиван.

Најзначајније његово откриће је појава фисије урана, коју је пронашао и објаснио 1939. г. у заједници са немачким физичаром Фридрихом Штрасманом (Strassrnann). Енергија која се ослобађа приликом нуклеарне реакције фисије практично је искоришћена само неколико година после Хан-Штрасмановог открића у нуклеаним реакторима и атомској бомби. За откриће фисије тешких језгара Хан је добио

Добитник је Нобелове награде за хемију 1944. за „откриће цепања (фисије) тешких атомских језгара“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.



Референце

  1. ^ Енциклопедија Физике - Интерпрес Београд 1972

Спољашње везе