Паланка
Паланка је мање утврђење подигнуто од дрвене грађе, заштићено са спољашње стране прокопаним ровом и земљаним насипом. Име је турског порекла.
На граничном простору паланка се јавља као тврђава која штити мање насеље уз неко веће погранично утвршење. Паланка је такође служила као заштита мањег, привременог или трајног војног логора. Она је нека врста крајишкога каструма. Понекад паланка уз већу утврду штити помоћне објекте, штале с коњима и складишта с опремом.
Паланка је правилне основе, скоро увек правоугаоног облика. Састоји од високе и чврсте палисадне ограде. Тај јаки дрвени плот био је међусобно повезан плетером, шибљем, а с унутарње му је стране насута и набијена земља. С спољашње је стране приступ таквој огради бранио прокопани заштитни јарак, а уз њега му је споља подигнут још један земљани насип и на њему заштитна ограда. На угловима тако затвореног брањеног простора понекад су биле подигнуте дрвене куле, заправо чардаци као придодани елемент одбране и заштите. Такви су чардаци штитили и главни улаз у паланку. Понекад су се подизали и уоколо паланке као врста предстраже, да би продубили сигурносни простор заштићеног насеља или војног логора.
Паланка је на пограничном простору штитила незаштићено становништво, некакав збег народа, део војних посада на изложеним положајима или пак помоћне чете које нису могле стати у брањени простор главних граничних утврђења. Паланке су тако имале и део одбрамбених граничних задатака.
Паланке су имале већи значај у 16. и 17. веку. Касније губе своју првобитну намену. Неке пропадају, а неке се развијају у већа насеља задржавајући своје изворно име.
Погледати такође
Многа места у Србији имају у свом називу сачувану реч паланка
па и у Македонији
чак и у Бугарској
